Na prekjučerašnjem referendumu u Irskoj odbijen je Lisabonski ugovor koji je predviđao značajno političko unifikovanje EU, i snažan podsticaj federalizaciji Evrope. Iako je koalicija protivnika Lisabosnkog ugovora bila vrlo raznovrsna (od liberala do sindikalista) i po meni ispravan stav često argumentovala pogrešnim razlozima (mnogi sindikalisti i levičari, naime, pokret ka evro-federalizmu opsuju kao deo neoliberalne globalizacije, što je sasvim pogrešno), ovakav ishod referenduma je vrlo dobar. On će usporiti i otežati napore birokrata iz Brisela da harmonizuju i unifikuju potpuno EU, i pretvore je u super-državu.
Ipak, treba biti oprezan. U prvim reakcijama tih birokrata i političara evropskih zemalja koje su najviše zainteresovane za centralizaciju i federalizaiju, preovlađuju uveravanja da će se nastaviti sa procesom ratifikacije, kao da ništa nije bilo u Irskoj. Ideja je već oprobana: ako ne ide demokratski, ti donesi dekret i proglasi ga. Najpre su pompezno predložili evropski Ustav koji je neslavno propao na referendumima u Francuskoj ii Holandiji. Onda su birokrati seli, razmislili i zaključili da ništa nije strašno, te su doneli Lisabonski ugovor, koji je verna replika Ustava, samo što ima jednu pogodnost - uglavnom ne mora da se potvrđuje na referendumima, te time izostaje mogućnost nekog neprijatnog iznenađenja. Ipak, Irci su bili izuzetak po čijem nacionalnom Ustavu ratifikacija Lisabonskog ugovora nije mogla bez referenduma. A na njemu je taj novi, zakulisni evropski Ustav pao. No, sledeća faza koju treba očekivati jeste neki novi, možda Berlinski ili Pariski ugovor (ionako je svaki ugovor u EU berlinski i pariski) koji nigde neće morati da se potvrđuje. Idealno bi bilo da Solana, Ren i Barozo napišu Ustav i sami ga proglase.
10 comments:
Jel može neko za nas sa jefitnijim ulaznicama da napiše šta piše u tom dokumentu i šta to praktično znači prevedno na prost jezik. Tj. za što je sporazum loš ili zašto je dobar. Ovako imam utisak da većina tih glasača, baš kao i ja, nije imala pojma o čemu se radi i za šta glasa. Pa ni da li treba da glasa za ili protiv.
Mnogo je tu novih stvari, a tesko je reci kakav bi efekat imale...
Osnovno je da se reformise sistem glasanja, tako da se ukida mogucnost veta za drzave clanice kod mnogih odluka. Takodje, uvode se nove funkcije - predsednik Evropskog saveta, kao i ministar spoljnih poslova EU (spajanjem pozicija koje sada imaju Solana i Ferero-Valdner).
Male zemlje, poput Irske, se plase sta bi ukidanje veta moglo da znaci za njih. Takodje, mnogima problem predstavlja Povelja o osnovnim pravima EU koja je deo Lisabonskog sporazuma (Britanija i Poljska su uspele da se to ne odnosi na njih).
Sto se Srbije tice, meni se cini da bi za nase pristupanje EU bilo bolje da sporazum bude usvojen. Jednostavno, ako drzave-clanice budu i dalje imale pravo veta, nema sansi da nas prime, jer bi to znacilo da bi i Srbija imala pravo veta kod mnogih odluka EU.
Svaka prepreka i zastoj u izgradnji evropske superdržave je dobra stvar za nas glodare.
Nema kraja mojoj sreći kad se političari o svom jadu zabave. Što gore za državu i političku klasu Srbije - to bolje za nas. Razlog? Jedna reč: kolektivizam.
Having said that, dodao bih par rečenica o Treaty on European Union alijas evropskom Ustavu koji sramno propade na referendumima u Francuskoj i Holandiji (naravno iz pogrešnih razloga, ali poklonu se u zube ne gleda). Važnost propasti Lisabonskog ugovora upravo je u tome što je time sprečeno povampirenje EU ustava - za izvesno vreme.
Mislim da je ARTICLE 2 dobra tačka napada na evropski ustav, pre nego što pravnička sofisterija u sledećim članovima potpuno onemogući čitanje. Evo ga:
ARTICLE 2
1. The Union's aim is to promote peace, its values [1] and the well-being of its [2] peoples.
2. The Union shall offer [3] its citizens an area of freedom, security and justice without
internal frontiers, in which the free movement of persons is ensured in conjunction with
appropriate measures with respect to external border controls, asylum, immigration and the
prevention and combating of crime.
3. The Union shall establish [4] an internal market. It shall work for the sustainable
development [5] of Europe based on balanced economic growth [6] and price stability [7], a highly competitive social market economy [8], aiming at full employment [9] and social progress [10], and a high level of protection and improvement of the quality of the environment [11]. It shall promote
scientific and technological advance [12]. It shall combat social exclusion and discrimination, and shall promote social justice and protection, equality between women and men, solidarity between generations and protection of the rights of the child. It shall promote economic, social and territorial cohesion, and solidarity among
Member States. [13] It shall respect its rich cultural and linguistic diversity, and shall ensure that Europe's cultural heritage is safeguarded and enhanced.
4. The Union shall establish an economic and monetary union whose currency is the euro. [14]
5. In its relations with the wider world, the Union shall uphold and promote its values and
interests and contribute to the protection of its citizens. It shall contribute to peace, security, the sustainable development of the Earth, solidarity and mutual respect among peoples, free and fair trade, eradication of poverty and the protection of human rights, in particular the rights of the child, as well as to the strict observance and the development of international law, including respect for the principles of the United Nations Charter.
[1] Vrednosti unije pobrojane su u ARTICLE 1. Misteriozno "ljudsko dostojanstvo" je prva vrednost, demokratija je takođe prisutna, a privatna svojina se ne pominje. Hmmm.
[2] "dobrobit NJENIH (unijinih) naroda". Arogantno i antipatično. To nisu njeni narodi već narodi koji je stvaraju, nisu oni njeni nego je ona njihova. EU je instrument u rukama evropskih naroda. Ovo već ukazuje na mindset EU političara. Od instrumenta nastaje levijatan.
[3] "Unija će svojim građanima ponuditi..." je jasna aspiracija na status superdržave jer se stanovnici Evrope već nazivaju građanima EU. Kao da je sloboda, bezbednost i pravda nekako u posedu EU pa sad to EU NUDI evropljanima! Isti nasilnički mindset: država je vlasnik slobode, bezbednosti i pravde, pa može da ih blagoizvoli dati svojim podanicima a može i da ih uskrati kada proceni da joj je to u interesu. Šarmantno, zar ne?
[4] "Unija će osnovati unutrašnje tržište." Šta bre ima unija da osniva!? Umesto da kaže nešto kao "tržište će u Evropi biti slobodno" EU ga "osniva", drugim rečima reguliše i ograničava. Pretpostavljam da će ovo što sam do sad napisao nekom da izgleda kao cepidlačenje. Nekom ko u tim formulacijama prepoznaje dobre namere iako možda ne baš najsrećnije formulisane. Avaj, nije tako.
[5] Evo ga i "održivi razvoj", poznata floskula za ograničavanje slobode tržišta i nametanje zelenog socijalizma.
[6] "Ujednačeni ekonomski rast" ne može se postići nikako drugačije nego zavlačenjem ruke u džepove onog ko ima (uz pretnju batinama ako se buni) i davanje onom ko nema, ili postavljanje prepreka produktivnom i davanje svakovrsne pomoći neproduktivnom. Dakle - klasična i opštepoznata uravnilovka.
[7] Obezbedićemo i cenovnu stabilnost, opustite se. Efekti nasilno postignute cenovne stabilnosti (zamrzavanje cena, administrativno ograničavanje rasta i pada cena) su atenuacija cenovnih signala i nestašice odnosno viškovi robe.
[8] Ovo je biser: "visoko konkurentna socijalna tržišna privreda" !!! Pored toga što je već sama formulacija bremenita kontradiktornostima, u više evropskih država sozialermarktwirtshaft izaziva starenje i izumiranje lokalnog stanovništva a pokušaji da se taj veštački proizveden problem reši uvozom gastarbajtera dalje komplikuje stvari.
[9] Tu je i Kajnzijanski sveti gral pune zaposlenosti. Još jedna utvara.
[10] Kao i marksistički "društveni progres".
[11] I nezaobilazna životna sredina. Sve high level, sve improved, sreća jedna neopisiva. Da li mi verujete?
[12] Evo još "predizbornih obećanja": iz poreza će široke ruke biti finansirani univerziteti i instituti. Ovo je valjda poziv akademskoj javnosti da agituje za EU.
[13] I sve tako, u krug, u krug, sve će EU da čuva i da poboljšava. Sviđa mi se pretnja da će EU da suzbija izdvajanje iz društva. U stroj druže! Ko se to tamo izdvaja! Svi za povelju UN, naročito za socijalna prava.
[14] A kako bi EU superdržava bila država da nema svoj novac. Pardon, fiat valutu. Daj mi kontrolu nad emisijom zakonom nametnutog medijuma razmene i ne zanima me ko je na vlasti.
Posle svega rečenog, možda prve 4 primedbe više ne izgledaju kao cepidlačenje već kao jedini način na koji se može tumačiti stav i namera pisca nesuđenog ustava EU.
Imajući u vidu da je EU organizacija koju formiraju države, bilo bi više nego naivno očekivati da će kontrola političke klase nad produktivnim stanovništvom nekako popustiti. Čitaj prethodni post.
Andrej, sacekaj, molim te, da se prvo formira socijalno odgovorna proevropska vlada, pa onda napadaj. Vidis da se i mi suzdrzavamo, da ne ispadnemo radikali. :)
Ja se sa tobom i Ivanom oko ovoga sasvim slazem. EU je u velikoj meri "otudjeni centar moci" i siguran sam da ne bih, u idealnom svetu, podrzavao ulazak Srbije u EU. Ali, ako su nam EU i Rusija jedine alternative, onda je izbor vise nego lak.
Sve je to sto ti kazes tacno, ali pogledaj nas Ustav, pa mi onda kazi koju to tacno slobodu sada imamo, a izgubili bi je ulaskom u EU, cak i da je taj i takav Ustav "prosao".
Mislim da nisi dobro protumacio "cenovnu stabilnost". Tu pre svega misle na konzervativnu monetarnu politiku, sto je ok. I ovo za internal market, tu se misli na osnivanje (jeste bez veze termin) zajednickog trzista, odnosno da je zabranjeno uvoditi interne barijere trgovini, sto je isto ok.
"Takodje, mnogima problem predstavlja Povelja o osnovnim pravima EU koja je deo Lisabonskog sporazuma"
a na sta se odnosi ta povelja
Da ne bude zabune, moja averzija prema procesu evro-federalizacije ne znaci da sam protiv ulaska Srbije u EU. Naprotiv, jasno je svakome da su pravila igre u Srbiji mnogo gora od prosecnih u EU i da nema alternative ulasku tamo (zlo ako se oslonimo na nase politicare, i to sve bez razlike) da ce sami nesto napraviti).
Ali, ne mislim, s druge strane, da ce nase sanse za prikljucenje mnogo trpeti ako propadne bar za neko vreme ideja federalne Evrope i hegemonije nekoliko velikih clanica unutar nje.
Možda bi na ovom mestu bio instruktivan jedan citat Waltera Blocka. Radi se o takozvanoj "taxi cab" teoriji.
Pretpostavimo da se nalazimo u južnom delu grada i da želimo da odemo u zapadni deo. Uhvatimo taksi i kažemo: "Molim Vas, odvezite me na tu-i-tu adresu u zapadnom delu grada." Taksista odgovara: "Vozim samo u severni i istočni deo. Žao mi je, ali ne mogu da Vas odvezem u zapadni." Šta da radimo? Da li ćemo izabrati da nas odveze u severni deo grada, budući da je, iako ne baš ono gde želimo da idemo, ipak bliže zapadu nego druga mogućnost - istok? Ni slučajno. Izaći ćemo iz taksija, poželeti taksisti sve najbolje i sa nekim drugim otići na zapad. Poenta je da libertarijanci ne prave kompromise. Ako ih prave, onda više ne pripadaju tom klubu.
Završen citat.
Tačno je da su relevantne političke alternative za Srbiju EU i Rusija. Ali: Libertarians must not be seduced from their philosophy by the siren song of relevance. Ne tvrdim da su alternative simetrične. Ali obe se suprotstavljaju slobodi, guše slobodu. Sa libertarijanske tačke gledišta OBE moraju biti odbačene.
Ono što treba da se desi to je liberalizacija, deregulacija i privatizacija u Srbiji, a tu nam ne trebaju ni ruski ni evropski političari, tu se radi o našoj domaćoj stvari i pameti. BTW, nisu baš ni u EU užurbani sa deetatizacijom, naprotiv.
Šta treba da se radi? Već sada nam je i rusko i evropsko tržište dosta otvoreno. Glavni strateški pravac mora da bude "Srbija u WTO, u EFTA i u Šengenu", a ne "Srbija u EU". To je ono što će da unapredi blagostanje produktivnom stanovništvu Srbije. Na tom kursu moramo da insistiramo, bez obzira što vrlo mali broj političara ima sluha za takvo rezonovanje.
Jedan deo političke klase u Srbiji bi da se tali sa ruskom političkom klasom, drugi deo sa evropskom. Jedni su nam manje, drugi više odbojni. Ali i jedni i drugi su neprijatelj. Jedni nas vuku na istok, drugi na sever, a naša destinacija je zapad.
Andrej, postoji i treca opcija - status quo, koja je verovatno pozeljnija od "ruske" opcije, ali verovatno manje pozeljna od EU opcije. Opcija o kojoj ti govoris prosto ne postoji. Ja ne mogu da kazem - sta me briga sto je nemoguce.
Ogranicenje nasih opcija na EU i Rusiju je, po mom misljenju, samo malim delom rezultat rada nasih politicara. U mnogo vecem delu se radi prosto o geografiji. Da se nalazimo u Aziji, opcija "u se i u svoje kljuse" bi bila sasvim realna. Na Balkanu verovatno nije. Ako neces u EU, odmah te ceo svet gleda cudno i misle da sa tobom (Srbijom) nesto nije u redu, tako da prakticno moras u EU.
Sto i ne mora da bude tako lose. Jeste - Nemacka, Francuska, Italija stagniraju, ali ne vidim da nesto fali baltickim drzavama, ili bivsim zemljama varsavskog pakta.
Upravo tako, postoji i treća opcija, "u se i u svoje kljuse". Niti je to status quo, niti je manje poželjno od EU-opcije. Treća opcija postoji i nije nemoguća.
Politička klasa Srbije se trudi svim silama da imamo samo dve opcije da biramo, s tim što jedni druge satanizuju a svoju opciju prodaju kao instant rešenje za sve probleme. Naravno da to ne odgovara realnosti.
Kad u mom kraju otvore dva supermarketa ne pada mi na pamet da obećam vernost bilo kom od njih. Možda je prosečan odnos cene i kvaliteta robe bolji u jednom. Ali se svejedno neću nikako obavezivati da samo u njemu kupujem. Ono što mi je povoljnije u supermarketu X kupujem tu, ono što mi se više sviđa u supermarketu Y - tamo. Znam da se stvari menjaju i da ono što je danas jeftino sutra može da poskupi i zato neću da se obavezujem. A tek ako je neko bio agresivan prema meni, pa to je tek razlog za sumnjičavost i nezavisnost.
To što me "ceo svet" gleda čudno i što misle da sa Srbijom nešto nije u redu - to je njihov problem, ja znam da je samnom sve u redu i znam šta je moj interes, ne trebaju mi evropski mudraci da me prosvetle. Sa Srbijom stvarno mnogo toga nije u redu i treba da se dovede u red. Međutim ni Rusi ni Evropljani neće dovesti Srbiju u red u onim aspektima koji su meni bitni. Za političku klasu Srbije superdržava je eldorado, za nas glodare nije. Naročito zato što ne nastaje nikakva ustavom ograničena republika Evrope nego anything-goes demokratija.
Treća, izolacionistička opcija za Srbiju ne mora da bude status quo. Treba nam liberalno republikanska partija.
Post a Comment