David Friedman ima dobar tekst o negativnoj selekciji o zdravstvu i o tome kako izgleda da Obamin savetnik Goolsbee nije sve to najbolje shvatio. Goolsbee, naime, objašnjava da su, pošto u zdravstu postoji negativna selekcija (o samom konceptu negativne selekcije, ovaj tekst je verovatno nešto najbolje što sam čitao), zato u Americi relativno česti slučajevi da je bolesnim ljudima uskraćeno zdravstveno osiguranje.
Fridman objašnjava zašto je to netačno. Naime, negativna selekcija (adverse selection) proizlazi iz toga što osiguranik više zna o svom zdravstvenom stanju nego osiguravajuća kuća. Ako osiguravajuća kuća naplaćuje, recimo, 5000 dolara za godišnje zdravstveno osiguranje, taj iznos će platiti samo oni koji procenjuju da je njihovo zdravlje relativno loše, odnosno ako procenjuju da će godišnji troškovi lečenja biti viši od toga. Svi koji procenjuju da su zdravi i da će troškovi njihovog lečenja biti niži od 5000 dolara, neće ga ni platiti. Znači, ako je osnovni problem zdravstvenog sistema negativna selekcija, njen indikator nije to što su bolesni neosigurani. Pravi indikator bi bio da su zdravi neosigurani.
Čega je onda indikator to da osiguravajuće kuće ponekad odbijaju da osiguraju bolesne ljude? Pa, to je indikator kontrole cena. Kada bi osiguravajuće kuće mogle da naplaćuju različite cene u zavisnosti od trenutnog zdravstvenog stanja osiguranika, problem neosiguranosti ne bi ni postojao. Rizičniji bi plaćali više (jer se očekuje da će njihovo lečenje više i da košta), a manje rizični bi plaćali manje. Kada bi cene bile potpuno slobodne, različiti ljudi bi plaćali različite premije, ali bi svi koji to žele bili osigurani. Upravo želja da se smanji cena koju treba da plate bolesni i rizični ljudi je dovela do toga da osiguravajuće kuće njih ne žele da osiguraju. Problem nije u negativnoj selekciji, nego u kontrolisanim cenama.
5 comments:
Problem neosiguranosti bi postojao i da nema kontrole cena jer neki ljudi ne bi mogli da priušte osiguranje. Koliko bi koštalo osiguranje čoveka koji ima kancer a lečenje košta 500.000 dolara? Verovatno bi bilo nedostupno mnogim.
Lazare, to nije problem neosiguranosti nego problem kancera.
Lazare:
To je kao da ti neko razbije far, pa se ti onda setis da odes u osiguranje da osiguras auto. Ideja osiguranja je da se osiguras PRE nego sto se nesrecni dogodjaj desi. Ne mozes naknadno. Naravno da nece niko da osigura nekoga ako je verovatnoca nesrecnog ishoda 1.
Ali, ako je za pusace verovatnoca da ce dobiti rak 0.5%, a za nepusace 0.1%, onda ima logike dozvoliti osiguravajucim kucama da komponentu zdravstvenog osiguranja koja pokriva lecenje raka naplacuju pet puta vise pusacima nego nepusacima.
Znaci, sve vreme se barata verovatnocama. Kada je ishod izvestan, to onda nije osiguranje.
Pošto je pretpostavka da neće biti bolesnih ljudi koji će tražiti osiguranje onda si trebao da zaključiš da neće biti neosiguranih u vakumu.
To nije ni pretpostavka, a ni zakljucak.
Naravno da ce biti ljudi koji ce da procene da se placanje 5000 dolara ne isplati, ali ce ipak da se razbole. Pitanje je sta sa raditi u takvim slucajevima. Ako im ipak neko plati lecenje, onda ce svi oni koji su platili 5000 dolara da sledece godine dobro razmisle pre nego sto plate.
Post a Comment