Madžar u prethodno linkovanoj studiji pominje i interesantan fenomen koji utiče na rast javne potrošnje.
Državni funkcioner ne može da bude dovoljno uočljiv niti može da se nada da će osigurati naročito poštovanje ako na tekućoj osnovi ne preduzima veliki broj poduhvata, ako najširoj javnosti kontinuirano ne isporučuje dokaze svog neuboičajenog aktivizma... Svoju reputaciju aktivnog političara i čoveka koji neumorno radi za dobro naroda funkcioner može da izgradi samo o narodnom trošku. Ova motivacija, funkcionerska želja da bude popularan i široko voljen ima za posledicu... da se proharči više nego što bi odgovaralo... nekom miljeu kome ne bi tako dubok pečat davale ministarske ambicije.
Madžar je definisao i tri grupe posledica funkcionerske pretencioznosti: Prvo, i najočiglednije, ministarska pretencioznost utiče na rast javne potrošnje. Drugo, dolazi do distorzije u strukturi javnih rashoda jer funkcionerski aktivizam nije ravnomerno sektorski raspoređen već dolazi do ekspanzije određenih sektora. Mislim da bi Dinkićeva skijališta i Veljin highway to Čačak bili odlični primeri. Treće, povećanje rashoda nije privremenog karaktera već dugotrajnog. Odnosno, jednom uvećane rashode će birokratska mašinerija nastaviti da uvećava i posle mandata ministra aktiviste jer će se prvo uvećanje pravdati objektivnim razlozima.
Madžar naglašava da je poseban problem ministarskog aktivizma odnosno šteta koje proizvodi započinjanje novih projekata. Troškovi ovih projekata su po pravilu umanjeni u fazi planiranja dok ih je u fazi implementacije, kada se ovi troškovi višestruko uvećaju, gotovo nemoguće ukinuti jer je određeni novac već uložen. Daje primer mosta na Adi Ciganliji.
Nagradno pitanje, koji ministar je za poslednjih osam godina zaslužio titulu najaktivnijeg?
5 comments:
U poslednjih godinu dana "najaktivniji" je bio Jeremic po mom misljenju.
Mlađa i Đelić, mrtva trka. Neizvesnost će uneti Mrkonjić sada kad istrči na teren.
Ne treba zaboraviti ni Velju. Više puta je ocenjen kao najbolji centarhalf još od Belodedića. Doduše, Velja igra nemački odlučno i oštro bez brazilske kreativnosti. Igrao je na kratke pasove i nije driblao što mu je sigurno minus.
Doduše količina novca kojom ministri raspolažu je stvar prestiža, a tu je Velja svakako bio ako ne centrafor onda bar polutka.
Богами је Маџар лепо приказао и именовао ову појаву - министарски активизам. Ово што је Лазар навео делује ми прилично веродостојно. Мораћу да погледам целу студију.
ВГ
Već iz samog apstrakta može da se oceni da je Ljubomir Madžar u izvesnoj konfuziji.
Na jednom mestu kaže: “Najuticajniji rezultat političke izdiferenciranosti su široke, nestabilne, višestruko sputane i nedelotvorne koalicione vlade”, a na drugom u sličnom tonu: “Sama država će po svoj prilici ostati sapeta i nedelotvorna, što će je učiniti nedovoljno opremljenom za kreiranje i izvršavanje valjanih poduhvata na raznim područjima politike.” Iz ovih citata zaključujem da je autor zagovornik aktivne, delotvorne i “na poduhvate spremne” države. Što naravno nikako ne ide zajedno sa njegovom kritikom ministarskog aktivizma. Ili, ako se zaista protivi ministarskom aktivizmu, zašto onda žali što je država sapeta i nedelotvorna!? Ako se dosledno protivimo ministarskom aktivizmu valjda ništa bolje ne može da se desi nego da država bude sapeta i nedelotvorna!
Drugo je pitanje koliko je država zaista sapeta i nedelotvorna. Rekao bih da je upravo suprotno od toga što tvrdi Madžar: država se u stvari potpuno otrgla kontroli stanovnika Srbije, razobručila se i vrlo je delotvorna u proširivanju svojih nadležnosti i gušenju slobode svih Srbijanaca. Svoje građane-podanike vrlo efikasno i efektno pljačka a istovremeno ih lišava svih sredstava da se od porobljavanja odbrane, pa ih čak vaspitava i obrazuje tako da i ne primećuju u kojem se položaju nalaze. Jadnici traže još više upravo onoga što ih porobljava!
U još jednoj stvari Madžar je u zabludi: u izjednačavanju procesa demokratizacije i jačanja ljudskih prava i sloboda. To su zapravo suprotni procesi, što smo dosledniji u demokratizaciji to će biti više ugušena ljudska prava, a što više suzimo domen demokratskog odlučivanja više će biti prostora za ljudska prava i slobode. Loša vest nije da država Srbije nije demokratska, loša vest je da je država Srbije potpuno demokratska. Pljačka i porobljavanje stanovništva direktna su posledica demokratske države. Jedino što dosledna demokratija može je da sužava ljudska prava i slobode. Istinska, negativna ljudska prava će gušiti, a umesto njih prisiljavati stanovništvo da finansira “pozitivna ljudska prava”.
Sve zajedno, mislim da se mogu uočiti određeni pozitivni koraci i “svetlo na kraju tunela”, kao kad na jednom mestu Madžar kaže kako “državu treba saseći”. Nažalost, već iz samog obima teksta (60 strana!!!) jasno je da autor još nije došao do jasnih i nekontradiktornih stavova.
Post a Comment