Pages

05 August 2008

Minimalna zarada

Biznis piše o povećanju minimalne zarade u Americi:

Minimalna zarada u najbogatijoj zemlji sveta upravo je porasla za 12 odsto, što izgleda kao priličan napredak za one sa dna ekonomske lestvice.


Nažalost, regulisanje minimalne zarade ne predstavlja napredak za one sa dna ekonomske lestvice, nego samo za one koji su malo iznad dna lestvice i koji već imaju sigurni posao. Na dnu ekonomske lestvice su oni koji bi na slobodnom tržištu primali zaradu koja je ispod državno određene minimalne, a koji kad se uvede obavezna minimalna zarada najverovatnije gube posao.

Kada država administrativnom merom poveća minimalnu zaradu, dešava se isto kao i kada se silom odredi minimum bilo koje druge cene - ostanu viškovi koje niko neće kupi. Deo radnika čija tržišna vrednost je ispod minimalne plate ostane nezaposlen, jer niko nema interesa da ih zaposli po višoj ceni. A pošto to formira dodatnu armiju nezaposlenih i spremnih da uskoče na posao, onda oni koji već imaju posao ali su relativno nisko u hijerarhiji i blizu minimalne zarade, moraju da rade malo više da ne bi bili otpušteni.

Ukupni efekat je da oni koji su na dnu ekonomske lestvice ili ostanu nezaposleni ili postanu nezaposleni ili budu primorani da strahuju za posao koji imaju. Bez obzira da li iza povećanja obavezne minimalne plate stoje najbolje namere, efekti su najgori upravo po one kojima država navodno hoće da pomogne.

Pristalicama minimalne plate tako možemo pripisati neznanje, ali se nadati da sve to ipak rade iz dobrih namera. Ali ova stvar nije toliko komplikovana da svako ko joj posveti par minuta ne bi mogao razumeti. Dovoljno je uporediti stope nezaposlenosti u Evropi sa minimalnim platama i preregulisanim tržištem radne snage i Americi gde je uprkos ovom povećanju minimalna plata još uvek relativno niska i tržište radne snage slobodnije. Pre će biti da su političari svesni šta ova mera postiže, ali im je važnija organizovana podrška sindikata nego interes siromašnih radnika koji ionako ne razumeju krajnji efekat minimalne plate. Uostalom, Sidney Webb, jedan od viđenijih engleskih fabijanaca s početka 20. veka i kolega lorda Kejnza iz Bloomsburry grupe je pisao o minimalnoj plati kao instrumentu genetskog pročišćavanja stanovništva, u doba kad je eugenika bila popularna među progresivistima, i savršeno dobro je razumeo efekte: sa regulisanom minimalnom platom najmanje sposobni radnici će biti sistematski potiskivani sa tržišta radne snage, što će se onda odraziti na stopu reprodukcije i tako polako jačati genetski materijal stanovništva. Tako je glasio jedan od prvih argumenata za minimalnu platu, jednog od intelektualnih predaka današnjih socijaldemokrata. Bar je ekonomiju dobro razumeo.

Bez obzira na proklamovane namere današnjih zagovornika minimalne plate, efekti su isti. Ako im oprostimo neznanje, moramo ih optužiti za nemar prema najsiromašnijima i smišljeno povećanje nezaposlenosti među najmanje obrazovanim radnicima. Neka biraju između ta dva - ali zakon ponude i tražnje ne mogu dekretom ukinuti.

7 comments:

andreas breme said...

"Uostalom, Sidney Webb, jedan od viđenijih engleskih fabijanaca s početka 20. veka ili kolega lorda Kejnza iz Bloomsburry grupe je pisao o minimalnoj plati kao instrumentu genetskog pročišćavanja stanovništva"

odakle ti ovo? mislim, da li je siguran izvor u pitaju?

Lighthouse said...

Prosto je neverovatno koliko mnogo običnih ljudi (koji nisu političari), čak i veoma obrazovanih, ne razume ili vrlo teško prihvata argument da ako država postavi granicu minimalne zarade iznad minimalne tržišne cene rada to vodi većoj nezaposlenosti i to pre svega onih najmanje kvalifikovanih, najsiromašnijih, najranjivijih. Kad god pokušam to nekome da objasnim naiđem na zid optužbi da branim tajkune i druge (zle) poslodavce koji, eto, ili iz hira ili iz preterane a nepotrebne alavosti, neće da bolje plate najslabije plaćene radnike. Ima tu ponekad i prikrivenog rasizma relativno dobrostojeće intelektualne elite, ali mnogi od njih bi se šoknuli kad bi shvatili kako je njihovo razmišljanje u stvari duboko rasističko. Uvid da liberalizam donosi više a ne manje jednakosti, još je jako daleko od mozga 99% ljudi. Na slobodnom tržištu, za bogate nema ni sekunda opuštanja, jer im ambiciozni konkurenti stalno duvaju za vrat. I obrnuto, šanse siromašnih da sami izlicitiraju bar minimum za sebe su beskrajno veće od onih u društvima gde ti država kaže koliko moraš da zaradiš da te ne bi smestila u kategoriju socijalnih slučajeva, uskratila pravo na rad i vezala za svoj socijalni budžet.

Marko Paunović said...

Jedna od meni zanimljivijih razlika izmedju Evrope i Amerike je to sto u evropskim supermarketima nema onih koji pakuju kupljenu robu u kese musterijama.

To u Americi obicno rade ili srednjoskolci, ili penzioneri, kojima je dosadno da sede kod kuce. U Evropi to ne radi niko, verovatno zato sto se ne isplati platiti im minimalnu zaradu. Pitanje je da li ce se sada isplatiti i u Americi jer 12% nije malo.

Lighthouse said...

Nadam se da nije neumesno da ovde dodam još nešto: sve ovo važi i za pravila o zapošljavanju i otpuštanju. Što manje komplikacija oko otkaza, to veći motiv za poslodavca da zaposli baš onoliko radnika koliko mu treba onda kada mu posao ide (jer će moći slobodno da smanji broj zaposlenih kad posla bude manje), i da ne gleda mnogo u zube svakome i ne boji se koga je primio i je li se tu ili tamo prevario (jer će lošeg radnika promptno otpustiti). A za one koji traže posao, ukidanje sigurnosti radnog mesta je dar s neba - znači da će na svaka vrata s nadom moći zakucati, pa manje sposobnog a u sadašnji posao zalutalog istisnuti. Onda ne treba država da pravi programe zapošljavanja za mlade, ili za 55-togodišnjake. Prvi će se nametnuti svojim obrazovanjem i energijom, drugi iskustvom.

Slaviša Tasić said...

Breme, izvor je njegova knjiga "Industrial Democracy", ima je i na googlebooks. Evo posebno na ovim stranicama

Ali to i nije izuzetak, genetski rasizam je projekat progresivista, jer je to tada bila stvar nauke. Kao i kod danasnje socijaldemokratije ideja progresivaca je bila da drzava treba na bazi nauke da poboljsava drustvo. Jos mnogo zvucnih imena je bilo u istoj ekipi, G. B Shaw, H.G. Wells, sudija Oliver Wendell Holmes, itd... Pojedine drzave u Americi su imale prinudnu sterilizaciju po genetskom osnovu pre nego sto je Hitler bio bilo kakav faktor. Krajnje je vreme da se i socijaldemokrate suoce sa zlocinima :)

Milorad said...

Rjesenja novousvojenog crnogorskog Zakona o radu su prilicno liberalna. Sloboda ugovaranja - ugovori na odredjeno, brzo i jeftino zaposljavanje i otpstanje su osnovna karakteristika.

Mjera kompromisa bile su "problematicne" EU "direktive" i sindikalni aktivizam ali sustinska pitanja su dobro postavljena. Uzor su bili zakoni Irske i Novog Zelanda. Za zemlju na putu ka EU, sa bogatom socijalnom prosloscu uz "socijalni" predznak vladajuce koalicije znacajan iskorak..ka slobodnijem i bogatijem pojedincu.

jagodina.generalwork srbija said...

Odličan blog. Svaka čast i samo napred.