Alex Tarrabok kaže da je Iran jedina zemlja gde možete legalno da prodate bubreg. Samim tim Iran je postao i jedina zemlja u kojoj nema nestašice bubrega. Na prvi pogled ne radi se o potpuno tržišnom modelu jer bubreg može da se proda samo jednom neprofitnom udruženju i sve pacijente plaća država fiksnom sumom od 1,200 dolara i besplatnim zdravstvenim osiguranjem. Sa druge strane, humanitarne organizacije i primaoci takođe mogu novčano da pomognu donatore, što verovatno povećava efikasnost celog sistema. Izgleda da sistem funkcioniše i nema razloga da se o njegovoj primeni ne razmisli i u Srbiji.
Na prvi pogled ovo možda zvuči morbidno ali ako ste upoznati sa situacijom u Srbiji gde preko 1,500 pacijenata čeka transplataciju bubrega a godišnje se izvede njih dvadesetak postaje jasno da je u pitanju krajnje humana praksa. Sa trenutnim sistemom većina bubrežnih bolesnika nikada i ne dočeka transplataciju i umire na dijalizi. Postojanje tržišta organa za većinu ovih ljudi je pitanje života ili smrti. Tržište znači život.
9 comments:
dobro Lazare nije baš sve za prodaju
Tiki:
Moze i tako, ali onda ljudi umiru.
ma niko sebe ne pretvara u rinfuzu bez teške nužde,a ovde nije riječ o humanosti ni o tržištu jednostavno moj pogled je bio iz cipela onog ko se prodaje. a u liberalnom društvu gde je tržište slobodno čovek ima druge mogučnosti zarade od "ajmo žene , Lorda , Bonda ,gačice , bubrezi , slazena"
Ima li crnog tržišta u tome? Ako nema nije mi jasno zašto nema.
Jer ne verujem da država to ozbiljno
reguliše. Zamisli da je neko uhvaćen u transakciji, predstavio se kao dobrovoljni davalac a primalac mu je ustvari isplatio pare. Koga će uhapsiti? Ovog što je prodao bubreg da bi preživeo? Ovog što je kupio bubreg da bi preživeo?
ima, znam tipa tu u Istri koji sad robija u it jel je dilo čeljade u rinfuzi.inače "naš"ganci iz bgd poreklom
tiki:
Naravno da najcesce delove svojih organa prodaju oni koji su u nuzdi. Ali, kako smo im pomogli ako im ne dozvoljavamo da tu svoju nuzdu zadovolje?
Ko ima para ce naci bubreg one way or another. Pitanje je samo kome ce pare otici - kriminalcima, ili onima kojima je bubreg izvadjen?
Samo jos nesto da dodam. Kada bi se trgovina dozvolila veliko je pitanje da li bi iko ZIV dao svoj bubreg. Ali, ono sto bi se sigurno desilo je da bi ljudi zavestavali svoje organe u slucaju smrti, kako bi novac dobila porodica. To se sada veoma retko desava, a onako bi se desavalo mnogo cesce. To ne bi ugrozilo apsolutno nikoga, a moglo bi samo da pomogne.
ja sam ipak za tehnologiju matičnih čelija. No recimo da je moje zgražanje prema tome žgražanje prema autodestrukciji a ne slobodnom tržišto . inače se slažem sa markom da je zaveštanje organa za naknadu OK
Tiki, manje je interesantno pitanje da li si za trgovinu bubrezima ili razvoj tehnologije matičnih ćelija. Nekako mi se čini da to ima veze s tim da ti rezervni bubreg nije hitno potreban.
Ali reci mi ovo: kako bi se ponašao u situaciji kada jedan tvoj poznanik pristaje da drugom tvom poznaniku kome su otkazali bubrezi DOBROVOLJNO ustupi jedan bubreg u zamenu za par usluga? Da li bi to sprečio i time osudio jednog od njih na patnju i preranu smrt? Jasno mi je da si zgrožen u vezi autodestrukcije, ali radi se o consenting adults, ono što odrasli ljudi rade u dogovoru - njihova je stvar, zar ne?
Post a Comment