Проблеми српске економије неће се решити снижавањем пореза или царина, а буџет ће се изложити додатним искушењима. Ако нешто треба смањити, онда би то морала бити вредност динара у односу на евро. Не постоји ниједна мера пореске политике која може неутралисати негативне последице либерализације капиталних токова и прецењеног динара.
Ako je dinar precenjen, kako onda objašnjava to što je mesečni izvoz porastao sa oko 300 miliona, na više od milijardu dolara za samo tri i po godine?
Na kraju krajeva, najbolji pokazatelj toga da li je dinar precenjen ili potcenjen je kretanje deviznih rezervi. Ako se devizne rezerve povećavaju, teško je tvrditi da su toliki ljudi budale jer prodaju evre kako bi kupili preskupe dinare. A, evo kretanja deviznih rezervi od 1.1.2000. do danas:
Jeste, jedan deo rasta obe serije se može pripisati padu dolara, ali devizne rezerve su skočile sa par stotina miliona na skoro 16 milijardi dolara. Sve u svemu, da je dinar precenjen, ljudi bi ga prodavali i kupovali evro, a ne bi se dešavalo obrnuto.Kada rezerve budu padale jedno 6 meseci, onda ima smisla govoriti o prejakom dinaru.
46 comments:
Devizne rezerve NBS u evrima:
jan08 9779 mil.
jun08 9108 mil.
Izvor: NBS
inflacija u eu zoni je bila mnogo niza od inflacije u srbiji u posmatranom periodu a kurs je bio manje-vise na istom. tu je problem
Putnik: Po podacima koje ja imam, doduse u dolarima, devizne rezerve su pale u decembru, u odnosu na novembar, a onda su nastavile da rastu u januaru, februaru, martu, pa su u parilu opet pale.
Breme: Tacno je da je dinar veoma znatno apresirao od 2000. na ovamo. Ali to ne znaci da je PREVISE apresirao. Mozda nije apresirao dovoljno, ne znamo.
Marko, nama je rezervna valuta evro, pa opadanje deviznih rezervi u evrima ne moze biti nadoknadjeno rastom kursa evra prema dolaru i vecim iznosom dolara. A ni u dolarima ne stoji tako kako kazes. Vidi podatke na http://www.nbs.rs/export/internet/latinica/80/80_2/devizne_rezerve_2008.pdf
putnik, zašto misliš da je nama rezervna valuta evro? ne znam tačne proporcije, ali deviznih rezervi ima i u evrima i u dolarima.
Iz dva razloga. Prvi je da su nase devizne rezerve velikim delom u evrima, mada nemam podatak pri ruci (tu si me uhvatio, pa moras da mi verujes na rec ako hoces). Slicno i gradjani drze evro kao rezervnu valutu, a dinar i dolar kao transakcioni novac. I drugo, svi mi shvatamo evro kao stabilnu valutu kojom merimo sve vrednosti, a dolar vise ne, jer je Amerika daleko, a EU blizu.
Putnik: Slazem se - pale su u januaru i februaru, porasle u martu, a onda pale u aprilu, maju i junu. Kumulativni pad od pocetka godine je nesto manje od milijardu evra. Slazem se da nije tako ruzicasto kako sam ja prestavio.
Ali, da li je to razlog za veliku zabrinutost, odnosno da li je taj pad posledica ekonomije? Da li taj pad uopste ima neke veze sa kursom? Mozda, ali sumnjam.
Ako uzmete u obzir da je od pocetka godine Kosovo postalo nezavisno, kao i da je pala vlada, a da su rezultati izbora bili izuzetno neizvesni, tesko je na osnovu toga zakljuciti da je kurs najveci problem Srbije.
Bitno je samo da li se devizne rezerve NBS drže u evrima ili dolarima, jer o njima govorimo. To što građani koriste evro ili mere prema evru nije bitno za ovu temu.
Ja bih pretpostavio da ih NBS drži uglavnom pola pola, tako da pad dolara i rast evra ipak imaju uticaj na pad rezervi izraženih u evrima.
Sad' malo menjas tezu. U postu si rekao da dinar nije prejak, a sada kazes da kurs nije NAJVECI problem Srbije. Sa prvom se ne slazem, a sa drugim slazem.
Katic po ko zna koji put predlaze devalvaciju kao resenje. Vrlo verovatno kod nas devalvacija ne bi bila efektivna već bi u velikoj meri proizvela dodatnu inflaciju. Mi dinar ustvarimo koristimo samo za vraćanje kusura. Kada se zaposlimo uglavnom dogovorimo platu u evrima. Krediti su nam vezani za evro. Proizvođači i trgovci računaju svoje troškove u evrima. Tako kada bi Katić devalvirao valutu, sve cene bi momentalno skočile a ako bi plate ostale iste svi bi momentalno bili siromašniji. Naravno dosta ljudi radi za evro pa bi bili na istomm. Ne može devalvacija u Srbiji da ima efekat kao što može u zemlji u kojoj nije rasprostranjena druga valuta kao kod nas.
Zato je bolje preći na evro odmah, da nam neki ludak ne bi devalvirao valutu i time momentalno učinio mnoge siromašnijim.
Nisam upućen - je l postoji kod nas neka vrsta cesije deviza (delimična, možda)? Ako postoji, možda to objašnjava ovakva kretanja, a ne neprecenjen kurs.
Putnik:
Lici da menjam tezu, slazem se.
Dakle, da probam da formulisem tezu sto preciznije:
Kretanje deviznih rezervi je dobar pokazatelj precenjenosti/potcenjenosti kursa. Sve dok rezerve brzo rastu, kurs je POTCENJEN. Kada brzo padaju, kurs je PRECENJEN. Kada su relativno stabilne, kurs je TAMAN.
E sad, devizne rezerve ne zavise samo od kursa, vec i od nekih drugih stvari, poput opste politicke situacije. Ja mislim da bi rezerve nastavile da rastu, ili makar ne bi pale, da je situacija bila stabilnija.
Ali, sve je to potpuno nebitno, sve dok se kurs formira relativno slobodno. Ako devizne rezerve pocnu da padaju, kurs ce naravno skociti i bez ikakve Jelasiceve reakcije.
Marko, kurs se formira potpuno slobodno, s tim da postoji jedan gigantski market mejker sa stokom od 9 milijardi evra. I on slobodno formira kurs.
Moram da priznam da nisam skoro gledao podatke o intervencijama NBS. Ali, kako onda NBS uspeva da vec osam godina drzi dinar vestacki skupim?
Zasto toliki ljudi sve ove godine pristaju da zamene evro za dinare? Zasto se ne pojave ulicni dileri? A da - zato sto svako moze da kupi koliko god hoce evra.
Naravno da se kurs ne formira sasvim slobodno. Ali, da se formira potpuno arbitrarno, do sada bi se sistem odavno raspao. Sve dok trziste prihvata kurs NBS i dok se ne formira paralelni "ulicni" kurs, za mene je kurs NBS relativno trzisno odredjen. Da je dinar nenormalno skup, niko ne bi menjao evre.
Nazalost, Marko, nista niste u pravu.
1. Dinar jeste precenjen, makar to rekao i Nebojsa Katic. Detaljniju analizu imate u 4 godine tranzicije, u FREN-ovim publikacijama, itd. Sliku o visini precenjenosti, od 5. oktobra do danas, imate
ovde
1. Kako onda, pitate, NBS uspeva da vec osam godina drzi dinar vestacki skupim?
Tako što neprestano interveniše, prodajom evra (povlačenjem dinara) u trenucima kada situacija postane "gusta". Dakle, NBS intervenise stalno, kada dinar pada, tj. kada depresira. Kada raste, pustaju ga da raste, to im odgovara. A to sa trzistem ima veze kao bog i sesirdzija.
2. Devizne rezerve dolaze od privatizacija, koje se odvijaju nezavisno od kursa. Dakle, mi imamo egzogeno veliki priliv evra, pa na istu količiniu dinara cena evra mora da pada (a dinara da raste), zar ne?
3. To se sve desava zbog toga sto je dinar samo interno konvertibilan, dakle, mi ne smemo slobodno da iznosimo evre, jer bi onda verovatno mnogi izneli te jeftine evre i tamo ih skupo prodali.
4. Kao sto kaze Breme,
"inflacija u eu zoni je bila mnogo niza od inflacije u srbiji u posmatranom periodu a kurs je bio manje-vise na istom. tu je problem" a treba na to dodati i podatak da je Jelasic jos i nominalno apresirao valutu s vremena na vreme. Kao, pustio trziste da radi, dok je islo na njegovu vodenicu. A cim je trziste krenulo na suprotnu stranu, vise se nije obazirao na trziste nego je intervenisao.
5. U tekstu ste rekli da dinar nije precenjen, a u poslednjem komentaru ste rekli da je mnogo apresirao, ali mozda ne dovoljno. A postoji jedno jednostavno pravilo - ako neka zemlja sistematski i na dugi rok belezi spoljnotrgovinski deficit, njena valuta je sigurno precenjena. A deficit se ne mora finansiranti iz rezervi, nego moze i iz kredita, donacija, doznaka, kao i para od privatizacije, otuda moze neko da ima deficit, a da mu rezerve rastu.
Tek kada uspete da oborite ovu zakonomernost medjunarodne ekonomije, vas prvi stav danasnjeg komentara moze biti tacan. Dotle, jednostavno, on to nije, dinar je, dakle, precenjen, bez obzira sto i Nebojsa Katic to kaze. U pravu je u ovome.
pozdrav svima
Dana
Dano:
Mozda nisam u pravu. Ali, pitanje ostaje - zasto nema ulicnih dilera? Sta je to sto primorava ljude da prodaju evre tako jeftino?
Sustina naseg neslaganja je u sledecem. Vi tvrdite da je ravnotezni kurs onaj koji izjednacava uvoz i izvoz. Ja tvrdim da je ravnotezni kurs onaj koji izjednacava ponudu (priliv) i potraznju (odliv) za devizama.
Konkretan primer: Ako u Srbiju svake godine stize 2 milijarde evra doznaka i ocekujemo da ce toliko da stize zauvek, zasto bi ravnotezni kurs bio onaj koji izjednacava izvoz i uvoz? Zasto ravnotezni kurs ne bi bio onaj koji dovodi do spoljnotrgovinskog deficita od 2 milijarde evra godisnje?
Drugi primer: Ako americke kompanije prenose svake godine u Ameriku 200 milijardi dolara profita iz zemalja u kojima rade, zasto bi ravnotezni kurs bio onaj koji izjednacava izvoz i uvoz, a ne onaj koji dovodi do spoljnotrgovinskog deficita od 200 milijardi iz godine u godinu?
Treci primer: Ako strane firme iz Srbije iznose godisnje 500 miliona evra profita, onda ravnotezni kurs treba da bude onaj koji dovodi do trgovinskog suficita od 500 miliona godisnje.
Naravno, moja kljucna pretpostavka je bila da govorim o dugom roku. Sasvim je jasno da je nemoguce ocekivati velike prihode od privatizacije u dugom roku.
Vi posmatrate spoljnotrgovinski bilans, vidite rastuci deficit i kazete - dinar je precenjen. Ja posmatram ukupni bilans, vidim rastuci suficit (do 2006., pada u 2007. ali je i dalje pozitivan) i kazem - ne vidim da je dinar precenjen.
Naravno, posmatranje ukupnog bilansa je pogresno jer sasvim sigurno nece sve komponente biti tu na dugi rok. Ali, neke sasvim sigurno hoce, poput doznaka. Sa druge strane, investicije u nekretnine i ozbiljni FDI prakticno jos nisu ni poceli, tako da je istina verovatno negde na sredini.
Sustinsko pitanje je, mislim, sta ocekujemo da ce se desavati po pitanju priliva deviza u Srbiju u narednim godinama. Ja sam sada prilicno ubedjen da Srbija ima neku relativno normalnu EU buducnost i da ce uskoro biti godina u kojima ce strane investicije u Srbiji prelaziti 6-7 milijardi evra godisnje. Ako to tako i bude, mislim da ce dinar ostati precenjen (po Vama) jos dugo, odnosno da ce spoljnotrgovinski deficit i dalje rasti.
MARKO KAŽE - 1. Sustina naseg neslaganja je u sledecem. Vi tvrdite da je ravnotezni kurs onaj koji izjednacava uvoz i izvoz. Ja tvrdim da je ravnotezni kurs onaj koji izjednacava ponudu (priliv) i potraznju (odliv) za devizama.
DANA KAŽE - Evo kakva teorijska greška - vi govorite o ravnotežnom nominalnom kursu, koji jeste koliki jeste, tu i nema spora. Ali nominalni kurs uopšte i ne može biti precenjen, zato što je koliki jeste. On raste ili pada - krece se navise ili nanize - apresira ili depresira - gotovo. Ali po vama- kada bi kurs stalno bio 80 dinara za evro, bez da se makne iz te tacke - on bi bio ravnotežan, jer je u nominalnoj ravnoteži, onda ne bi mogao biti ni precenjen ni potcenjen, јер miruje, zar ne? E pa nije tako!
Realni kurs je SP/P*, dakle nominalni (S) puta domaca inflacija (P) kroz inostrana inflacija (P*). Onda kurs postaje precenjen kada ne samo kada S raste (ovo je po britanskoj notaciji, dakle, to je odnos evro-dinar, a ne dinar-evro, kako mi to obicno izrazavamo, tj, ne 80 dinara za evro, nego 1/80 evra za dinar....) – nego i kada se menjaju cene u zemlji ili inostranstvu… Dakle, čak i kada se u zemlji nista ne promeni, promena kursa ili stope inflacije kod velikih partnera moze da dovede do toga da valuta apresira ili depresira.
Kao posledicu deficita imaćete promenu u ključnoj makroekonomskoj jednačini (X-Z) = (S-I) + (T-G), dakle, ako imate deficit, morate ga finansirati ili tako što ćete smanjivati investicije u odnosu na štednju, ili tako što ćete smanjivati javnu potrošnju, a oba načina prete da deluju recesiono. A može i ništa da ne radite, pa onda dođete i situaciju u kojoj smo bili – kada nas je MMF ucenjivao dok se nismo razdužili, jer svaka neravnoteža jednom dođe na naplatu.
I vase pitanje - zasto bi ravnotezni kurs bio onaj koji izjednacava izvoz i uvoz? Zasto ravnotezni kurs ne bi bio onaj koji dovodi do spoljnotrgovinskog deficita od 2 milijarde evra godisnje?
Zato sto makroekonomska ravnoteza podrazumeva da se nalazite, da izvinete, blizu ravnoteze, a ne u rastucem deficitu, a on će rasti ako svake godine dodate po dve milijarde. Ali to bi tražilo da ovde ispisem udžbenik… Ali evo vam dva linka – na Dilemu Tošovskog i na onaj moj tekst - šta je to realni devizni kurs po kome sesada uči i na zagrebačkom ekonomskom fakultetu, upravo zato što razjašnjava neke ključne pojmove koje bi trebalo da zna svako ko želi da se bavi ovom problematikom.
Uh, sa ovim se ne slazem....
Realni kurs jeste nominalni kurs pomnozen sa P/P*, ali ti P i P* NISU domaca i strana inflacija, vec domaci i strani NIVO cena. Inflaciju ima logike porediti samo ako znamo da je pocetno stanje bilo ravnotezno. Ako to ne znamo, onda nam kretanje cena ne govori nista. Znamo pravac u kom se krecemo, ali ne znamo da li smo ispod ili iznad realnog kursa, odnosno ne znamo da li se priblizavamo "pravom" realnom kursu ili se od njega udaljavamo.
Dakle, poverovacu da je realni kurs precenjen kada mi neko ukaze na analizu koja pokazuje da je neka relevantna korpa dobara znatno skuplja u Srbiji nego u evro zoni. Bez previse komplikacija, pogledam cenu Big Mac obroka u Srbiji (300 dinara) i Big Mac obroka u Evropi (sigurno varira od zemlje do zemlje, ali sumnjam da je igde ispod 4 evra, a ja nisam nigde video ispod 5 evra i kazem - kurs je tu negde). Ako neko ima bolji indikator, voleo bih da vidim.
MMF je pre mozda sada vec godinu dana radio analizu realnog kursa, ali na dva prilicno cudna nacina. Jedan je izracunavanje "potrebne depresijacije kako bi se ekonomski fundamenti doveli na prosek grupe zemalja". Taj metod je doveo do toga da su izracunali da je kurs precenjen 16%. Drugi metod je bio "svodjenje deficita tekucih placanja na odzivi nivo". Tako su dosli do toga da je kurs precenjen 5%. Cudi me da nisu prosto pogledali nivo cena.
Dakle, MMF (priznajem, prilicno cudnom metodologijom) je dosao do toga da dinar treba da sklizne sa 80 dinara za evro na izmedju 84 i 90 dinara. Uzimajuci u obzir inflaciju u prethodnih godinu dana, sada su te cifre verovatno izmedju 90 i 100 dinara.
Ali, negde u nastavku istog dokumenta MMF ne savetuje depresijaciju dinara, jer bi, otprilike, stvorila vise problema nego sto bi resila.
Dilema Tosovskog je upravo to o cemu mi pricamo - veliki kapitalni prilivi vode ka apresijaciji valute, sto dovodi do spoljnotrgovinskog deficita. Koliko se ja secam, upravo zato Slovenci nisu ni hteli strane investicije, jer su se plasili da ce to dovesti do apresijacije kursa i tako im ugroziti konkurentnost.
1. Apresijacija/depresijacija je promena realnog kursa (%S+%P-%P*), a ne realni kurs (SP/P*)! Pošto je P nivo cena, %P je šta: inflacija! Dobro, to ste mogli i sami da zaključite, ali možda je baš bilo dobro da se precizira stvar do kraja.Ja sam mislila da ne treba baš celu lekciju ovde da prepričavam...
2. “Dakle, poverovacu da je realni kurs precenjen... kažete, i pozivate se na Big Mac, a tog su se indikatora i sami autori u velikoj meri odrekli -The Economist - "Some of our readers find the Big Mac index hard to swallow. Not only does the theory of purchasing-power parity hold only for the very long run, but hamburgers are a flawed (srpski rečeno, defektna)measure of PPP. Local prices may be distorted by trade barriers on beef, sales taxes, or big differences in the cost of property rents, "itd. !!! Drugi je razlog taj što je Big Mac nontradable – nerazmenljivo dobro, pa ne mogu da prodam da berzi beogradski Mac i da kupim budimpeštanski, ako se javi značajnija razlika u ceni. A treće, nije cilj MacDonaldsa da isto naplaćuje po zemljama, nisu oni CK, nego valjda teže da svuda ostvare neki granični profit ispod koga neće raditi... Probali su i sa IKEA ogledalima da prave indeks precenjenosti valuta, jer su ogledala razmenljivo dobro, ali opet nije išlo. Dakle, ako su ga se autori odrekli kao pouzdanog indikatora, koji može da varira 30-70% u odnosu da druge mere precenjenosti valute, da li ćete barem mišljenje The Economista da prihvatite?
3. Ali ja mislim da biste stvarno morali malo više da naučite o realnom deviznom kursu pa da raspravljamo, ovako protivrečite sami sebi, a čini mi se da to uopšte i ne primećujete. Napre kažete - Sve dok rezerve brzo rastu, kurs je POTCENJEN. Kada brzo padaju, kurs je PRECENJEN. Kada su relativno stabilne, kurs je TAMAN, to ste rekli juče u 16h, a danas u 11h se slažete sa dilemom Tošovskog - da veliki kapitalni prilivi (koji generišu velike rezerve, zar ne?) vode ka apresijaciji valute!!! E pa, ne ide da tvrdite i jedno i drugo!!!
4. Ali za to bi trebalo, što bi jednom rekao Begović, uzeti knjige u šake, ne ide ovako. Ovako često koristite reči - verujem, poverovaću... a sve se to, znate, računa. Nemojte verovati, uzmite pouzdane mere i izračunajte i vi nešto! Naučite razliku između nominalnog i realnog kursa: realni kurs, kao i realna plata, ne postoji na tržištu, to je obračunska kategorija. Ravnotežni je onaj realni kurs koji ne generiše deficit (suficit). Nemojte se smejati MMF-u, oni koriste proverene metode, izračunavaju i objavljuju rezultate koje ceo svet razume. Rezultati se mogu razlikovati, ali još niko nije, kao vi, za precenjenu valutu kao što je dinar rekao da je potcenjen.
Što se mene tiče, uputila sam vas na relevantnu literaturu i pokušala koliko sam mogla da vam i ovde napišem formule, uputim na korisne linkove... Dosta od mene.
Puno pozdrava svima
Dana
Isti taj the Economist, koji je
„Uzmimo slučaj čoveka koji se najpre popne dva metra
uz nasip, a zatim se spusti tri metra. Da li će se udaviti ili
neće, zavisi od toga gde se nalazio pre nego što je počeo da
se penje. Isti problem nastaje kada treba da utvrdimo da li je
neka valuta potcenjena ili precenjena.”
– The Economist, 26. avgust 1995.
a tim citatom upravo počinje i sedmo poglavlje Makroekonomije, koje bi obavezno trebalo pročitati da bi se o ovoj problematici ozbiljno raspravljalo. Dakle, kjige u šake (to mi se danas nešto dopalo da izjavljujem!)
Dano, Vi ste rekli "Realni kurs je SP/P*, dakle nominalni (S) puta domaca inflacija (P) kroz inostrana inflacija (P*)." Ja kazem - nije, vec nominalni puta domaci nivo cena kroz inostrani nivo cena.
Naravno da se, ako se umesto nivoa uzme promena cene, dobija apresijacija. Ja nigde nisam ni sporio da je kurs realno apresirao. Ali "realno apresirao" ne znaci "precenjen". Big Mac index sam naveo samo kao vrstu dokaza koja je potrebna. Jasno mi je da nije idealan, kao i nijedna druga korpa dobara.
Sto se dileme Tosovskog tice, u papiru koji ste citirali pise, a vezano za zemlje u tranziciji:
"The real value of the currency may have been very low at the start of the transition, reflecting the demise of the traditional Soviet market and the absence of any market penetration or product reputation in Western markets. Some real appreciation would be natural as these handicaps are overcome."
To ja tvrdim i za Srbiju - realni kurs je bio znatno potcenjen 2000. godine, odnosno kupovna vrednost evra u Srbiji je bila nenormalno visoka, a tome je sledila osmogodisnja apresijacija. Ali to ne znaci da je kurs sada precenjen. Bukvalno sve ostale tranzicione zemlje su takodje imale visoku godisnju apresijaciju, tu Srbija nije uopste posebna. Autori dalje kazu:
"Under a floating exchange rate, the incipient capital flows will force an appreciation of the exchange rate with similar results for the current account. (Indeed, there will almost certainly be an overshooting of the exchange rate, as the exchange rate will have to move to a point where a significant depreciation is expected.)"
Moje pitanje je samo - da li smo vec dosli do toga da je realni kurs "overshot" i da je depresijacija potrebna, ili jos nismo. Sasvim je jasno da ce u jednom trenutku, ako se nastavi sa apresijacijom, dinar biti precenjen. To je matematicka cinjenica. Samo je pitanje da li smo do toga vec dosli, ili jos nismo.
Vezano za MMF... MMF nije, u svom obracunu, probao da izracuna koji kurs bi doveo do eliminisanja deficita, vec kurs koji bi doveo do deficita od oko 5% GDP-ja (nesto sto oni zovu "required current account balance"). Ali, cak i da je njihova procena tacna (a oni sami iznose 2 strane ograda od te procene, jer nemaju dovoljno dobre podatke, narocito o doznakama), opet dolaze do toga da je dinar sada mozda malo precenjen. Daleko od toga da kazu da je svakome sasvim ocigledno da je dinar suvise precenjen i da pod hitno nesto mora da se uradi po tom pitanju. Cak i eksplicitno kazu da ne savetuju depresijaciju.
Vi kazete, u poslednjem komentaru, da je bitno odakle smo krenuli. Slazem se. Da li se slazete da je dinar 5. oktobra 2000. godine bio potcenjen, odnosno da je kupovna vrednost evra u Srbiji bila daleko veca nego u evro zoni (da je odnos P/P* bio daleko ispod jedan)?
Ne, ne slažem se. Kurs može biti potcenjen samo u odnosu na svoju ravnoteznu vrednost, hajde da jednom usvojite definicije koje koristi ceo svet. A potcenjen kurs kreira suficit, Marko! Jesmo li ikada do 5. oktobra imali suficit platnog bilansa? Nismo. Dakle, kurs nije bio potcenjen, već precenjen, prema definiciji koju koristi civilizovani svet. Kao liberal, trebalo bi više da držite do ustaljenih definicija, a ja stvarno ne mogu da vas ovako preko bloga poducavam makroekonomiji. A i neću više.
"A postoji jedno jednostavno pravilo - ako neka zemlja sistematski i na dugi rok belezi spoljnotrgovinski deficit, njena valuta je sigurno precenjena."
Ako je ovo tačno da li to znači da je EUR u Crnoj Gori precenjen?
DA. Ako ovo pravilo važi za kuglu zemaljsku, zašto ne bi važilo i za Crnu Goru? Postoji jedan nominalni kurs, dve stope inflacije, strana i domaća, pa se izračuna. Ako cene brže rastu u CG nego u evrozoni, evro u Crnoj Gori apresira. Deo toga se odvija i bez inflacije, jer dolazi do jednokratnih porasta cena usled ujednačavanja nivoa evrpske i lokalne produktivnosti, čak i u CG.To je loša strana preranog prelaska na evro, to je tzv. Balassa-Samuelsonov efekat. Dalje o tome, na časovima u narednom semestru, ili potražite sami 2. A CAVEAT: ENGOGENOUS INFLATION OR OUTPUT REDUCTION UPON EARLY ADOPTION OF EURO.
Danice, da li drzite predavanja na master studijama i na kom smeru?
Andreas, imaš sve detalje na njenom sajtu
Sve vreme raspravljamo o definiciji ravnoteznog realnog kursa. Vi kazete da ja treba da se drzim "ustaljenih definicja".
Nasao sam da u knjizi "Exchange rate missalignment - concepts and measurement for developing countries" (ima txt fajl na netu), koji su za Svetsku banku 2001. godine uredili Hinkle i Montiel, pise sledece:
"Even though exchange rate
misalignment is an important concern for policymakers, the economics profession has yet to reach a consensus on precisely what is meant by the long-run equilibrium real exchange rate. And not surprisingly, therefore, it has provided little systematic guidance on how to measure it."
Poenta je da nijedna definicija na koju sam naisao u knjizi (a nisam previse dugo gledao, a i txt fajl nije bas pregledan) ne pominje da je ravnotezni realni kurs onaj koji uravnotezava izvoz i uvoz. Svaka uzima u obzir i ostale "sustainable" komponente platnog bilansa.
Zaista mi nije jasan Vas odgovor na moje pitanje vezano za doznake. Da ponovim, posto je izgleda bilo nekog nesporazuma. Pretpostavimo da "znamo" da ce svake godine, od sada pa zauvek, u Srbiju stizati po 2 milijarde evra doznaka. Pretpostavimo i da nema niceg drugog - ni zaduzivanja, ni investicija, nicega. Samo uvoz, izvoz i doznake. Zasto bi ravnotezni realni kurs bio onaj koji izjednacava uvoz i izvoz, a ne onaj koji dovodi do trgovinskog deficita od 2 milijarde evra godisnje? "Vas" kurs dovodi do povecanja deviznih rezervi za 2 milijarde svake godine. "Moj" kurs dovodi do stabilnih rezervi.
Imam utisak da kad bih to shvatio, da bi mi i ostalo bilo jasno. A i treba da imate razumevanja. Semestar kod vas mi je prekinulo bombardovanje. :)
Dragi svi,
Breme: Na master studijama predajem svoj osnovni predmet - dakle makroekonomiju, koju slušaju oni koji to taj predmet nisu imali na redovnim studijama, tako sam barem ja shvatila.
Marko: U tekstu koji ste našli, govori se o ravnotežnom realnom kursu, to je pa treći pojam, koji sam vam pomenula. To sve ima u sedmom poglavlju knjige Makroeknomija, rekoh. Tamo ćete naći i to da taj ravnotežni kurs ima intertemporalnu putanju , što je prava stvar.
Dakle, pošto nije stvar da vam "poklanjam večeru", nego da vas "naučim da pecate" (a ko je to rekao,???), sad ćemo svi da čekamo da nam vi sami date odgovor na pitanje koje ste postavili pri poslednjem javljanju. Dakle, nastavljamo tamo gde su nas bombe prekinule...
Sve najbolje, laku noć,
Dana
"A postoji jedno jednostavno pravilo - ako neka zemlja sistematski i na dugi rok belezi spoljnotrgovinski deficit, njena valuta je sigurno precenjena."
Da li imate definiciju sistematski i na dugi rok? Moze se zamisliti situacija pri kojoj ce spoljnotrgovinski deficit CG za narednih 20 godina u kontinuitetu biti preko 10, 20 ili 30 procenata a da to nema veze sa precijenjenoscu valute. Uzgred, vec najmanje pet godina je jako visok. I raste sa rastom investicija.
Elem, zamisljena situacija: Vlada, privatni ivnestitor ili kroz PPP zapocne se sa izgradnjom dva najavljena auto puta. Procijenjena vrijednost investicije je 4 milijarde eura. Strategijom energetike su predvidjeni projekti u narednih 15 godina koji "vrijede" par milijardi. Investitori iz Rusije, UAM, Dubajija, Zapadne Evrope i drugih krajeva svijeta najavljuju investicije u turizmu koje iznose desetine milijardi (pogledati danasnji tekst u "Vijestima": www.vijesti.cg.yu). Pominju se investicije i u drugim oblastima, ali grubo sumiranje govori o desetinama milijardi. Ponovo grubo to je nekoliko ako ne i desetine BDP-a Crne Gore. Jasno da ako se realizuju sve ove investicije, pod ostalim nepromijenjenim okolnostima, spoljnotrgovinski deficit ce biti "znacajan" u dugom roku. Crna Gora ne proizvodi vecinu roba koje su inputi za ove investicije. Dakle, investicije, priliv kapitala, visina uvoza i deficit zavise od "prodaje" biznis ambijenta i potencijala. Kakve sa ovim ima veze "precijenjeni euro"? Ni jedan investitor nije postavio ovo pitanje:)
Razuvjerite me
Dano, ostali, molim za komentar.
cg.
Danice,
Cini mi se da ste pobrkali realni kurs sa realnom promenom ravnoteznog kursa. Ravnotezni kurs je onaj koji izjednacava uvoz i izvoz. Taj ravnotezni kurs se moze menjati nominalno ili realno (za % inflacije, kao sto ste opisali). A realni kurs je nesto sasvim drugo, nezavisno od ravnoteznog kursa ili realne promene ravnoteznog kursa. Realni kurs je zamisljena (ne obracunska, zamisljena) kategorija koja oznacava da li je neka valuta potcenjena ili precenjena u odnosu na ostale.
Realni kurs kao takav nema veze sa robnim deficitom, nego sa odnosom cena u zemljama. Dinar moze biti potpuno realan, a da opet imamo deficit. Zato sto se deficit finansira iz eksternih prihoda. I ja se slazem sa Markom da bas to imamo danas. Dinar je verovatno blizu svog realnog nivoa, ali je daleko od ravnoteznog. Deficit imamo zato sto je daleko od ravnoteznog, ali to ne znaci da nije realan.
Kako utvrditi realan? Mozemo porediti nivoe cena. Goran Nikolic iz PKS je racunao pre nekoliko meseci i zakljucio da dinar nije precenjen. Ja sam ovde na blogu racunao Big Mac indeks i po njemu opet nije bio precenjen. Inace Economist se nije odrekao Big Mac indeksa, jer ga jos uvek objavjuje. Naravno da indeks zasnovan na jednom hamburgeru ima ogranicenja, to nije sporno. Poenta je da i svi drugi indeksi imaju ogranicenja, pitanje kakvu korpu robe uzeti, kako uporediti, kako ukalkulisati usluge tradable ili i non-tradable itd. Zato realni kurs i jeste zamisljena a ne stvarna velicina, ne moze se tacno izracunati. Ali u slucaju dinara ispada da ko god je nesto racunao nije dobio neku precenjenost. Sa druge strane, svi koji govore o precenjenosti to govore samo na osnovu robnog deficita - sto znaci da u stvari imaju u vidu ravnotezni, a ne realni kurs.
Slaviša:"Realni kurs je zamisljena (ne obracunska, zamisljena) kategorija... “ … “ne moze se tacno izracunati" –
Dana: a šta da radim sa formulom za (tačno) izračunavanje deviznog kursa - SP/P*, ili eP*/P, ko više voli staru evropsku definiciju, ili sa svim udžbenicima, člancima, itd. u kojima se govori o tim osnovnim pojmovima? Jel da ih bacim?
Preporučujem Slaviši da hitno piše The Economistu da isprave definiciju realnog kursa koju su stavili u svoj glosarijum
The Economist kaže Real exchange rate- An EXCHANGE RATE that has been adjusted to take account of any difference in the rate of INFLATION in the two countries whose currency is being exchanged...
A za one koji vole da nešto i da nauče, preporučujem i tekst Ala Harbergera (UCLA) "The Real Exchange Rate" , odličan je/upozorite i sve one sa Harvarda (Mankiw), UCLA-a i MIT-a (Fisher, Blanchard)da i oni brkaju pojmove, ne samo ja. Mislim da će svi biti impresionirani. Ja jesam, priznajem.
Milorad: Ja samo nudim činjenice. U ovom tekstu imate opisan primer Portugalije koja ima evro, gde je priliv investitora je bio ogroman, vrlo slično kao u CG, ali zbog pretežnog ulaganja u nontradables i zbog velikog pritiska domaće tražnje (endogena inflacija), privreda je postala veoma nekonkurentna. “yet with euro membership, exchange rate adjustment was no longer an option… kažu ovi iz MMF-am sve harvardski đaci, koji valjda ponešto i znaju. Dakle, nažalost, ne mogu da vas razuverim, niti mogu oni koji se u ovu problematiku razumeju. Što ne znači da će se portugalski scenario u CG mora bezuslovno ponoviti, nego samo znači da je to vrlo moguće i da bi se svako pametan nad tim zabrinuo, umesto da traži da ga se razuveri u takvu mogućnost.
Danice, jedno je govoriti o terminu realni kao realni vs. nominalni, a drugo kao realno vs. nerealni.
Vi sve vreme govorite o realni vs. nominalni. Definicija Economista koju citirate je to isto, realni vs. nominalni. Taj koncept je dobar za gledanje da li je kurs realno apresiaro ili depresirao. Ali to je ustvari mera realne promene kursa, kao što sam i rekao u prvom komentaru. On se zove realan u smislu u kojem se i npr. plate ili GDP zovu realnim, ali ustvari se radi samo o njihovoj realnoj promeni. Ima smisla govoriti samo o realnom rastu ili padu, dakle promeni plata ili GDP-ja. Apresijacija i depresijacija su isto tako dinamičke kategorije. Zato se ovaj kurs i dobija množenjem sa inflacijom, još jednom dinamičkom kategorijom.
Ali za diskusiju da li je kurs neke valute trenutno realan ili "nerealan", odnosno potcenjen ili precenjen, važna je ova druga definicija. Ona množi kurs ne sa inflacijom nego sa nivoom cena (P kao nivo cena). I Haberger u tekstu koji linkujete upravo govori o oba koncepta, ceo tekst je poređenje jednog i drugog i rasprava koji je kada bolje koristiti.
Za naš kontekst, pošto raspravljamo o mogućoj "nerealnosti" dinara na nivo na kojem je sada, a ne o njegovoj dosadašnjoj apresijaciji ili depresijaciji, samo ova druga definicija je prihvatljiva. Množenje sa nivoom cena, ne inflacijom.
Danice, mislim da ste zamijenili teze. Nijesam ja trazio da me razuvjerite u mogucnost Portugalskog scenarija, vec u mogucnost da CG biljezi konstantan, "sistematski" deficit spoljnostrgovinskog racuna, u dugom roku, a da to nema veze sa precijenjenoscu eura. I naveo "zamisljeni primjer".
Svakako, moze da brine Portugalski scenarijo, ali da li to znaci da trebamo zatvoriti zemlju za investicije zbog moguceg rizika da u dugom roku ne bude konkurentna?
p.s. ne znam da li su MMFovci sve harvardski djaci ali znam da cesto promase u svojim predvidjanjima. Na CG primjeru su se vise puta "opekli".
Milorade,
Primer Crne Gore naravno pokazuje ono što odavno ovde govorim: da spoljnotrgovinski bilans nije nužno posledica potcenjenosti ili precenjenosti kursa. Spoljnotrgovinski deficit je samo odraz događanja u kapitalnom bilansu.
Pošto CG ima investicije i druge prilive, lepo na drugoj strani može da ima deficit. Iako je kurs realan, spoljnotrgovinki (preciznije deficit na računu tekućih transakcija) postoji jer je na kapitalnom računu suficit.
Isto se dešava i sa Srbijom. Kao što evro nije nerealan, tako ni dinar ne mora da bude nerealan da bi se imao stalni deficit.
Slavisa, kao potvrdu toga ja sam u prvom javljanju i naveo primjer Crne Gore. Ja tu nemam dilema!
"Spoljnotrgovinski deficit je samo odraz događanja u kapitalnom bilansu. "
a sta cemo sa situacijom kada inflacija u eu zoni je mnogo manja od inflacije u srbiji, a kusr se ne menja. da li to utice na spoljnotrgovinski deficit?
Breme -- utiče, jer kurs određuje uvozne/izvozne cene. Ali kao i u kupovini, pre nego što cene uopšte igraju nekakvu ulogu potrebno je da imaš nešto u novčaniku. Kapitalni bilans je upravo to.
U mikroekonomiji tražnja je funcija cene i dohotka d=f(y,p). Preslikano na spoljnu trgovinu kurs je cena, a suficit u kapitalnom računu je dohodak. Zato ne možemo samo na osnovu postojanja deficita zaključiti da je kurs previsok ili prenizak, a da zanemarimo tu drugu varijablu, kapitalni bilans.
Danice,
Upravo sam procitao Vas tekst - Šta je to realni devizni kurs?
Vrlo ste povrsno, neargumentovano i neutemeljeno u cinjenicama predstavili situaciju u Crnoj Gori. Slijedi izvod iz Vaseg teksta: “…a Crna Gora opstaje zahvaljujući nekim drugim faktorima… Takva situacija može da potraje jedino ako „neko” obezbedi stalni priliv valute, da bi se deficiti pokrili. To se čini što donacijama, što šleperima, što gliserima…”
Slucajno ili namjerno, nigdje nijeste pomenuli priliv valute kroz SDI, iako je vec u vrijeme pisanja teksta ovo cinilo znacajan udio u prilivu, a drugi izvori, koje vi pominjete, bili su na izdisaju. Bilo kako bilo buducnost, odnosno proslost Vas je demantovala.
Elem, u Crnoj Gori je obezbijedjen, stalni priliv deviza i to kroz konstantne i rastuce prilive SDI, cime se ne pokriva vec sto generise spoljnotrgovinski deficit. Inflacija je i dalje iznad euro zone, sto zbog “ozbiljne tranzicije” (usljed sve “trzisnijeg odredjivanja” cijene EE, telekomunikacija i komunalnih usluga, koje su znacajno porasle i generisale inflaciju), sto zbog pritiska traznje (opet usred priliva SDI, velikog rasta kredita i privatne potrosnje...). Uz sve to devizne rezerve, odnosno akumulirani suficit rastu, a smanjuje se javni dug usljed redovnih i prijevremenih otplata. Uvodjenje eura je bilo sustinska reforma, koja je pomogla, a ne ugrozila, u uspostavljanju “pozitivne nestabilnosti”.
"cime se ne pokriva, vec sto generise spoljnotrgovinski deficit". Upravo tako. Odlicna formulacija.
Nisam sigurna da iko vise od ovog dopisivanja ima koristi, ja od pocetka nemam, ali sam iz poštovanja prema nagradi koju sam dobila od Tržišnog rešenja, pokušala da vam kažem da je ekonomija zanat i da ne možete menjati definicije kako hoćete, to jest da u akademskom svetu i u ovoj profesiji postoje vrlo stroga pravila, kojih se ljudi na ovom blogu ne drže.
Kako ja od ove rasprave nemam nikakve koristi, jer argumenti ne pomažu, jedino vam želim - laku noć.
eh, sada ispade da su najvaznije definicije i sta ispadne po kojoj definiciji i formuli, a ne sustina a to je: da li je ovaj kurs / politika kursa optimalna za ek. rast na kratak, srednji, dugi rok?
iz toga sto devizne rezerve rastu, mozda sledi da kurs nije precenjen kao sto kazu marko i slavisa, ali nije ocigledno (nama koji nismo ekonomisti) da je ovo i kurs koji maksimizira ekonomski rast.
to jos niko nije odgovorio.
Ne bih mogao da se slozim sa cesto koriscenom floskulom, a koju i vi sada koristite, da izvoz i devizne rezerve ne bi rasle da je dinar potcenjen.To bi isto bilo kao da povecanje broja djaka u skoli bude dokaz da djaci vise vole skolu. Evo, uzmite bilo kog velikog izvoznika, ili iz mog kraja Valjaonicu bakra koja skoro sto posto izvozi. Po vasem misljenju, ona ne bi izvozila da je dinar potcenjen. A sta bi drugo radila? Okrenula se domacem trzistu? Dokaz da je izvoz veci je iskljucivo dokaz boljeg rada malog broja dobrih firmi u zemlji, i nista drugo.
Post a Comment