Gde su eksperti koji su unapred znali da će opskurna indijska kompanija koja pravi jestiva ulja da postane firma od 10 milijardi dolara (Wipro) pružajući IT usluge i kol-centre. Ili da će brazilski državni gubitaš (Embraer) nakon privatizacije da osvoji veliki deo tržišta regionalnih putničkih aviona? Ili da će južnokorejski preduzetnici stvoriti proizvođača automobila (Hyundai) čija će vrednost biti veća od General Motorsa ili Forda? Ili da će učitelj Dong Ying Hong, koji je radio za 9$ mesečno u Datangu u Kini, postati milioner praveći čarape?
Easterlyjeva poenta, sa kojom nisam siguran da se slažem, je da niko, u stvari, ne zna kakve ekonomske politike vode do ekonomskog rasta. Međutim, onda on sam onda citira Hajeka koji kaže da su potrebne ekonomske i političke slobode. To znači da ipak nešto znamo.
8 comments:
Marko, ne bih rekao da si u pravu. Mislim da Easterly hoce da kaze da tzv. eksperti, ili oni levicari, ne znaju buducnost i da ne treba pokusavaju da je proizvode...
"To znači da ipak nešto znamo." Nije sporno da nešto znamo, pitanje je ko smo to "mi" i šta znamo u zavisnosti od toga ko smo.
Ako se "mi" odnosi na nevoljne podanike države, onda znamo da je laissez faire jedina razvojna ekonomska politika koja stvarno daje rezultate održive na duži rok.
Ali kad se "mi" odnosi na državne mudrace, funkcionere, birokrate i (dičnog li imena!) eksperte, onda oni znaju da laissez faire za njih znači kraj privilegija i parazitiranja. Zato laissez faire nikada neće biti dobrovoljni izbor političke klase.
Kaže mi jedna sližbenica carine: "Kako to neće biti carina kad uđemo u EU? Od čega će carina onda da prihoduje!?" Ubiti skota, nema druge.
To je sve tacno, ali nisam siguran da Isterli bas to tvrdi.
U nekim drugim tekstovima on tvrdi i da je prisilna liberalizacija takodje stetna i navodi primer Rusije za vreme Jeljcina. Njegov argument je otprilike da narod nije bio spreman za kapitalizam odjednom, da nisu znali sta su to akcije, sta je berza, sta je ugovor, sta je slobodna volja, na kraju krajeva. Da liberalizacija jednostavno nije dobro isplanirana, zato sto niko ni ne zna kako da je isplanira.
Sustinski, za Isterlija je i liberalizacija jos jedan plan kao i svaki drugi i kao sto socijalisti ne znaju koje su grane "strateske", tako ni "nasa" strana ne zna sta je zaista bitno. Jos kada su te referomne, uz manju ili vecu silu, nametnute sa strane, onda nesposobni i korumpirani politicari mogu mirne duse da krive spoljni svet za sve svoje propuste, kao sto su radili u Argentini, na primer.
Kada Isterli kritikuje Svetsku banku, on u isto vreme kritikuje Banku od pre 40 godina, kada su davali kredite za izgradnju celicana, ali i ovu danasnju banku koja daje kredite za finansiranje reforme pravosudja, ili reforme katastra.
Suštinski, "liberalizacija" lako može biti još jedan (silom nametnuti) plan kao i svaki drugi. Hoću da kažem, šta sprečava političku klasu da svaki plan uvećavanja svog uticaja i moći nazovu "liberalizacija"? Bitno je samo da li je dotična reč popularna kod neinformisanih i nezainteresovanih glasača. Pravo značenje reči nema nikakvog značaja. Added bonus: u procesu se reč potroši, tako da ni "naša" (stvarna) liberalizacija ne izaziva nikakvu posebnu reakciju a kamoli simpatije.
Da dam primer: "liberalizacija" prostitucije bi mogao biti plan da se zanat legalizuje, uz obavezno licenciranje bordela i kontrolisani kvalitet i cene usluge. Šta bi se promenilo? Ništa bitno, jer već sada država ima punu kontrolu, samo nije transparentno kao što bi eventualno postalo. Takva "liberalizacija" ne povećava slobodu individua (consenting adults) da stupaju (ili ne) u dobrovoljne odnose. Samo se korupcija premešta od dirty cops na agenciju za licenciranje bordela.
Iz ove vizure, Svetska banka danas nije ništa bolja od iste institucije pre 40 godina. Pare koje Svetska banka vrti su pare uzete od nekih ljudi protiv njihove volje - ukradene ili opljačkane. A "reforme" koje se tako finansiraju sprovodi politička klasa, dakle nužno "menjamo da se ništa ne promeni". Na primer, "reformišemo" pravosuđe ali ne tako da ograničavamo monopol države na usluge razrešavanja sporova i sprovođenje kompenzacije žrtava na račun krivca. Pravosuđe ostaje monopol i oružje države protiv stanovništva. U stvari, to jeste nekakvo preoblikovanje ("re-forma") ali nije ono što se "reformatori" trude da mi poverujemo - nekakvo poboljšanje za nas. U najboljem slučaju nije gore nego što je bilo, ali zašto se onda troše pare? Naravno, da se zaseni neuki narod, zaboga, reformišemo se, sve nam je bolje.
Prava, istinska, suštinska liberalizacija ne može se isplanirati. Niti je to potrebno. Treba samo odustati od nasilja i pljačke. Politička klasa će na to da pristane samo kad gleda u cev. U tom smislu, prvi korak u liberalizaciji (ali stvarno) mora da bude potpuna sloboda proizvodnje, trgovine, posedovanja, nošenja i korišćenja oružja u samoodbrani.
"Kada Isterli kritikuje Svetsku banku, on u isto vreme kritikuje Banku od pre 40 godina, kada su davali kredite za izgradnju celicana, ali i ovu danasnju banku koja daje kredite za finansiranje reforme pravosudja, ili reforme katastra."
Ovo je skroz tačno, i meni to malo smeta kod njega. Lepo ga Amartya Sen zove "the man without a plan". Ne zna tačno šta hoće. Inače je odličan.
Ja sam procitao njegovu knjigu "The White Man's Burden" pre par meseci (slavisin poklon za rodjendan, hvala) i koliko sam ja razumeo on jeste nezadovoljan sa ucinkom MMF i SB, ali ne zalaze se za ukidanje ovih organizacija ili pomoci koje pruzaju vec za nesto vecu decentralizaciju odnosno da se umesto centralnoplanerskih projekata koji su razvijeni u Vasingtonu ili Londonu podrzavaju projekti koje je osmislilo lokalno stanovnistvo i koji se vec u nekoj formi primenjuju. Knjiga je puna primera, ali eto sada ne mogu da se setim nijednog osim puteva. On smatra da izgradnja infrastrukture iz donacija najvise i najravnomernije pomaze stanovnistvu, ako se ne varam.
Inace, kritika medjunarodnih organizacija je stvarno odlicna. Daje primere grafikona koje koriste UN i SB i na kojima je nemoguce snaci se. Desetine linija, kvadratica i strelica koje bi trebalo da predstavljaju sofisticiranu analizu a ustvari vise odmazu nego pomazu jer ih razumeju samo oni koji su ih napravili u najboljem slucaju.
Evo jedan razgovor sa Isterlijem, upravo na ove teme, meni je bio vrlo zanimljiv.
http://www.econtalk.org/archives/2008/02/easterly_on_gro.html
Post a Comment