SAD nacionalizuje Fannie Mae i Freddie Mac. Potez je ekstreman, ali očigledno je da postoji politički i društveni konsenzus, slažu se predsednički kandidati, vodeći kongresmeni, a uglavnom i ekonomisti. Konačnog plana nema, za sada se samo zna da ih država preuzima, a kada i da li će ih prodati, rasparčati ili likvidirati, ne znamo.
Ali jedno je pitanje šta uraditi sada, a drugo kako je do ovog došlo. Fannie i Freddie su nominalno privatne, a ustvari kvazidržavne institucije. Prvo, zato što su strogo regulisane od strane specijalne agencije kreirane samo za njih; drugo, što im funkcija nije strogo tržišna nego kvazi-socijalna, da razvodnjavaju rizik i tako omogućavaju povoljnije stambene kredite; i treće, što je uvek postojala implicitna obaveza države da stane iza ovih firmi u slučaju nevolje. Bar jedan eminentni tržišno orijentisani ekonomista, Greg Mankiw, je odavno glasno upozoravao na opasnosti od ovakvog statusa: recimo ovde i ovde iz 2003.
Država sada "rešava" problem koji je sama stvorila i uporno ignorisala. Tako država normalno funkcioniše. Jedan od zaduženih da pronađe rešenje je Barney Frank, šef kongresnog Komiteta za finansije, od kojeg imamo sačuvanu izjavu takođe iz 2003: "Ove dve firme, Fannie i Freddi nisu u opasnosti od bilo kakve finansijske krize." Sada je kongresmen Frank i ista ekipa tu da reši krizu koju uprkos upozorenjima ekonomista nije videla da postoji. Ali ne sumnjam da će nam analitičari posle ovoga objasniti kako je država morala da uskoči da bi rešila problem još jedne tržišne greške.
1 comment:
Tipican primer privatize the profits, socialize the cost. Pustali su da bad loans toliko narastu da banke postanu too big to fail i onda ih sad drzava preuzima. I naravno, kritika padne na trziste i gramzive bankare....
Post a Comment