Jedan od svakako najzanimljivijih radova iz makroekonomije koji sam pročitao u poslednje vreme je rad Hausmanna i Sturzneggera o nečemu što oni nazivaju "tamna materija".
Problem je sledeći. SAD je u prethodnih 25 godina akumulirala više od 4,5 hiljada milijardi dolara duga, ako posmatrate trgovinske tokove. Znači, kada saberete sve spoljnotrgovinske deficite od 1980. do 2005. godine, dobijete oko 4,5 hiljada milijardi dolara. Budući da je ukupni dug 1980. godine bio negativnih 365 milijardi (SAD je bila neto kreditor), to znači da Amerika danas treba da bude neto dužnik u iznosu od oko 4,1 hiljade milijardi, odnosno da svake godine treba svojim poveriocima da neto plaća iznos od oko 200 milijardi dolara (ako je kamatna stopa oko 5%). Međutim, kada pogledate stvarni podatak o neto prihodima, vidite da su oni pozitivni i da iznose oko 30 milijardi dolara, odnosno da je SAD u stvari neto poverilac.
Da rezimiram - SAD je bila neto poverilac u iznosu od 365 milijardi, zadužila se 4,5 hiljada milijardi i opet je neto poverilac, od oko 600 milijardi! Kako je to moguće? Moguće je zato što je međunarodni knjigovodstveni sistem potpuno neadekvatan, jer ne uzima u obzir "tamnu materiju", odnosno investicije vrednuje po knjigovodstvenim, a ne realnim cenama.
Šta je "tamna materija"? Najlakše je objasniti kroz primer. Recimo da McDonalds napravi restoran u Pekingu za milion dolara i da taj restoran pravi godišnji profit od 500.000 dolara. Takođe, pretpostavimo da kineska vlada kupi obveznice američke vlade u vrednosti od milion dolara, koje nose prinos od 5% (50.000 dolara) godišnje. Sa aspekta knjigovodstva, saldo Amerike i Kine je nula, jer koliko je Amerika investirala u Kinu, toliko je i Kina investirala u Ameriku. Ali, ako gledate prinose, vidite da će u stvari 450.000 dolara izlaziti iz Kine svake godine, odnosno da Kina duguje Americi 9 miliona. Pravi problem je u tome što, iako je stvarna investicija McDonaldsa iznosila 1 milion dolara, njena realna vrednost (vrednost koja bi bila potrebna da se uz kamatnu stopu od 5% ostvari 500.000 zarade) u stvari 10 miliona dolara. Razlika između 1 i 10 miliona je "tamna materija".
Teško je preceniti značaj nekog koncepta koji od duga "teškog" 4,1 hiljade milijardi dolara pravi potraživanje od 600 milijardi. Ali, koliko ja mogu da zaključim, autori su potpuno u pravu. Zašto je sve to bitno? Bitno je pre svega zbog toga što, ako se u obzir uzme i "tamna materija" svet deluje mnogo uravnoteženije nego ako posmatrate samo zvanične knjigovodstvene podatke i nema skoro nikakvog razloga za zabrinutost.
Autori kažu: "Globalizacija je učinila tokove tamne materije veoma bitnim, a zato i tradicionalne mere deficita računa tekućih transakcija pokazuju veoma iskrivljenu sliku sveta. To dovodi do toga da se stalno ukazuje na debalanse kojih u stvari i nema i da analitičari predviđaju krize koje, iz dobrog razloga, nikako da se pojave."
E sad, koliko ja mogu da procenim, sve ovo je ili irelevantno sa aspekta Srbije, ili je čak negativno, jer smo mi ti koji uglavnom "kupuju" tamnu materiju.
17 comments:
Nekreditni ili realni novac je potrebna dodatna količina novca (dM)
određena procentom (k)od postojeće količine novca u opticaju (M). dM=kM
k = (ponuda - tražnja)/tražnja
Ako se novac dodaje u opticaj po toj stopi, inflacija nije moguća pa je sav novac realan novac. Tu stopu određuje porast ekonomske racionalnosti i ona je jednaka stopi po kojoj se odvija progres čovečanstva. Ta stopa pokazuje za koliko je korisnost veća od troška, odnosno koliki je višak korisnosti.
Ukupni dohodak predstavlja ukupnu korisnost i on je za višak korisnosti, odnosno za dohodak koji se poklanja kao nekreditni novac, veći od troškova, odnosno od dohotka koji ulazi u troškove.
Pošto ekonomska nauka misli da su troškovi i dohodak (odnosno korisnost) jednaki, ona stvara novac u obliku kredita (odnosno duga), koji može da funkcioniše jedino kad postoji inflacija, kod koje se u realnom iznosu ostvaruje model koji sam upravo izneo, a u nominalnim iznosima se ostvaruju zakonitosti vladajuće ekonomske nauke. Tu je sakrivena i tamna materija.
nemam vremena da se udubljujem, ali ovako na prvi pogled nista ne razumem. moze li neko objasnjenje sta ovo znaci?
Ovo znači prekretnicu u razvoju ekonomske nauke i u razvoju ljudskog društva. Kraj ere u kojoj se novac pravio u obliku kredita i početak ere u kojoj se novac pušta u opticaj kao poklon za penzije i dečije dodatke i gde više nema inflacije. Za iznos nekreditnog novca se ukidaju porezi pa kupci plaćaju manje a prodavci dobijaju više nego što je to danas kada i kredit (kojim se stvara novac) i kamata, ulaze u cene.
simpatican je snimak, pa reko da ga ostavim...
tigar
kao poklon za penzije i dečije dodatke i gde više nema inflacije
lepo zvuči ,
a i ja evo sklapam perpetum mobile
U termodinamici se pod perpetuum mobile druge vrste podrzumeva mogućnost smanjivanja entropije (tj. smanjivanja haosa a povećanja reda) i oslobađanja energije za vršenje rada.
Stalno povećanje ekonomske racionalnosti (tj. smanjivanje troškova i povećanje korisnosti) je takođe stalno smanjivanje entropije i na toj osnovi stvaranje nekreditnog novca, koji služi za finansiranje (tj. zadovoljenje potreba) neproizvođača.
Sistem UVEK teži ka povečanju haosa, i smanjenje haosa može biti samo na račun drugog sistema (ali ukupna entropija je uvek veča) a ako neko poveća efikasnost onda lova ide njemu a ne mojoj babi u penziju.jel on se trudio a ne moja baba.
o entropiji na
http://blog.b92.net/text/2657/Strelica%20vremena%3A%20za%C5%A1to%20je%20pro%C5%A1lost%20druga%C4%8Dija%20od%20budu%C4%87nosti%3F/
Zakon o povećanju entropije (haosa) bila je teza klasične termodinamike, a ekonomska nauka još uvek je klasična nauka, analogna klasičnoj termodinamici. Nova ekonomija, kao i nova termodinamika, mora odbaciti tezu o povećanju haosa, nego je zameniti tezom o smanjenju entropije i povećanju organizacije. Kad proizvođači povećaju racionalnost proizvodnje, oni ubiraju veće profite, pored toga i zbog smanjenja poreza, a Vaša baka dobiće penziju iz nekreditnog novca koji ne ulazi u cenu, dok danas njena penzija takođe opterećuje cene. Sa nekreditnim novcem svi dobijaju, a ne da je dobit za jednog gubitak za drugog. Vidi moj sajt: http://serbon.info
Meni uopste nije jasno o cemu svi vi pricate... :)
Ovde je sustina jednostavna - "medjunarodno knjigovodstvo" vrednuje imovinu na osnovu istorijski placene cene, a ne na prinosa koji imovina donosi. Samim tim, klasicno merenje finansijskih tokova je u velikoj meri pogresno i preuvelicava americki dug ostatku sveta.
Kakve veze to ima sa nekreditnim novcem, entropijom i perpetuum mobileom, nije mi jasno. Ne kazem da nema, vec da meni nije jasno.
stojan nenadović,
Meni se čini da je osnovna greška koju pravite to što smatrate da je novac sam po sebi vrednost. Novac je ustvari bezvredan papir. Ubacivanjem novca u sistem ne možete stvoriti novu vrednost.
Takođe, ubacivanjem novca u sistem ne možete izbeći inflaciju. Ona je funkcija ukupne novčane mase, bez obzira na koji način je ušla u sistem.
I treće, precenjujete razliku između kreditnog i nekreditnog. Kreditni se revolvira, ti krediti se vraćaju centralnoj banci i onda ponovo daju nazad. To znači da kada svaki sledeći kredit malo poraste, to je isto kao i da je nekreditni novac emitovan od strane centralne banke. U svakom slučaju je to dodatni novac, bez obzira da li se radi o rastu količine kreditnog novca kada se kredit revolvira ili o dodatnoj količini nekreditnog novca. Da li je taj dodatni novac dat banci (kao naizgled kreditni) ili za dečje dodatke (kao nekreditni), nema ekonomske razlike. Možda ima socijalne, ali je ekonomski potpuno ekvivalentno.
Povećanje racionalnosti proizvodnje povećava proizvodnju a povećanje racionalnosti potrošnje povećava korisnost, što se pokazuje kroz usporenje brzine opticaja novca i smanjenje tražnje. Za kupovinu povećane proizvodnje i zaliha neprodate robe zbog smanjene tražnje, potreban je nekreditni novac. Zbir dohodaka (koji treba da je veći od troškova za iznos nekreditnog novca) danas je veći od zbira troškova, kroz budžetski deficit i državni dug. Fridman je savetovao budžetsku ravnotežu i gurao SAD u krizu, dok je Regan poveo politiku budžetskog deficita i dokazao ispravnost moje teorije. Sve to možete videti na mom sajtu.
Zakon o povećanju entropije (haosa) bila je TEZA klasične termodinamike
MA NIJE TEZA
to ti je fundamentalno do bola
U izolovanom i zatvorenom sistemu, kakav je bio analitički model klasične termodinamike, entropija može samo da raste. Pošto je vasiona posmatrana kao takav sistem, zaključeno je da vasioni preti toplotna smrt. Klasična ekonomija, zasnovana na kapitalizmu potpune (atomističke) konkurencije predstavlja zatvoren i izolovan sistem koji dostiže stanje ravnoteže.
Ravnoteža je stanje sa maksimalnom entropijom. Zato su u stanju ravnoteže, neto profiti jednaki nuli, cena ponude (trošak), cena tražnje (korisnost) i ravnotežna cena su jednake. Mi znamo da nema ravnoteže, ali nam je ona potrebna kao analitički model jer stanje koje nije ravnoteža "je haos koji nije pod analitičkom kontrolom", pisao je Šumpeter. Dakle, klasični ekonomisti nisu mogli da zamisle sistem koji nije ravnoteža, ali koji nije haos, nego je sistem sa smanjenom entropijom, kakav je moj analitički model.
super
ako imaš matematički model koji je bolji od postoječih, i koji je ako je ispravan INVARIJANTAN u vremenu znači a možeš sa njim rčunat u budučnost. IDI PRAVI PARE
one su dokaz istinitosti teze
ja što se fizike i tehnike tiče ostajem čvrsto na Helmholcovom viđenju 2zT
Možete naći moje sajtove sa matematičkim dokazom postojanja nekreditnog novca, ako na Google-u upišete nekreditni novac ili non credit money, noncredit money i non-credit money. Prvih sedam sajtova je posvećeno meni. Na Forumu za ekonomiju Vidovdan.org sam zalepljen na prvo mesto već godinu dana. Veliki uspeh sam doživeo na forumu galaksija.info gde je o meni objavljena tema pod naslovom: nekreditni novac - uslov za pravednije društvo. Proverite sve. Kad je Fridman dobio Nobelovu nagradu za ekonomiju (1977. god.), Nobelovu nagradu za hemiju dobio je Ilja Prigožin, koji je napisao Termodinamiku nepovratnih procesa, u kojoj je opisao kako se entropija u tim procesima smanjuje. Zaboravio sam da Vam kažem da se ravnotežna termodinamika zove i termodinamika povratnih procesa.
Ja ne mogu da pravim pare, pošto nisam vlast. Nekreditni novac može da pravi samo onaj koji emituje novac, a to je vlast. Ja sam pokazao kako vlast u Srbiji može da poveća penzije a da to nikog ne košta ništa i čak zahteva smanjenje poreza, a takođe možemo da počnemo da rešavamo problem bele kuge, davanjem većih dečijih dodataka. Pisao sam svim političarima ali svi ćute. Pisao sam i PUPS-u, ali i penzioneri, ne slušaju moje savete.
ODGOVOR SLAVIŠI TASIĆU
U sistem treba ubaciti novca, koliko to zahteva porast ekonomske racionalnsti. Ako se ubacuje samo toliko, nema inflacije. Kada raste kreditni novac, rastu problemi, kojih kod nekreditnog novca nema. Krediti se ne mogu vratiti jer se usporava brzina opticaja novca. Zato su potrebni novi krediti da vrate stare, i tako u beskrsj, što stvara inflaciju. Usporenje brzine opticaja novca znači da raste korisnost, usled smanjenja entropije. I to je nužno, ali niko o tome ne vodi računa.
Post a Comment