Ipak ministar Milosavljević ovoga puta nije tema, već novinar Zoran Majdin koji je uradio povlađujući intervju. Između ostalog on pita ministra i sledeće: Migracija iz sela u grad je priča s bradom: selo napuštaju mladi, a broj staračkih domaćinstava se uvećava. Kako da napreduje poljoprivreda kad je sve manje poljoprivrednika?
Nije neophodno biti preterano pametan pa zaključiti da broj poljoprivrednika nema veze sa razvojem poljoprivrede. U Americi je početkom 20 veka preko 45% stanovništva radilo poslove vezane za poljoprivredu dok se danas ovim poslom bavi svega par procenata stanovništva (vidi grafik). Od toga je veliki broj imigranata (70%). I pored toga što se mnogo manji broj ljudi bavi poljoprivredom oni proizvode mnogo više hrane nego što je to radio daleko veći broj ljudi pre samo stotinak godina. Zbog razvoja tehnologije su toliko efektniji da se u Americi danas farmeri plaćaju da ne rade.Ne mogu previše da se ljutim na ministre kada vidim kakvi su nam novinari.
15 comments:
zanima me sta mislite o ovim poskupljenjima koja su, cini mi se, veoma opasna i mozda pokazuju da smo na pragu neke vece ekonomskih problema u svetu?
cene nafte su rekordne, a cene hrane su kostantno u porastu u celom svetu sto ide na ruku svima koji tvrde da ce biti nestasica hrane i energije u buducnosti i daje prostor za novi politicki i ekonomski etetizam. Sarkozi je vec pokrenuo kampanju da se u celoj EU uvedu maksimalne cene goriva a strajkovi su u Grckoj, Portugalu, Spaniji itd.
Ja mislim da to i nije toliki problem. Zajedničko za cene nafte i hrane je da se izražavaju u dolarima, a pošto dolar pada rast cena izgleda veći. I ne samo to, tačno merenje bi bilo ne samo u konstantnim dolarima nego i u odnosu na GDP. Relativno su i energija i hrana manje značajni u odnosu na ukupan obim dobara i usluga koje se proizvedu. Imali smo ranije post da udeo energije u svetskom GDP-u stalno opada. Iako cene stalno rastu, udeo je manji. Isto i sa hranom, o kakvoj nestašici se radi kada poljoprivreda čini 2-3% u zapadnim zemljama. Ako nestane hrane farmeri će povećati proizvodnju, to je lako. To je dugoročni trend, a što cene rastu u poslednjih par godina ne znači puno.
Inače poslednjih godina veliki deo rasta cena hrane je zbog subvencija za etanol. Pola kukuruza zbog toga sada ode u proizvodnju goriva umesto na hranu.
Sigurno nije vreme za paniku. Kod hrane je problem ograničena ponuda što će se verovatno dovesti u red liberalizacijom i u dužem vremenskom periodu razvojem tehnologije.
Što se tiče nafte, ja ne vidim prostora za više etatizma jer je većina zemalja proizvođača nafte već nacionalizovala ili ojačala državne naftne kompanije od sedamdesetih (bliski istok) do danas (Rusija). Kod nafte može da dođe samo do deetatizacije (denacionalizacije kompanija i smanjenja poreza na naftu.)
Nisam siguran da štrajkovi u južnoj evropi imaju veze sa ovim svetskim trendovima. U Grčkoj gde su štrajkovi najozbiljniji, zaposleni u državnoj administraciji su plaćeni bolje nego u privatnom sektoru. Penzije su im takođe fantastične. Taj protest nema veze ni sa hranom ni sa naftom već sa pokušajem reforme socijalnog sistema.
"a pošto dolar pada rast cena izgleda veći"
Mozda je i tako, ali ipak postoji rast cena. ja ne bih sva ta poskupljenja tumacio kao nesto kratkorocno. ustvari nisam siguran...
cini mi se da uzrok moze biti u povecanoj traznji za energijom i hranom na svetskom nivou. Kina, Indija i jos par zemalja danas trose mnogo vise i hrane i energije. Sta bi tek bilo kada bi njihovim stopama krenuli afrika i latinska amerika. Dakle, trend rasta potrosnje hrane i energije ce se nastaviti, a pitanje je da li ce i kako doci i do povecanja ponude. Od par ljudi sam cuo prognoze da ce nafat preci 150 dolara ove godine. A ovo za strajkove u Grckoj, mozda je i zbog reforme sistema, ali sam citao da im je inflacija jedna od najvecih ueu, a da cene hrane rastu najbrze i da udruzenja potrosaca pokusavaju nesto da urade ali bezuspesno. a u spaniji i Francuskoj strajkuju kamiondzije i ribari, zbog cene goriva
grcka
Surveys showed that the high prices are the major problem of the country.[3] According to the TV news and documentaries, the salary of some jobs in Greek is the 1/3 than the salaries of the same jobs in Germany, while the prices for the same goods are higher. For that reason, Greeks are also the second most working people in the world, following South Corea[4]
"Od par ljudi sam cuo prognoze da ce nafta preci 150 dolara ove godine."
Reci im da onda mogu dobro da naplate svoju ekspertizu, jer fjučersi na naftu idu 120-130$. Posle kad ode preko 150$ eto im lake zarade. :)
Kod hrane, ne znam kako ponuda može da se ne prilagodi. Cene hrane su decenijama opadale pre nego što su sada malo porasle, i padaće opet, to je dugoročni trend. Seti se da je pre samo par meseci kapitalizam propadao, velika kriza u Americi, Politika je posvetil čitav broj tome... i šta je sad? Ispalo je da nema čak ni recesije. Isto tako i ovo, povoljni dugoročni trendovi će se nastaviti, još je rano da se bilo šta drugačije zaključi.
Mislim da je promena u tome sto preko biodizela i etanola danas kretanja na trzistu nafte uticu na cene hrane i na strani traznje.
Do skoro je taj uticaj bio samo preko ponude (jer su cene nafte i gasa znacajna stavka u poljoprivredi, sto za mehanizaciju, sto za proizvodnju djubriva), tako da mi se cini da je tesko u isto vreme ocekivati pad cena hrane i rast cena nafte.
Povrsina pod poljoprivrednim proizvodima ce sigurno rasti, kao i produktivnost (narocito ako vise zemalja prihvati GMO proizvode), ali je opet pitanje da li ce sve to biti dovoljno.
Inace, cena zita je pala za oko 30% od pocetka godine.
"Posle kad ode preko 150$ eto im lake zarade. :)"
:)
a evo i dva teksta iz danasnjeg danasa
tekst 1
tekst 2
"Inace, cena zita je pala za oko 30% od pocetka godine."
kako onda cene npr mesa toliko rastu? isto tako sam cuo da je u SAD i nekim drugim zemljama bilo nestasice pirinca, ne znam koliko je tacno?
I dalje mislim da rast cena hrane je prouzrokovan u vecoj meri dugorocnim trendom povecanja traznje iz zemalja poput kine i indije (i da ce to jos vise biti slucaj u buducnosti) nego povecanjem traznje zbog proizvodnje etanola.
"I dalje mislim da rast cena hrane je prouzrokovan u vecoj meri dugorocnim trendom povecanja traznje iz zemalja poput kine i indije"
Problem je u reci "dugorocnim". Nemoguce je nagle promene objasnjavati dugorocnim, stabilnim promenama. Povecanje traznje za hranom je sigurno faktor, ali svakako nije doslo do tolikog povecanja traznje odjednom, tako da to ne moze da bude jedino objasnjenje.
Sto se energije tice, zamisli sledecu situaciju. Recimo da je trosak da se napravi barel etanola ili biodizela 100 dolara. Onog casa kada cena nafte predje preko 100 dolara, kukuruz, secer i uljana repica ne samo da ne idu vise u ishranu, nego pocinju da se mnogo vise seju, umesto drugih stvari. Ako se ocekuje da cene nafte nastave da rastu, onda raste i zasejana povrsina pod ovim biljkama i smanjuje se njihova ponuda na trzistu hrane. Jednostavno, kriva traznje se relativno naglo pomerila na gore onog casa kada su etanol i biodizel postale realne alternative nafti (naravno, pomogle su i subvencije).
pirinac 1
pirinac 2
A continuing change in the global diet is also putting a further squeeze on rice. In China, for example, 100 million rural migrants to the country's big cities have switched from a staple of wheat to rice as they have become wealthier.
sa druge strane, ako je za rast cena hrane odgovorna isplativa proizvodnja biodizela, sta je onda okidac rasta cena nafte, gde se opet vracamo na cini mi se na povecanje traznje za naftom od strane zemalja koje se ubrzano razvijaju, sto ide u prilog onima koji tvrde da su bogate zemlje takve jer su ove druge siromasne i da bi bilo nemoguce da svi stanovnici na planetui imaju potrosnju kao prosecan amerikanac ili evropljanin.
Zanimljivo je da je USDA predvideo brzo i znacajno snizavanje cena poljoprivrednih poizvoda a FAO/OECD sporo i zadrzavanje na relativno viskom nivou.
Ovde je jedan moj tekst na tu temu pisan za casopis udruzenja poljoprivrednika - AR.
Cene žitarica i uljarica dostižu maksimum u proteklih nekoliko decenija, cene voća i povrća se nalaze u gornjim granicama, šećer se posle porasta nalazi u značajnom padu. Prosečno od 2000-te godine cene poljoprivrednih proizvoda su porasle za 75%. Uopšte puno se cenovnih poremećaja desilo u poslednje vreme. Većina njih je prilično ne očekivana za analitičare, ako ne toliko u trendu onda sigurno u veličini. Na zatvorenim tržitima ovi pikovi su još izraženiji. Razlozi su puno puta spomenuti: rast cene goriva i djubriva, porast potrošnje žitarica i uljarica za proizvodnju biodizela i etanola (11% svetskog ili 25% američkog kukuruza se troši za proizvodnju etanola), povećana potrošnja u Kini i Indiji, nekoliko ne baš sjajnih proizvodnih godina u nizu.
Posledice su bile najteže za siromašne zemlje koje u prehrambenoj sigurnosti u potpunosti zavise od uvoza žitarica bilo direktno ili kroz donatorske programe. Jedna od posledica je i značajno investiranje u sektore proizvodnje ulja i etanola, pa je samo u susednoj Madjarskoj podignuto preko 20 ovakvih postrojenja u predhodnih nekoliko godina. Sva ova dešavanja su pratila i brojne rekacije od Ujedinjenih Nacija koje su zabrinute za prehrambenu sigurnosti do brojnih protesta i šrajkova potrošača u odredjenim zemljama usled povećanja cene hrane. Kod nas novine su pune naslova “hrana nikad više neće biti jeftina” i opet se u poljoprivredi vidi najveća šansa, sabiraju se milijarde koje će se zaraditi od izvoza i sl.
Šta će se stvarno desiti sa cenam, da li će i koliko dugo ostati visoke? Da li će i kakve naši poljoprivrednici imati koristi od toga? Velike teme a malo prostora. Zato mi je cilj samo da vas potstaknem na razmišljanje. A moje vidjenje se, kao i tolko puta do sada, razlikuje od generalnog stava većine ali navikao sam da se ne slažem sa većinom i da budem neshvaćen isto koliko sam i navikao da budem u pravu.
Šta će se stvarno desiti nije lako predivideti jer je puno faktora koji imaju značajnu ulogu u budućim procesima od onih globalnih pa do potpuno lokalnih. Priznaćete da je teško predivideti da li će neki ministar da se probudi sa idejom da treba da zabrani izvoz nekog proizvoda ili da ukine potojeće carine na četeri meseca. Faktori koji su uslovili povećanje cena, ovoga puta, nisu samo loša godina kao što je to obično i zato će biti potrebno vreme da se ponovo napune zalihe i da proizvodnja ili politika odgovori na povećanu potrošnju. Lično, mislim da će se cene mnogo brže vratiti “u normalu” nego što to mnogi misle jer: i) svaki popbudjeni sistem teži da se vrati u prvobitno stanje, ii) ljudi reaguju na podsticaje, iii) tržite ovih kultura ima dovoljno konkurencije da će da odreaguje tržišno.
Procesi, podsticaji i tržišna reakcija koji su me naveli na ovakvo razmišljanje su sledeći.
• Povećanje povšina pod deficitarinim kulturama kao posledica reagovanja na podsticaj potencijalno visoke zarade, naročito u zemjama koje se tradicionalno nisu bavile ovim proizvodnjama (Kina npr)
• Smanjenje potrošnje kao posledica regovanja na podsticaj visoke cene (i pored relativno niske elastičnosti koju ima hrana)
• Sve veća otvorenost tržišta usled pritiska od strane potrošača
• Sve veća otvorenost prema prihvatanju GM proizvoda i drugih novih tehnologija
• Splašnjavanje priče o bioenergiji kao mogućem rešenju za energetski problem i problem zaštite životne sredine
• Približavanjem danu kada će nova generacija proizvodnje biogoriva iz celuloznih biljaka tj ostataka biljaka biti komercijlano dostupna
• Medijska kampanja koja prati negativne efekte povećanja cena koja će biti podsticaj za donosioce odluka da menjaju legislativu (gotovo svaki broj svetski najuglednijeg ekonomoskog časopisa The Economist u protekih šest meseci je imao kritički tekst o ovom problemu od negativnih posledica za prehrambenu sigurnost pa do smanjenje zaliha vode usled prevelike potrošnje vode u proizvodnji bioetanola).
Koliko ću biti u pravu vidićemo ali ono u čemu nemam nikakvu dilemu je da će poljoprivrednici malo profitirati od visokih cena. Zašto? Opet iz potpuno istih razloga koji su navedeni gore – rekacija tržišta i podsticaji. Uostalom već su poljoprivrednici imali mogućnost da vide neke od tpičnih posledica koje su pratile povećanje cena poljoprivrednih proizvoda kao što su povećanje cena inputa, usluga ili marži jer svi hoće svoj deo kolača ili pak državna intervencija koja ima potrebu (meni nejasnu) da ona odlučuje ko koliko treba da zaradi i da preliva od jednih ka drugih (država / potrošač / trgovac / preradjivač / proizvodjač) i da ocenjuje koliko ko treba da zaradi.
Znači cela ekonomija je upravljana podsticajima koji mogu biti razni ali je reakcija na taj podsticaj ono što odlučuje pravac u kome se ekonomija kreće. Pročitajte dole nekoliko primera kojima žeim da vam pokrepim moja razmišljanja vezana za cenu hrane i da potstaknem vaša razmišljanja o tome šta je za vas podsticaj koji je dovoljno jak da usmeri vaše odluke koje treba da donesete (šta da sejem?, kome da prodam?, da li da se zadužim?, koliko da uložim?.. . ). Primeri nisu samo iz poljoprivrede nego iz opšteg života.
Primer 1: Iako su bezbednosi sistemi koji se ugradjuju u kola jako uznapredovali nije se smanjila smrtnost u kolima, naprotiv. Strah od smrti u saobraćajnoj nesreći kada su kola bila neadekvatno bezbedonosno opremljena je bio dovoljan podsticaj da se vozi pažljivo. Vozači koji imaju abs kočnice, pojas, air bag jastuke osećaju se bolje zaštićenim i samim tim ne reguju na podsticaj straha. Rezultat je veća smrtnost u saobraćajnim nesrećama.
Primer 2: U zabavištu roditelji stalno kasne kada dolaze po decu. Da bi to sprečili u zabavištu u xxx su uveli plaćanje penala za roditelje koji kasne. Posledica je bila da se kašnjenje povećalo za nekoliko puta. Reakcija je bla iznenadjujuća za sve samo ne za ekonomiste, jer je ova mera omogućavala da su roditelji svoj moralni podsticaj, da nije lepo kasniti i da dete čeka, mogli jednostavno da plate i to su i činili.
Primer 3: Juče mi je jedan proizvodjač pasulja rekao da treba da se zabrani uvoz pasulja iz drugih zemalja. Pričali smo o tome i složili se da bi kada bi se to desilo prvo bi cena skočila, jer ne bi bilo dovoljno pasulja, sa sto na na primer dvesto dinara. Onda bi on i ne samo on povećao proizvodnju jer bi zaradjivao duplo i pasulj bi bio vrlo profitabilan pa bi opet imali veću ponudu i cena bi se vratila na isto. Znači podsticaj visoke cene bi doveo da povećanja proizvodnje i logičnog smanjivanja cene.
Primer 4: u Čakovcu je postojala županijska mera podrške subvencionisanja kamate za kredite od 3 % i kada je ova mera zamenjena sa podrškom plaćanja administrativnih troškova banke koji su iznosili oko 2%, drastično se smanjila tražnja za kreditima. Zašto kada jedan posto nije sigurno presudno kod ovakvih mera? Zato što je poslat signal da župnija neće više da subvencioniše kamate na kredite koji su korisnici protumačili kao podsticaj za odustajanje.
Ova četiri primera treba da vas upute na razmišljanja o tipovima podsticaja, njihovoj povezanosti i uslovljenosti kao i o krajnjim efekatima i značaju signala koje šalju odredjeni učesnici u tržišnoj utakmici.
Puno je signala poslato i puno je podsticaja aktivirano da se cena poljoprivrednih proizvoda počne smanjivati. Naravno ostaje pitanje vremena aktiviranja i reagovanja na podsticaje ali je moje lično mišljenje zasnovano na iskustvu čitanja signala i podsticaja da će u roku mnogo bržem od očekivanog doći do tržišne i netržišne rekacije koja će usloviti postepeno smanjivanje cena poljoprivrednih proizvoda.
Naravno da sve ovo važi na globalnom nivou a da mi jedno malo i zatvoreno tržite na kome će u rekacije na podsticaje u značajnoj meri zavisiti ne samo od kretanja na globalnom tržištu nego i od mera koje će učesnici u našem tržinom lancu od države do potrošača sprovoditi.
Odličan tekst, pravo ekonomsko rezonovanje.
Inače kod predviđanja kretanja cena bolje i od USDA i OECD bi bilo videti fjučerse na Chicago robnoj berzi.
Slazem se i upravo ga USDA i najvise koristi prilikom svojih cenovnih analiza. Mada i brokeri gledaju sta ce USDA FAS da kaze.
Gorane, super tekst. Rekao bi covek da si ekonomista - "s jedne strane ovo, s druge strane ono, a zakljucak donesite sami".
Andreas:
Slazem se - pravo pitanje je zasto je doslo do ovolikog skoka cene nafte. I naravno, nemam odgovor, ali imam par hipoteza.
Prvo, ovde mi se cini da se pre radi o ponudi, nego o traznji. I kod nafte traznja raste kontinuelno, nije doslo do nekog velikog skoka odjednom, nisu ni Kina ni Indija odjednom pocele da se razvijaju, traje to vec 20-ak godina u slucaju Kine, tako da je rast traznje bio potpuno ocekivan. Pitanje je zasto naftne kompanije nisu to uzele u razmatranje kada su donosile odluke.
Znaci, ja mislim da je problem na strani ponude, ali kakav, to nisam siguran. Jedna mogucnost je da jednostavno vise nema novih "jeftinih" izvora iz kojih nafta moze lako da se izvlaci, pa da ostaju samo skupi izvori, tipa naftnog peska u Alberti. Ako je agregatna kriva ponude veoma strma, ili cak skokovita (malo raste dok smo u segmentu konvencionalnih izvora nafte, ali naglo skoci kada se to iscrpi i kada se prelazi na skuplje izvore), onda je nagli skok cene normalan.
Druga mogucnost je da novih jeftinih izvora ima, ali da su u vlasnistvu drzava koje ne zele da ih stave u eksploataciju kako bi se zadrzale visoke cene.
Meni nekako vuce na to da drzavne firme, koje upravljaju ogromnom vecinom ekstrakcije sirove nafte, prosto ne zele da povecaju proizvodnju. Veliko je pitanje kako u tome uspevaju, buduci da su takvi karteli obicno nestabilni, tako da nisam siguran u tu tezu. Moguce objasnjenje je da je taj kartel stabilniji upravo zato sto drzavnim firmama profit nije najbitnija stvar.
Ono sto je meni ocigledno je da ponuda ne reaguje dovoljno na traznju. Odgovor na pitanje zasto se to desava je odgovor i na pitanje zasto je nafta toliko poskupela.
Bitna je jos jedna stvar. Ako je kriva ponude zaista "skokovita", a postoje i neupotrebljeni konvencionalni izvori nafte, onda niko nece ulagati velike pare u koriscenje nekonvencionalnih izvora, jer zna da cena moze naglo da padne, ako Putin, Cavez i jos par arapskih "lidera" donesu odluku da povecaju konvencionalnu proizvodnju nafte. Vece pare ce se uloziti u nekonvencionalne izvore tek kada se investitori uvere da cene nece padati. A pitanje je da li ce se u to ubrzo uveriti.
Sad vidim na nisam uopste rekao sta smatram "nekonvencionalnom naftom". Pod tim se obicno misli na naftne skriljke, naftni pesak i ekstra tesku naftu.
Procenjuje se da su zalihe nafte u ovim izvorima jednake zalihama u konvencionalnim izvorima.
Post a Comment