Slobodan Antonić: Добар део тог антирадикалског расположења има своје корене у снобизму.
U snobizmu. Ja sam mislio da ima veze sa zarđalim kašikama, ali možda je Antonić bio mali pa se ne seća.
Zanimljivo je pratiti Antonićev intelektualni i moralni sunovrat, u samo nekoliko godina. Od kritičkog liberalizma ("Misionarska inteligencija" iz 2003.), do nacionalno svesnog liberalizma, do nacionalno svesnog socijalizma (videti knjigu o Sartidu, 2006.), do nacional-socijalizma. Amen.
14 comments:
Interesantan razvojni put. Doduše ne vidim kako si na osnovu ovog teksta zaključio da promoviše nacional socijalizam. Mislim da si malo preterao.
Sa druge strane tokom debate o misionarskoj inteligenciji je takođe zastupao nacionlne stavove, kritikujući nevladine organizacije jer im je navodno sve srpsko po definiciji loše. Možda je koristio liberalne argumente, ne sećam se više, ali ja sam tu prepisku pre svega razumeo kao diskusiju nacionalno i anacionalno svesne Srbije. Tada su mu tekstovi bili odlični.
Daj nam neku informaciju o ovoj knjizi o Sartidu i njegovoj socijalističkoj fazi. Ja je nisam video.
Prikaz knjige "Elita, građanstvo i slaba država: Srbija posle 2000"
Kupio sam knjigu i prilicno se razocarao. Ima tu dobrih poenti, ali je ekonomska analiza prilicno slaba, cak prelazi u teoriju zavere.
Antonic je jedan od onih ljudi sa kojima se uglavnom ne slazem, ali me ne iritiraju. Mogu da citam njegove tekstove, da ga gledam na TV-u, da se sa njime ne slozim, ali da ne promenim kanal.
Uzgred, mislim da je u pravu kada kaze da deo antiradikalskog raspolozenja ima svoje korene u snobizmu. Dobar deo Srba sa gnusanjem gleda na radikale. Ne toliko na politicare, koliko na njihove birace. Koliko si puta cuo ljude da kazu da na mitingu radikala "sve ukupno nije bilo dva zuba u glavi", ili da im je "IQ manji od broja cipele". Ili izjave o tome da za radikale glasaju izbeglice, zatvorenici i "provincija". Kao pozitivan stav, sve je to mozda i tacno. Ali, sustina tih izjava nije pozitivna, nego normativna - "oni su manje vredni od nas". Ja to tumacim kao snobizam.
Marko, ne znam šta je uzrok šta posledica. Ako pogledam snimak sa zarđalim kašikama, i vidim da ima ljudi koji i pored toga (ili zbog toga?) glasaju za njih, moj odgovor je da, njihovi glasači su moralno i po političkoj svesti manje vredni od prosečnog glasača recimo DS-a.
Kako je to snobizam?
Kazati "nacionalna orijentacija + socijaldemokratska orijentgacija = nacizam" svakako je politicki motivisana uvreda, a nije ni pametno.
Zašto izvrćete reči, nisam rekao nacizam nego nacional-socijalizam. Nije isto, jer to znači da nisam mislio na Naci partiju nego na ideologiju. Ako neko istovremeno podržava nacionalizam i socijalizam (u savremenoj mekoj formi), ne znam kako drugačije takvu ideologiju da nazovem. Možda patriotska socijal-demokratija. Ali onda bi imao problem da povežem zarđale kašike sa patriotizmom, kao i 3-dinara-hleb ekonomsku politiku sa izvornom evropskom socijaldemokratijom. Ne preostaje ništa drugo.
Dobro, možemo u interesu preciznosti da kažemo i da će "političari skloni nacionalizmu koji uz to imaju socijaldemokratska uverenja, verovatno povlačiti političke poteze koji uvećavaju uticaj nacionalne države na sve sfere života stanovništva" ili tako nešto. Nedajbože da se političari uvrede.
To je stil izražavanja pogodan za beskonačna piskaranja u državnim institutima. Pisac izgleda učeno, a i političari su mu zahvalni jer zasenjuje prost narod. Eto simbioze.
Ako međutim nešto hoćemo da raskrinkamo, da speremo premaze ružičaste farbe, treba nam nešto jače.
Zato kažemo "komunizam = smrt od gladi za godinu dana".
"Socijalizam = opšta pljačka i stagnacija + stroga dijeta"
"Nacionalizam = rasizam i ksenofobija"
Za pomenute -izme koristimo kao primere najdoslednije njihove zastupnike, a ne ljigave i spretne folirante. Prikazujemo posledice konsekventnog prihvatanja i sprovođenja doktrine da bismo je ocenili.
A u realnosti imamo "umereni nacionalizam + umereni socijalizam = umereni nacizam". Šarmantno, zar ne?
Za Slavisu: nacizam je ideologija, a partija je Nacional-socijalisticka.
Inace, imenovanje pojava uopste nije laka stvar i to svakako ne treba raditi olako, poneseni emocijama i politickim nazorima. Pa jos to priznati, ali nastaviti sa uvredama onih sa kojima se ne slazemo. Gde su tu intelektualni fer-plej i tolerancija?
Kad se kaže nacizam obično se misli na partiju, jer su oni koristili tu skraćenicu, ali nije bitno.
Kao oznaka ideologije, nacional socijalizam nije uvreda. Rekao sam vam da jednostavno nemam bolju oznaku. Nema tu nikakvih emocija ni ostrašćenosti, nije mi jasno zašto mi to prišivate.
Pa prof. Antonic je pricao i za Pescanik, odmah posle 5. oktobra. A sada je to "sektaska" emisija.
Cisto da sunovrat bude ocigledniji.
Slavisa, prisivam Vam ostrascenost da bih Vas izvukao od veceg zla - neznanja. Jer, hladne glave moze neko tvrditi da je Antonic nacista samo onaj ko nista ne zna o nacizmu (ili nacional-socijalizmu, svejedno).
Ili o Antoniću.
A šta bi trebalo Antonić da uradi da bismo ga smatrali nacistom? Da nosi majicu sa Adolfovim likom? Da nacrta svastiku na rukavu?
ALO! Čovek se sam deklariše kao nacionalista + socijalista.
It walks like a crocodile. It looks like a crocodile. It smells like a crocodile. Hmmmm. It must be an elephant!!!
Antonić verovatno nije nacista, to bi zaista bilo previše grubo reći, ali je u svakom slučaju samo za nijansu manje zlo. On je uz Đorđa Vukadinovića najksponiraniji režimski "analitičar". Ta njegova otvoreno apologetska uloga u vladajućem režimu vidiljiva je u svakoj rečenici koju izgovori ili napiše. Jednom prilikom je u Politici objavio članak u kojem je tvrdio da je prethodna vlada (ova poslednja Koštuničina) bila jedna od NAJBOLJIH u srpskoj istoriji, potkivajući tu tvrdnju raznim labavim argumentima tipa: Koštunica je uspeo da pomiri jedne sa drugima, itd... Da ne ulazimo u to koliko je takvo prividno mirenje zapravo opsno, ja ću sam mu u komentaru na tekst rekao otprilike sledeće: ko za NAJKRAĆU vladu u istoriji Srbije tvrdi da je najbolja, ne može biti dobar analitičar. Naravno, komentar nije objavljen...
Децо, децо, децо...
све су то КОМУНИСТИ, и ништа друго. У случају г.Антонића, мутирани, и то друга генерација мутације, али ипак! Конкретно, ради се о "ранковићевизму", односно како мале левичарске Ђокице замишљају јаку државу социјалне правде, А НАШУ!
Post a Comment