Morgan Tsvangirai je odustao od drugog kruga izbora u Zimbabveu zbog pritiska vladajuće partije na pristalice opozicije. Prvo je prihvatio zvanične rezultate prvog kruga i pristao da učestvuje u drugom krugu, da bi sada iznenada odustao. Umesto toga, u editorijalu koji je poslao Guardianu iz holandske ambasade u kojoj se skriva, poziva međunarodnu zajednicu da vojnom akcijom smeni Mugabeov režim i postavi privremenu upravu UN.
Za situaciju u Zimbabveu ne postoje jednostavna rešenja. Postoje loše i gore alternative. Tsvangirai je odlučio da brani volju naroda na još jednim izborima očekujući da će u drugom krugu naneti poslednji udarac tridesetogodišnjem režimu. DOS je u Srbiji takvu opciju odbio plašeći se da će Milošević uvesti vanredno stanje ili na drugi način uticati na sigurnu pobedu opozicije. Otuda 5. oktobar. Tsvangirai nije želeo da primeni revolucionarnije metode verujući u svoju pobedu. Dve identične situacije i prilično različita pristupa. Logično je da odgovorni političari izbegavaju da donose odluke koje mogu da dovedu do krvoprolića. Ipak, treba uzeti u obzir i troškove ne organizovanja revolucije. Koliko života će koštati prolongiranje Mugabeovog režiima? Koliko života će koštati odlaganje revolucije? Mislim da je DOS doneo hrabru odluku, na čemu sam im zahvalan.
Tsvangirai danas, zahtevajući vojnu akciju od strane UN, i sam kaže da ne postoji mirno rešenje krize u Zimbabveu. Mislim da će se razočarati kada shvati da je njegov poziv ostao neuslišen. Međunarodna zajednica, a pogotovu svetske sile, danas nisu spremne na humanitarne vojne intervencije. Nisu pomogle u Sudanu pa neće ni u Zimbabveu. Sve će se zaustaviti oštrim osudama režima. SB je juče doneo neobavezujuću rezoluciju kojom osuđuju režim. Nije loše za SB imajući u vidu da su Kina i Južna Afrika, koja trenutno učestvuje u radu, do sada blokirale ovakve odluke, ali svakako je premalo za ono što Tsvangirai očekuje. Međunarodna zajednica očekuje da Zajednica južnoafričkih država (SADC) reši problem u njihovom okruženju ali teško je da će se i ove zemlje upustiti u nešto što i SAD izbegava.
Znam da je neukusno pričati o hrabrosti sa udobne razdaljine ali Tsvangirai će pre ili kasnije morati da preuzme odgovornost za poverenje koju su mu ukazali birači. U kalkulaciju bi trebalo da ubaci ne samo troškove revolucije nego i troškove produžavanja Mugabeove diktature. Ako je racionalan shvatiće da je manje izgubljenih života bolje nego više. Naravno, alternativa je da nastavi da održava status kvo redovno pozivajući međunarodnu zajednicu u pomoć i nadajući se da Mugabe neće još dugo. Šta god da odluči ja mu želim sreću a ljudima u Zimbabveu da što pre vide leđa diktatoru.
7 comments:
Slazem se. Da li je medjutim moguce koristiti istu logiku i na primeru Milosrdnog Andjela? Tj. manja je cena srbijanskih civila kao kolateralne stete od jos jedne Srebrenice etc.
Ja mislim da da.
Ja verujem da su medjunarodne intervencije cesto kontraproduktivne. Ovde je u pitanju smena rezima dok to kod nas nije bio slucaj. Nije bio slucaj ni u Iraku i Avganistanu vec americka bezbednost, teroristi i oruzje za masovno unistenje. Sada znamo da informacije o oruzju nisu bile tacne. Kod nas se radilo o sprecavanju genocida. To nije slucaj u Zimbabveu. Jeste u Sudanu. Verovatno mnogo gore nego sto je kod nas bio slucaj, ali eto zbog geografije i tajminga, mi smo imali tu "privilegiju" a Sudan nema.
Ja nemam moralnih problema sa smenom rezima ukoliko to vecina gradjana trazi i nije u stanju da uradi drugacije. Ipak u tom slucaju odgovornost za sve unutrasnje probleme pada na oslobodioce. Kada sam radio u Iraku bio sam iznenadjen svakakvim razlozima koje sam cuo kao kritiku americke administracije. Nisu obezbedili knjige za skole, socijalnu pomoc i slicno. Kao da su pre toga ziveli u Diznilendu.
Srbija i Zimbabve nisu iste situacije da bi se koristila ista logika.
U Zimbabveu nema genocida vec progona opozicije. Pitanje je da li ce ga i biti. Ali tamo je najkraci zivotni vek na svetu. Mislim 39 godina. To je posledica lose politike. To je trosak o kome govorim. Ne genocid.
Tacno, sto se intervencije tice. Mislio sam na "kvantifikaciju" zrtava, sto je mozda vise moralno pitanje, ali tice se uveliko public policy-a.
Sto se tice Iraka, bio je neki dokumentarac na PBSu o tome kako su smenili Bremera, koji je imao ovlascenja slicna OHR u Bosni.
Vi verovatno znate vise o tome, ali mozda se moze izvesti teza da su preneli suveneritet na Iracke vlasti prebrzo?
Ili presporo. Zavisi koga pitate.
Najstrasnije je sto sutra Tsvangirai moze lako da se pretvori u novog Mugabea.
Postoji zanimljiva knjiga, citao sam nekoliko prikaza, "Dinner with Mugabe".... Knjga ima i sajt:
www.dinnerwithmugabe.com
Deluje zanimljivo, a osnovna ideja knjige je da objasni kako je od "borca za slobodu" Mugabe postao tiranin... Koliko kapiram, on je ponudio ruku pomirenja belcima kada je dosao na vlast, ali su ga oni sa prezirom odbili. Onda je postao paranoican i tako dalje....
Ja sam cuo dosta stvari koje nisu sjajne o Tsvangiraiju od ljudi koji ga poznaju ili rade sa njim, ali se svi slazu da je to sada manje bitno. Ako smene Mugabea ostali nece biti nesmenjivi.
Maconi, bivsi Mugabeov saradnik, koji je dobio 8% se smatra dobrim resenjem. Tehnokrata je i prikupio je simpatije medju ljudima koji rade na Zimbabveanskim programima. Ja mislim da je ipak obelezen svojim clanstvom u ZANU-PFu i da na kraju krajeva nema veliku podrsku. Takodje, smeta mi sto nije podrzao Tsvangiraija u drugom krugu.
Post a Comment