Andrej Kocič, predsednik uprave grupe Triglav, osiguravajuće kompanije, se žali na konkurenciju u Srbiji. Izgleda da mu smeta što neko nudi jeftinije osiguranje automobila: "Važno je da nema dampinga, da se ne ide ispod cene koja je dugoročno neizdrživa." Naravno poziva državu u pomoć. Traži bolju kontrolu od strane NBS - izgleda da je uvek neko drugi kriv. Pored toga mu smeta što ne postoji obavezno osiguranje imovine, ali taj se zakon bar očekuje uskoro. Super.
Šta se desilo sa individualnom odgovornošću? Evo kako je jedan farmer sa američkog srednjeg zapada prokomentarisao poplavu koja mu je uništila imovinu: We’ve always lived our life that we’re responsible for our own choices, our own destiny. And we chose not to carry the flood insurance. That was our responsibility. …[O]f course, we are going to need help, but do I expect it? No. We’ll start over. That’s all I know right now.
20 comments:
to za obavezno osiguranje imovine nisam do sad cuo, moguce je da je novinar nesto pogresno razumeo.
a ovo za pojacan nadzor je skroz u pravu. potrebno je poostriti nadzor, jer na celom trzistu osiguranja vlada kaubojstina, prodaje se smece, klijenti ne znaju sta im se prodaje i nemaju kome da se obrate za zastitu, a pojedini osiguravaci i brokeri su zasticeni vezama u nbs. provizije koje daju za autoodgovornost idu cak i iznad 30% sto ce u jednom trenutku da dovede do toga da ne mogu da se isplate stete... neki zasticeni osiguravaci uopste ne rade reosiguranje i onda mogu da idu ispod trzisne cene a to im dozvoljava nbs koja ih ne kontrolise.
Kao i uvek, odgovor na probleme koje stvara državna regulacija nije više regulacije nego manje. NBS nikada neće dovesti do reda na tržištu osiguranja jer je upravo NBS tu da tržište osiguranja ne bi funkcionisalo. Rešenje je eliminacija NBS i bilo kakve prinude na tržištu osiguranja. Tržište će samo eliminisati muljatore koje sada štiti NBS.
Breme, nije nemoguce da ovi tipovi sto vode velike osiguravajuce kuce bolje znaju koji ce zakon da se usvoji i kada nego politicari a kamoli gradjani. Verovatno su ga i napisali.
Nisam siguran da je potpuno povlacenje NBS resenje. Drzava je tu da stiti kupca od prevare, bila to svesna prevara ili posledica lakomislenosti prodavca. Uz kontrolu NBS, kao kupac osiguranja znam da sam kupio bas ono sto se tako zove - osiguranje, a ne prazna obecanja. Osiguranje, posebno od auto odgovornosti je suvise ozbiljna stvar, sa suvise ozbiljnim posledicama, da bi bilo prepusteno samo odluci pojedinog vozaca, jer je steta koju moze napraviti toliko velika da bi tuzakanja bilo na kub, naplata cesto nemoguca, a sudski troskovi do neba. A onda bi neko krenuo da naplati stetu pistoljem ...
Deregulaciji ima mesta pre svega kroz otvaranje trzista za strane osiguravajuce kompanije, koje danas, kao i strane banke, ne mogu bas potpuno slobodno ovde da otvaraju svoje filijale.
Lighthouse,
Koliko vidim ovde Breme s jedne strane kaze da haos vlada zato sto su pojedini osiguravaci i brokeri zasticeni vezama u NBS. Onda ti kazes da strane osiguravajuce kompanije ne mogu slobodno da otvaraju filijale. A u tome ih sprecava upravo sama NBS.
Tako ispada da je NBS deo problema, a vi hocete da bude deo resenja. Ne znam kako je to moguce, osim moze postaviti "bolje ljude" u NBS koji ce biti kompetentni, nezavisni i posteni. A to je obicno utopija. Zar nije onda bolje potpuno ukloniti NBS iz biznisa?
A osiguravajuce kuce moze, kao i na svakom slobodnom trzistu, regulisati mehanizam reputacije. Ni devize ne ostavljamo u banci zato sto banka ima licencu NBS, nego zato sto ima zvucno strano ime.
Ja glasam za Andreja.
ne kazem ja da situacija moze da bude idealna i da ce NBS sve da resi, ali je potrebno da u sto vecoj meri i sto nepristrasnije rade posao nadzora osiguranja, i da ga rade na drugaciji nacin tj. da se fokusiraju na proizvode koji se prodaju i na zastitu klijenata a ne na finansijsku kontrolu ucesnika na trzistu kao sto rade sada. Dakle, mislim na dobra pravila koja bi se sprovodila a ne na bolje ljude, mada i to treba...
jedan primer, kod nas se dosta prodaje tzv. stedno zivotno osiguranje koje ide samo na stetu onih koji ga kupuju. dobit koju kupci tog proizvoda ostvaruju je znatno ispod dobiti koju bi ostvarili kad bi te pare dali u banku na stednju, a zastita zivota (osigurana suma u slucaju smrti) je 10 puta manja nego kod pravog zivotnog osiguranja (tzv. riziko). medjutim osiguravaci namecu ovaj proizvod jer tu ostvaruju ogromnu dobit. e sad pitanje: kako ce trziste da eliminise ovaj proizvod sa trzista? to moze samo da se zabrani kao vid "osiguranja" (jer to nije osiguranje) kao sto je uradjeno npr. u Velikoj Britaniji, na veliku korist svih osiguranika.
pitanje broj dva: ko bi trebao da nadzire poslove osiguranja i reosiguranja? ko treba da stiti klijente i ima uvid u to sta se prodaje? recimo desava se da osiguranici uopste ne znaju da uz polisu idu i uslovi osiguranja koji su sastavni deo ugovora ili da imaju pogresnu vrstu osiguranja. ko bi trebao da nadzire da li osiguravaci rade reosiguranje? moguce je da bi u dugom roku oni koji ne rade reoesiguranje i neisplate stete ostajali bez klijenata ali bi u tom procesu nastradalo jako mnogo ljudi a u medjuvremenu pojavili bi se razni kauboji koji bi radili to isto... i tako u krug...
mislim, te price o ukidanju nadzora osiguranja i banaka me podsecaju na onu slavisinu tezu da je milosevic liberalizovao srbiju...a ako su dafina i ekos uzori i primeri za ugled.,.. onda nemam reci
Lazare, evo ovako, prica se da ce biti uvedeno obavezno osiguranje od profesionalne odgovornosti za neke (revizori su ga vec kupili, a bice i advokati, mozda projektanti isl.), i to se vec neko vreme sprema, obavezno osiguranje od nezgode je vec uvedeno, o ao da ne pricam to svi znaju i jos par vrsta. takodje se subvencionise osiguranje poljoprivrede.
ali ja nikad od nikoga nisam cuo o obaveznom osiguranju imovine, a pricao sam sa direktorima nekih osiguravajucih kuca. mnogo mi je realnije da je novinar nesto pogresno razumeo i tako preneo (imajuci u vidu da se to cesto desava) nego da postoji neki projekat za uvodjenje obaveznog osiguranja imovine od pozara, loma, kradje...za koji niko u celoj industriji osiguranja ne zna, osim ovog direktora triglava...
i jos nesto, mi smo devedesetih i do 2005. uglavnom imali situaciju da je osiguranjem mogao da se bavi svako i da je trziste potpuno bilo neregulisano, a rezultate ste videli i sami...
Kako vidim, problem je sto su pravila igre lose, a ne (samo) sudija (NBS). S druge strane, svaki nadzor kod dobrih pravila igre se svodi na nadgledanje slucajnog uzorka i ostre kazne za one koji pravila prekrse. Nasi nadzorni organi poput NBS ne razumeju to, tacnije nemaju interesa da razumeju pa posledicno svakog dana idu gomile izvestaja iz banaka (verujem isto vazi i za osiguranja).
Hvala Breme na detaljnoj analizi.
To sa obaveznim osiguranjem za neke profesije mi se uopste ne svidja.
Sustinski, time se onemogucava sprovodjenje sledeci mehanizam - "Dobar dan, meni treba revizor. Da li ste vi osigurani?" "Nismo, ali smo jeftini.", "Onda nista, hvala, meni treba neko ko je osiguran."
Ali, i mehanizam - "Dobar dan, meni treba revizor. Da li ste osigurani?" "Nismo, ali smo jeftini." "Odlicno, posto i onako reviziju radim samo zato sto mi zakon nalaze."
A da ne govorim o mehanizmu kada direktor revizorske firme kaze svom revizoru "Ma stavi u izvestaj sta god hoces, i onako smo osigurani."
Da li treba da postoji mogucnost da vlasnici revidirane firme tuze revizora? Da. Da li treba da postoji mogucnost da se revizori osiguraju? Da. Da li to osiguranje treba da bude obavezno? Ne.
In the words of a famous man: "Više teorije, manje primera!"
Zato ću da se vratim na sam početak drugog Bremeovog komentara: "ne kazem ja da situacija moze da bude idealna i da ce NBS sve da resi, ali je potrebno da u sto vecoj meri i sto nepristrasnije rade posao nadzora osiguranja, i da ga rade na drugaciji nacin tj. da se fokusiraju na proizvode koji se prodaju i na zastitu klijenata a ne na finansijsku kontrolu ucesnika na trzistu kao sto rade sada. Dakle, mislim na dobra pravila koja bi se sprovodila a ne na bolje ljude, mada i to treba..."
Dakle u tome se slažemo, potreban je nepristrasan nadzor osiguranja, kvalitet proizvoda i zaštita klijenata a ne finansijska kontrola. Sve to slobodno tržište MOŽE da uradi a NBS kao državni organ NE MOŽE. NBS NE MOŽE da bude nepristrasan nadzor i NE MOŽE da ne sprovodi finansijsku kontrolu. Po definiciji NBS mora da bude pristrasna i mora da vrši finansijsku kontrolu. Ako to ne bi bila/radila, političari bi je sami rasturili, ne bi čekali da im to mi sugerišemo.
da bi se o nekoj temi raspravljalo potrebno je imati makar osnovno znanje o tome. posto to ovde nije slucaj, ja nemam nameru da sad vrsim edukaciju, a pogotovo edukaciju nekoga ko ne zna apsolutno nista o onome o cemu prica a postavlja se tako arogantno i sa visine.
Eh Breme, knjigu u sake je postao izgleda primaran argument na ovom blogu. Zasto nam ne objasnis zasto mislis da je neophodno kontrolisati trziste u ovom slucaju. Kazes: "recimo desava se da osiguranici uopste ne znaju da uz polisu idu i uslovi osiguranja koji su sastavni deo ugovora ili da imaju pogresnu vrstu osiguranja."
Andrej u suštini kaže da je to problem pojedinca koji kupuje osiguranje. Nema ničega arogantnog u tome.
Andreas, iako vam tako izgleda, uopšte nisam arogantan. U stvari sam tužan i usamljen. Vi ne možete ničem korisnom da me naučite, sve i kad bi hteli. Jer mene ne zanimaju detalji mehanizma (na primer) NBS, ništa više nego detalji mehanizma (na primer) reketiranja. To vaše znanje postaće korisno tek kada prihvatite jednostavnu činjenicu da je NBS deo mašine za porobljavanje stanovništva, koju treba demontirati, kao i mafiju koja reketira. A izgleda da vas to vaše znanje u stvari sprečava da tu činjenicu prihvatite. Što je još gore, u dobrom ste društvu. Školovani ekonomisti, pravnici, sociolozi, itd. naprosto od šume detalja u koje su pronikli ne vide balvan: država ne može ništa dobro da uradi jer to nije njena svrha. Konkretnije, NBS nije tu da bi banke, osiguranja, itd. radili na korist stanovništva, već da bi stanovništvo držali pod kontrolom i u pokornosti, dok polovinu godine rade kao roblje državnog aparata. Nije stvar u tome da taj mehanizam treba da razumemo, stvar je u tome da shvatimo da mora biti demontiran. E sad, rečeni ekonomisti, pravnici, sociolozi i slični su u konfliktu interesa: kako da kažu da državu treba žestoko smanjiti, kad jedino država i zapošljava ljude sa dotičnim znanjima? Shvatam ljude, možda oni to i vide i razumeju, ali porodicu treba izdržavati. Zato se predstavljaju kao eksperti i neće da diskutuju sa arogantnim amaterima.
"E sad, rečeni ekonomisti, pravnici, sociolozi i slični su u konfliktu interesa: kako da kažu da državu treba žestoko smanjiti, kad jedino država i zapošljava ljude sa dotičnim znanjima?"
Ovo jednostavno nije tacno i ja ne mogu da verujem da neko misli da jedino drzava zaposljava ekonomiste i pravnike, i jedino mogu da zakljucim da nikada u zivotu nisi radio u nekoj privatnoj firmi ako si u stanju da ovako nesto odvalis. Ja sam ekonomista pa radim u privatnom sektoru, i ogromna vecina ekonomista i pravnika koje poznajem rade u privatnom sektoru. Ali kao sto rekoh, da bi se o nekim stvarima pricalo potrebno je iste makar malo poznavati, a ne beskrajno papagajski ponavljati par recenica. Izvinjavam se na tonu, ali mi je strasno da neko misli da je spoznao i poseduje svu mudrost ovoga sveta.
a pri tom nikad nije ni izasao iz drzavnog sektora i usao u privatni (koji je mnogo bolji od drzavnog, sa tim se slazem)
Produktivnom privatnom sektoru su pravnici i ekonomisti upravo i potrebni jedino zbog države, odnosno zato da bi privatne firme provukli kroz lavirint prepreka i pravila koje država postavlja. Tako da je, praktično gledano, država primorala privatne firme da ih zaposle. S druge strane, NVO ne spadaju u produktivni privatni sektor, to je de fakto državni sektor, nekad ove, a nekad neke druge države, zavisno od toga odakle pristiže kinta.
Da ne mislite da o pravnicima, ekonomistima, sociolozima i ostalim "društvenjacima" imam neko posebno loše mišljenje, reći ću i ovo: društvenjaci bar imaju neki stav o ovome, makar potpuno pogrešan. Prirodnjaci i inženjeri su pak najobičnija telad. A tek ovi što nisu dobacili do fakulteta ...
Ništa lično, naravno, govorim o stanju stvari, ne o pojedincima. Ima izuzetaka ali očajno malo.
Post a Comment