U novoj kolumni u Politici, Slobodan Antonić daje sjajnu kritiku Evropske unije iz prilično liberalne perspektive. Čini mi se da bukvalno nije izneo nijednu tezu u ovom tekstu sa kojom se ja ne bih složio.
Dakle, na deskriptivnom planu se sasvim slažemo. Ali, šta je sa normativnim delom? E, tu stvar zavisi od toga šta mislite da je moguće.
Ako mislite da je moguće (kao što, čini mi se, misli Antonić) da Srbija može ekonomski i politički da napreduje van EU (alternativno - ako mislite da Srbija ima političare koji su sposobni da to urade), onda je verovatno bolje da ostanemo van EU. Ali, ako ste skeptični po pitanju kapaciteta srpskih političara, onda je bolje da se odluke donose u Briselu, nego u Beogradu.
Postoji i opcija da uradimo ono što još niko nije uradio - da koristimo pristupanje EU kao argument za reforme kod kuće a onda, jednog dana, kada nam kažu "E sada možete da postanete član.", mi njima kažemo "E, sada nećemo. Iskoristili smo vašu finansijsku i tehničku pomoć, napravili od Srbije normalnu državu, imamo slobodnu trgovinu sa svim EU zemljama i ekonomski sistem koji je kompatibilan i prosto ne vidimo šta ćete nam sada. Mi volimo krive banane."
3 comments:
Vec neko vreme i ja imam slicno misljenje, dakle, doci do odredjenog nivoa razvoja prvenstveno institucija uz EU pricu i pomoc, a onda reci neka hvala, ne treba vise. E al je pitanje kad je taj trenutak? A odgovor na to pitanje je u visokoj korelaciji sa tim ko je na vlasti - ako pitas Nikolica, onda nikad, Kostunica bi rekao cim Kosovo bude potvrdjeno kao deo Srbija, znaci najverovatnije skoro nikad, a Boza i Boris bi rekli da je to cista glupost, jer je EU po svemu super. Mislim da bi Velja tu bio optimalan jer se on ponasa trzisno - kad mu dizanje provizija bude na optimumu tj. marginalni trosak dostigne marginalni prihod, sam ce sici sa vlasti i upravo tad bi bilo vreme reci ne EU.
Stvarno dobar tekst. Može i Antonić, samo kad se potrudi. :)
Marko, nekako mi je suviše tesan izbor između davanja poverenja beogradskim političarima i davanja poverenja briselskim političarima. I jedne i druge prezirem. I jedni i drugi bi da nasilno vladaju i da mi rade o glavi, a sve "evropski" i "demokratski".
Trenutak kad bi trebalo reći "ne, hvala, mi ovde silazimo" bio bi kad Srbija pristupi WTO, EFTA i Shengenu. U tom trenutku Srbija bi bila na optimalnom rastojanju od Evrope, bar što se tiče stanovnika Srbije i Evrope.
Марко, лепо си сажео оно око чега се увек вртимо на блоговима посвећеним ЕУ и Србији.
С тим у вези гласам за оно "што још нико није урадио".
Из Антонићевог текста нарочито бих истакао реченицу "Треба их притиснути док су нам још доступни.".
ВГ
Post a Comment