20 June 2008
Najozbiljniji problem
I Bubalo je ponovio mantru da je spoljnotrgovinski deficit "najozbijlniji problem srpske privrede". Ali on je otišao i korak dalje jer je posebno zabrinut za deficit sa Rusijom. Ako je nešto apsurdnije od merenja spoljnotrgovinskog deficita (što bi rekao Adam Smith), to je merenje deficita sa pojedinačnom zemljom. Jer trgovina je multilateralna. Možda mi od Rusije uvozimo gas, prodajemo maline Bugarskoj, a onda Bugarska Rusima prodaje nešto treće. Tako sve tri zemlje imaju deficit: mi sa Rusima, Bugari sa nama, a Rusija sa Bugarima. Svi su zabrinuti, iako je trgovinski bilans svake od tri zemlje uravnotežen.
Subscribe to:
Post Comments (Atom)
10 comments:
A sta se desava kad Bugarskoj, onako hipoteticki, izvezemo kilogram malina, a iz Rusije uvezemo gas u vrednosti od tone malina?
Onda oni hipotetički imaju manje džema nego mi energije.
Salu na stranu, desi se da dinar padne, pa onda nas izvoz u Bugarsku skoci, a uvoz iz Rusije se smanji.
Čisti fluktuirajući devizni kurs, ok. A da li u tom slučaju postoji mogućnost da dodje do konstantne depresijacije domaće valute zbog toga što smo se specijalizovali za izvoz proizvoda nižeg stepena prerade (kao što su maline), pa to izazove inflatornu spiralu?
P.S. Nije retoričko pitanje.
Izvoz je izvoz. Da li je nešto višeg ili nižeg stepena prerade nema apsolutno nikakve veze. Prodati maline za dolar je isto kao prodati džem od malina za dolar. Potato chips, computer chips: isto je. Valuta može da depresira ako je ponuda valute veća od tražnje. Pošto ponudu valute kontroliše centralna banka a ne izvoznici, nema razloga plašiti se inflatornih spirala kao posledica trgovine. Bar ne kod nas.
Da zaista imamo fluktuirajući kurs (a nemamo) povećanje izvoza bi uticalo na rast vrednosti dinara i samim tim bi se smanjila mogućnost uvozne inflacije. To ne znači da inflacija ne bi mogla da raste jer centralna banka može da doštampa novac. Sada, ja kažem povećanje izvoza jer tvoje pitanje nije baš najjasnije. Problem je u tvojoj pretpostavci da ima razlike između gotovih proizvoda i sirovina. A nema.
Ako je pretpostavka da uvoz mnogo raste i onda je pitanje da li bi došlo do inflatorne spirale. Zavisi koliki je udeo uvoza u proizvoidima iz kojih se računa inflacija. U teoriji rast uvoza bi trebalo da znači veću inflaciju, ali kako NBS kontroliše ponudu dinara onda to ne mora da bude slučaj.
Opet, viši ili niži stepen prerade nema nikakve veze. Pitanje je da li izvoz raste ili se smanjuje generalno.
3cko, ne postoji ta mogućnost. Stepen prerade je nebitan, a i uvoz ukupno za inflaciju. I do sada smo uvek imali deficite, dinar nije depresirao uopšte u odnosu na evro i naročito dolar, a inflacija je izazvana štampanjem para nezavisno od uvoza i izvoza.
Ok, ali ako prodam maline za dolar, da li postoji mogućnost da meni neko proda džem za 2 dolara, a da ja u svojoj zemlji ne mogu da ga proizvedem za manje od 3 dolara, jer nemam tehnoloških mogućnosti za to? Onda će doći do deficita, pa do depresijacije ili možda grešim. Šta se dešava kad poraste tražnja strane valute iznad njene ponude? Ako to kontroliše centralna banka, onda bi to bilo ograničavanje spoljne trgovine.
U svom pitanju sam pošao od stavova nekih autora, koji možda greše, ne znam, da cene sekundarnih proizvoda rastu brže od cena primarnih, pa taj paritet izazove deficit i depresijaciju. Onda dodje do ravnoteže izmedju uvoza i izvoza, ali posle toga ponovo dodje do depresijacije, koja tako postaje, ako je moguće tako reći, hronična. Sudeći po vašim rečima, očigledno ti autori greše.
Hvala vam na odgovorima, nadam se da nisam dosadan :)
Da bi kupio džem za 2 dolara ti ta 2 dolara moraš negde da zaradiš. Da li ćeš zaraditi prodajom malina, nafte ili automobila je svejedno. Ako ih ne zaradiš nećeš moći da kupiš džem.
Pogledaj zalivske zemlje. Izvoze samo sirovinu a uvoze sve ostalo. Šta njima fali? Zaboravi tu priču o primarnim i sekundarnim proizvodima. Ekonomisti i političari tu ne mogu mnogo da pomognu. Mogu da odmognu. Preduzeća sama odlučuju šta će da proizvode i na čemu mogu najviše da zarade. Industrijalizacija (proizvodnja sekundarnih proizvoda) je kod nas značila proizvodnju juga. Vidi gde nas je to dovelo.
Zanimljiva pretpostavka ali i da je tačna mehanizam bi bio jako sumnjiv. Deficit ustvari nastaje iz prostog razloga što imate višak deviznog priliva nego odliva, i onda tu razliku normalno trošite na uvoz. Cene ovoga ili onaga su manje bitne, da ne uvozimo kruške uvozili jabuke, uvek bi se nešto našlo kada postoji taj višak tražnje tj. deviznog priliva u kapitalnom bilansu.
Post a Comment