Ima ovih dana dosta kuknjave o propasti kapitalizma. Ništa što već nismo slušali hiljadu puta, i što nećemo slušati i ubuduće. Ali, malo ima zaista inovativnih ideja šta posle "propalog" kapitalizma. Šačica komunističkih desperadosa po kojekakvim azilima zahtevaju da pošto je kapitalizam propao "konačno" isporabamo i taj socijalizam; kejnzijanci telale o propasti deregulacije i traže povećanje državnog intervencionizma i regulative da se preduprede slične stvari.
No, imamo i jednu teorijsku inovaciju. U časopisu New Republic izašao je vrlo znakovit članak Irwina Stelzera, šefa za Public policy na "konzervativnom" Hudson institutu. Tema teksta je poređenje starog kapitalizma za koga autor tvrdi da je propao, i onog što on zove "novi kapitalizam". Dakle, ne nešto drugo nego novi i bolji kapitalizam od ovog koji smo imali. Odmah sam se dao na čitanje ne mogavši da dočekam da saznam šta je to novi kapitalizam. No, naravno, umesto da saznam nešto novo saznao sam nešto staro, naime osvedočio se još jednom kako se istorija često ponavlja - iste stare pogrešne koncepcije krste se novim i inovativnim imenima, i onda prodaju kao neka nova mudrost. Evo zašto.
Po g. Stelzeru stari kapitalizam je ono što svako smatera kapitalizmom, dakle sistem privatnih vlasničkih prava koji podrazumeva slobodnu inicijativu, rizik, otvoreno tržište, male poreze, slobodnu spoljnu trgovinu. E, pa taj kapitalizam je propao, kaže autor, i sad na scenu stupa "novi kapitalizam". A taj novi kapitalizam je isti kao i stari, samo što se ne toleriše rizik ni mogućnost krize, već se inflatornim merama pokušava preduprediti, podrazumeva da "socijalna pravda" zahteva spoljnotrgovinski protekcionizam (Obama je pogađam idealni agent ovakvog novog kapitalizma), zatim, odbacuje se zdravorazumska ekstremistička ideja starog kapitalizma da su što niže marginalne poreske stope dobre jer ohrabruju ulaganja i preduzetništvo i usvaja superiorna teorija "pravedne" preraspodele kroz veći stepen progresivnosti poreza(da ne ponavljamo ko oličava i ovu humanu inovaciju "novog kapitalizma"). Osim toga, novi kapitalizam zahteva drakonske regulative finansijskih tržišta, uključujući zabranu zlatnih padobrana. Novi kapitalizam, veli njegov teoretičar "ne odbacuje visoke dohotke, samo zahteva da oni u razumnoj meri odražavaju vrednost koju proizvedu oni koji ih zarađuju".
Auh, sve novi i dosad nigde u svetu isprobani koncepti, sa totalno nepredvidivim posledicama po ekonomiju i društvo. Posebno je nova ideja pravednog društva u kome ne određuje tržište šta je zaslužen dohodak, nego birokrati u regulatornim telima. To nije novi kapitalizam, već vrlo stari socijalizam - "svakom prema zaslugama", pri čemu "zasluge" određuje...?
Da stvar bude još zabavnija, autor priznaje da je stari, "propali" kapitalizam doneo fenomenalno poboljšanje uslova života za ogromnu većinu kako bogatih tako još i više siromašnih, i podigao produktivnost neslućeno, neuporedivo više od svih ostalih sistema zajedno. Ali,to ga ne tera na ideju da brani taj sistem. Naprotiv, on ima pametniju ideju - pošto je novi kapitalizam sa svojim porezima regulativama, protekcionzmom, svakom prema zaslugama itd postao "realnost", mi treba da se s tim pomirimo i učinimo da on nekako funkcioniše, uprkos tome što možda imamo sumnje u njega (naravno, pošto smo "konzervativci" jel tako, moramo ih imati, makar malo). "Capitalism as we knew it even until a few years ago is no more, and we who are saddened at some of the changes had better learn how to make the New Capitalism function as well as it can, rather than curse those who have capitulated to its demands."
Da, to je spasonosno rešenje, učinimo da etatizam koji kuca na vrata "profunkcioniše", umesto što zapomažemo za kapitalizmom koji nestaje. To je spasonosna kombinacija. Možda ovaj put upali, za razliku od prethodnih.
Što kažu, sa ovakvim "konzervativcima", i braniteljima kapitalizma, neprijatelji mu nisu ni potrebni.
16 comments:
Poslednji put se javljam na ovom blogu. Malopre si me, bez argumenata, izvredjao kao neznalicu, pa cu dozvoliti sebi da ti vratim argumentovano.
Dakle, Ivane, ti si obicna neznalica. Nista iz ekonomije ne znas, samo propovedas ideologiju. Evo jednog primera: kazes "moralni hazard ne moze da postoji bez intervencije vlade, u tome je problem. Ne moze biznis da "pocne" sa moralnim hazardom sam od sebe. Moralni hazard je ponasanje proisteklo iz mogucnosti socijalizacije gubitaka, a takve mogucnosti u sistemu slobodnog trzista NEMA PO DEFINICIJI (ko donosi odluke snosi troskove i ubira koristi tih odluka)".
Naravno, to je glupost, posto je pojam moralnog hazarda nastao u osiguranju, dakle u privatnoj, komercijalnoj delatnosti, pa se kasnije prosirio drugde, i na drzavu. On oznacava, sto ti ocigledno ne znas, promenu ponasalja nekog agenta onda kada zna da nece podneti gubitak. Na primer, kada ja ne cuvam kucu od provalnika posto znam da sam osigurao stvari od kradje. I nema drzave.
Sada ti trucaj koliko hoces, ali glupost je glupost. I uci te postdiplomske, mada se na EF-u tesko sta pametno moze nauciti.
Mozda Ivan i propoveda ideologiju, ali da ce se pre desiti da se Amerika priblizi Kini, nego obrnuto je realnost.
Osim ako se "zavera" zaista ne ostvaruje i sve ovo nije plan o kom mozete citati po netu vec godinama, da se urusi dolar i americka ekonomija, pa da na scenu stupi NAU i Amero, veca kontrola, veliki brat, itd...
Samo par komentara...
Neka verzija bailout plana ce biti prihvacena, ali to svakako ne bih smatrao krajem kapitalizma. Bice i na neki regulisane investicione banke, so what? I one su nastale samo zato da bi se zaobisli propisi vezani za klasicne banke. Za nekoliko godina ce postojati nesto drugo sto ce zaobici i te najnovije propise.
Sto se moralnog hazarda tice, naravno da on postoji i bez drzave, cak i bez osiguravajucih drustava... Na primer, dete koje zna da ce roditelji da kupe novu igracku ako se stara razbije, ce sa manje paznje da se stara o svojim igrackama.
Ali, nije poenta u tome, poenta je da nijedno osiguravajuce drustvo ne nudi polisu koja osigurava od bankrotstva. Takvo osiguranje moze da da samo drzava i zato oni koji su "too big to fail" na to i racunaju.
Moram priznati da ja ne vidim dugi nacin eliminasanja moralnog hazarda u ovom smislu osim jasne ustavne odredbe "drzava nece subvencionisati preduzeca". Sve dok postoji mogucnost da drzava uplati pare nekoj firmi, velike firme ce upravo na to i racunati i ponasati se u skladu sa time.
putnik,
Najpre, ponovljena molba da se prekine sa komentarisanjem osoba. Drugo, da se prica o temi.
Putnik: "Naravno, to je glupost, posto je pojam moralnog hazarda nastao u osiguranju, dakle u privatnoj, komercijalnoj delatnosti, pa se kasnije prosirio drugde, i na drzavu. On oznacava, sto ti ocigledno ne znas, promenu ponasalja nekog agenta onda kada zna da nece podneti gubitak."
Ja (u odlomku koji receni Putnik citira dve recenice ranije):"Moralni hazard je ponasanje proisteklo iz mogucnosti socijalizacije gubitaka, a takve mogucnosti u sistemu slobodnog trzista NEMA PO DEFINICIJI (ko donosi odluke snosi troskove i ubira koristi tih odluka).
Ja mislim, gledajuci gornje, da nije problem u mom neznanju nego u tvojoj izevesnoj logickoj pometenosti, posto citiras moj iskaz koji direktno pobija ono sto o meni trvrdis. Sta je moje "ponasanje prosteklo iz mogucnosti socijalizacije gubitaka" nego tvoja "promena ponasanja agenta kad zna da nece snossiti gubitak"?
Naravno, moralni hazard kao obrazac ponasanja moze i u obicnom zivotu i ponekad u biznisu da postoji nezavisno do bilo kakve intervencije drzave (deca mogu da budu nepazljiva sa igrackama ako im roditelji stalno kupuju nove). Ali, moralni hazard u ekonomiji ne moze da postoji, u bio kom sistematskom pogledu, bez intervencije drzave. Ako se pojavi na trzistu, ona ce biti minimizirana trzisnim samokorekcijama (i u osiguranju, i u raznim drugim oblastima poput trzista polovnih automobila, i drugde). Jasno je da je u slucaju finansijske krize u Americi (ja sam nju komentarisao, ako nisi primetio) moralni hazard stvoren garancijama pokrivanja dugova privatnih kompanija od strane vlade. Da li to osporavas, posto je to ovde tema?
Dakle, ne govorimo o moralnom hazardu kao teorijskoj mogucnosti ili kuriozitetu (onda me mozes napasti i sto ne uzimam u obzir decu koja lome igracke i roditelje koji im kupuju nove, gde takodje nema drzave), vec o moralnom hazardu kao problemu releventnom za ekonomsku politiku, problemu koji izaziva velike ekonomske poremecaje (to je bilo predmet rasprave o kome govori moj citirani odlomak). U tom smislu zaista PO DEFINICIJI nema moralnog hazarda na potpuno slobodnom trzistu. Mogucnost socijalizacije gubitaka ne postoji bez garancija drzave. A da teorijski matematicki ekonomisti govore o informacionim asimetrijama kao izvoru sistematskog moralnog hazarda, da to je tacno, samo niko jos nije dokazao da informacione asimetrije same po sebi mogu da dovedu do ikakvog large scale poremecaja, odnosno da su izvor sistematskog hazardnog ponasanja.To su samo popularne talking points, ali bez neke dublje veze sa samom stvarnoscu. To je zapravo jos jedna varijanta teorija koje svuda otkrivaju trzisne "greske", a koje na prakticnom nivou ne bi trebalo shvatati bas ozbiljno.
Dakle, umesto ovakvih nekomeptentnih i alogicnih licnih pljuvacina, malo pazljivijeg citanja, i natrag na temu. Ja ziasta nisam zainteresovan za tvoje misljenje o meni. Svoje cinicne "savete" zadrzi za sebe.
everovatno, Marko koristio si isti primer deteta sa igrackama kao i ja.(:
Sto se tice kapitalizma, naravno da su price o njegovom kraju ili drasticnoj evoluciji preterane. Meni je bila zanimljivija uvrnuta logika ovog Selzera od same realisticnosti njegove procene stanja, za koju se slazem s tobom da je preterivanje.
САД нису више светска финансијска суперсила, закључио је недавно немачки министар финансија Петер Штајнбрик предсказавши крај „Англосаксонског” модела капитализма.
Саркози и немачка канцеларка Ангела Меркел сложили су се да је готово са тржиштем које ће се старати само о себи и да су на путу нова правила којима ће се оно прецизно устројити на светском нивоу.
ovo se nekako uklapa u moju tvrdnju da ce biti teze zalagati se za liberalniji model privrede. mada regulacija bankarskog sektora ne mora po definiciji da bude neliberalna mera...
E pa jeste i to je jedna od mogucih strategija. Samo redefinises pojmove. Ono sto je do juce bilo mesanje sad "bas i nije" i to je to. A imas i ono, "Nismo mi u stvari nikad ni zagovarali potpunu deregulaciju nego...", itd.
Ali, slazem se s tobom, zaista ce biti teze za tu pricu, da teze ne moze biti. Takoreci nemoguce. Na to vise ne treba traciti vreme.
(jesi video poslednje vesti iz Times Online, imas na topiku Americki ekonomisti o krizi)
Samo da se osvrnem na rasprave oko vodjenja rasprave:
@Ivan Jankovic
Kao pojedinac i kao strucnjak, imate svako pravo da zastupate ekonomske i politicke teorije po izboru, da u tome budete neobjektivni i selektivni koliko vam drago kao i da birate sa kim i kako ćete razgovarati.
Ali, kao ekonomski savetnik zaslužan za program jedne parlamentarno zastupljene partije – koliko razumem, vi ste jedan od tvoraca ekonomskog programa LDP-a - vi ste postali ne samo javna već i politički odgovorna ličnost, ako ni prema kome drugom, ono prema svojim glasačima. Onog trenutka kada odlučite da svoje poglede omasovite na ovaj način tj. političkim sredstvima, vi ne možete više očekivati da će se vaše izjave i dalje tretirati kao hermetična intelektualna rasprava rezervisana za posvećenu elitu.
Vi ste vaš memorandum napisali i ponudili ga javnosti na razmatranje i ovim blogom. A u demokratiji, taj nepopravljivi “ljudski faktor” kako ga nazivate, ima ne samo neotudjivo pravo, vec i dužnost da postavlja pitanja o svim intelektualnim, stručnim i privatnim stavovima, kao i o neposrednim iskustvima, koje stoje iza ponudjene vizije sveta. Kako ćete vi predstaviti i objasniti vaše stavove, to je u potpunosti do vas. Ali, ono što nije do vas je da dovodite u pitanje pravo da se postavlja pitanje.
Nadam se da će se naći neko iz vodjstva LDP-a sa više sluha da kaže da li se i kako vaš ekonomski plan menja u odnosu na nedavne dogadjaje i šta to znači za gradjane Srbije.
ne znam bas dobro kakva je trenutno regulacijau nasem bankarskom sektoru, ali mislim da je to kod nas dosta dobro, bar sto se tice ovog dela oko uslova da bi neko dobio kredit isl. tako da kod nas ne mora dodatna regulacija ni da se uvodi jer vec postoji i mislim da je takva regulacija dobra stvar i nije neliberalna, samo postavlja dobra pravila igre. da su u americi postojali odredjeni standardi sta sve mora da se ispuni da bi se uzeo kredit i da je fed postavio konzervativna pravila kao nasa nbs ne bi ni doslo do ovakve situacije verovatno... ne bi bilo lose da neko ko je u bankarskom sektoru potvrdi da li sam u pravu. milovane?
evo sad citam vesti da su i belgija, holandija, luksemburg i britanija izvrsili nacionalizacije najvecih banaka...
Ali, Breme normalni bankarski standardi nisu stvar regulacije nego interesa samih banaka. Zasto mislis da je bankama potrebna neka federalna regulacija da bi shvatile da moraju da traze kreditnu istoriju klijenta, odnos dohotka i rate kredita i primenjuju sve ostale normalne kriterijume bankarskog poslovanja, a ne da dele milostinju nesolventnim klijentima. Problem je ovde bio upravo u tome sto je bankama bilo zabranjeno ili vrlo ograniceno, i to putem regulacije i pritiska politicara, da koriste ove normalne procedure poslovanja. Dakle, primena normalnih standarda bankarstva je stvar deregulacije, a ne dopunske regulacije u ovom slucaju.
Alex,
Ekonomski program LDP u cijem sam pisanju ucestvovao je u potpunom i apsolutnom skladu sa onim sto ja ovde zastupam. Doduse, vise ga ne mozete procitati na sajtu LDP, ali ako ga imate, videcete da je on potpuno "na liniji" onoga sto ja pisem, i da je cak mozda i radikalniji. Ja nisam politicar ni funkcioner LDP, niti clan te stranke, tako da ne moram da u svojim javnim nastupima trazim odobrenje od bilo koga za ono sto cu reci.
Ja zaista ne shvatam u cemu je vas prigovor - u tome sto na ovom blogu zastupam iste one ideje i teorije koje sam sa kolegama ugradio u ekonomski program LDP? Ako LDP i dalje stoji iza ekonomskog programa o kome govorimo, onda stav stranke po ovom pitanju tesko moze da se bitno razlikuje od mog. Ako ne stoji vise iza tog programa, onda je tek nejasno kakvu bi ja obavezu prema njima trebalo da imam.
Znači vas drugi koriste u političke svrhe a vi za to ništa niste odgovorni, niti ste ikome dužni. No, pretpostavljam da je delom odgovor na moje pitanje upravo to što ekonomskog programa više nema na sajtu LDP-a - a ni foruma. Šteta.
ALex,
Ne znam sta podrazuemvate pod frazom "koriste u politicke svrhe". Mi smo uradili i javno promovisali za LDP ekonomski program o kome je rec. Niko nikog nije "koristio', nego je svako radio ono sto smatra da treba i da je u javnom interesu. Oni su hteli ekonomski program, mi smo hteli libertarijansku parlamentarnu stranku u Srbiji. Vrlo prosto. Ako bi se desilo da LDP vise ne stoji iza tog programa (sto verujem da nije slucaj) onda bi to samo znacilo da su oni promenili misljenje u medjuvremenu, i nista vise. Kakva bi moja odgovornost bila za to, i na sta bi me to obavezivalo?
Sustina je u tome sto bi ti da javno delis lekcije, a da ti niko javno ne prigovara. Svaki prigovor proglasavas nekompentenim. Pokazao si ovde, cak i medju svojima, koliko si kompetentan. I njima si dozlogrdio. Neki od njih su te, fino ili manje fino, potopili gore nego ovi drugi, prosto tako sto su priznali problem, koji se uopste ne moze pripisati regulaciji ili "socijalistickom" zmijskom mucku u devicanskim njedrima Trzista. A svoju kompetenciju su pokazali i oni koji su te unajmili da im pises ekonomski program. Nasla rupa zakrpu. Da ne pricam o ovima s bloga koji te i dalje prihvataju kao ucenog kolegu. Onaj Duca, iako ocigledno nije iz LDP nego neki diverzant, ipak ti je lepo demonstrirao koliko si nesposoban za stratesko razmisljanje. A to je u oblasti u kojoj si hteo da se istaknes kljucno. Kome ces ti, kao strucnjak, da resavas probleme ili dajes smernice kad neces ni da priznas probleme ili ih prosto ne vidis od svojih ideoloskih taraba. A ako neces da ti plebs prigovara, prestani da se javno oglasavas ili barem da se toliko prenemazes.
Nije problem to sto su oni hteli ekonomski program a vi ga napisali. Svako ima pravo da iznese svoj predlog i svoju viziju. Ali, sta je krajnji cilj delovanja politickih partija? Cilj je, izmedju ostalog, da se utice na promenu postojecih zakona kako bi se stekli optimalni uslovi za sprovodjenje tog ekonomskog plana. Cak ni to nije problem.
Sta jeste problem? To sto ste vi u vasem programu napisali - parafraziram po secanju, sad posto ga nigde nema, ne mogu da proverim - da se zalazete za "slobodno fiskalno trziste i slobodan protok kapitala". I to je sve! U teoriji zvuci sjajno, ko se ne bi zalagao za slobodno trziste, jel? Ali, sta to znaci?! Gde su detalji pa da vidimo da li se to vi zalazete za slobodno trziste ili za trziste slobodnije od svih ostalih? Dok god ne iznesete, u slucaju finansijskog trzista, sta su duznosti i prava finansijskih institucija sa jedne strane (kolona A) i prava i duznosti njihovih klijenata (kolona B), ne moze se smatrati da imate bilo kakav validan plan. Odgovor na svako pitanje o detaljima da je to suvise komplikovano za neupucene ne moze i ne treba da prodje. O takvoj politickoj odgovornosti se radi.
Najveca lekcija za ubuduce iz svega ovoga je da gradjani insistiraju da se bilo kakav ekonomski plan, kao i svaki drugi ugovor, ispretresa iz svih uglova a da se narocita paznja posveti na tzv. fine print. Ovde postoji saljiva kvazi-biblijska izreka koje se sete tek kad stvari podju naopako: "Big print giveth, small print taketh away". Iliti, krupna slova dadose, mala uzese.
Post a Comment