Holandija uvodi zabranu pušenja na javnim mestima. Zabrana se neće odnositi na pušenje marihuane i hašiša u ovlašćenim kafeima. Ipak, dodavanje duvana se smatra grehom i biće zabranjeno. Zakon predviđa velike novčane kazne za kršenje ovih pravila ali problem je što trenutno ne postoje uputstva koja bi pomogla inspektorima da procene da li je u pitanju čist ili posoljen džoint. Ovo je primer teško sprovodivog zakona. Valjda se nadaju da će se vlasnici lokala pridržavati pravila uplašeni visinom potencijalne kazne. Ono na šta ne računaju je da vlasnici ne razmišljaju samo o kazni već i o verovatnoći da budu otkriveni. Ako je proizvod ove jednačine kazna x verovatnoća otkrivanja = nula, toliko će se vlasnika i pridržavati zakona. Vlasnici izgleda pretpostavljaju da će vlada ipak naći načina da ih kontroliše pa su počeli da nabavljaju vodene lule da bi nadomestili mušterijama nedostatak duvana.
Inače ova jednačina ima svoju primenu i u ekonomiji odnosno sprečavanju utaje poreza. Nije dovoljno imati visoke kazne već je bitna i verovatnoća otkrivanja utajivača. Ukoliko su poreske vlasti u stanju da otkriju svaki slučaj evazije i minimalne kazne su dovoljne. Drastične kazne sa verovatnoćom otkrivanja od par desetina procenata bi verovatno uticale na većinu građana da plaća porez. Mislim da je ovo formula koju koriste u Americi. Kod nas, nisu problem kazne već verovatnoća otkrivanja.
1 comment:
Tako je. Prevelike su i kazne i verovatnoća otkrivanja. Bagra.
Što se pak Holandije, ali ne samo Holandije, tiče - bahatost i idiotizam većine nemaju granica.
Post a Comment