Pages

17 April 2008

Titanik

Slobodan Antonić je napisao sjajan tekst u politici. Antonić kaže da su političari iz DSS-a neiskreni kada zagovaraju evropsku politiku. Naime, oni bi trebalo da kažu kako bi reagovali kada bi iz EU dobili odgovor (napismeno) da se Kosovo više ne smatra delom Srbije. Pošto je to jedini odgovor koji bi EU mogao da ponudi onda bi bilo fer da Koštunica kaže da je alternativa odustajanje od EU. Ovo, po Antoniću i ne bi bio kraj sveta jer ima života i van EU. Slažem se nije kraj sveta, ali me nekako ne privlači perspektiva koju taj meksički scenario nudi.

Antonić pominje i da je DS neiskren jer smatra da će na kraju ipak odustati od Kosova, što svakako nije novost. Ne samo što nam je to poznato nego to glasači DS i očekuju. Što pre DS promeni svoju kosovsku politiku to bolje. Ja se nadam da će do toga doći posle izbora.

Ipak, ostaje utisak da je Antonićev tekst nedovršen. Sledeći njegovu logiku ispada da je LDP najprincipijelniji jer su već odustali od Kosova i bezuslovno se okrenuli EU, ali za to nažalost nije bilo mesta u tekstu jer su tema bile skrivene istine, ne i očigledne. Konačno, drago mi je da je i ovaj autor počeo stidljivo da kritikuje DSS. Očekujem da će toga biti sve više jer niko ne sedi mirno na brodu koji tone.

8 comments:

Igor said...

Ne mislim da je sustina teksta bila kritika DSS, vec autorovo konacno i dugo ocekivano zvanicno odustajanje od pro-EU orijentacije, sto je i glavni moto trenutne DSS ideologije:

"...тај живот можда и не мора да буде толико лош?"

Marija said...

On je odavno odustao od pro Eu orijentacije, taj pod velom neke objektivnosti pise hvalospeve radikalima i ostalim nacionalistima po kojima su najveci drzavni neprijatelji semafori...
Smuci mi se zivot kad vidim da takvi likovi nose titulu politickih analiticara ...

Веља said...

Не слажем се да је остајање ван ЕУ нужно "мексички сценарио". Да не помињем већ често навођену Швајцарску, Норвешку и сл. Бити ван ЕУ, ускраћен њене бирократије и "рентсикерских" пројеката, назови-донација и твининга, притиска на конкурентност и раст цена може бити срећно решење. Притом бити близу тржишта ЕУ са могућностима 24-оро часовних испорука и коришћењем постојеће слободне трговине.
Наравно, да би та прича била успешна у Србији се мора стећи довољно унутрашње снаге да се квалитетно избори са проблемима монопола, питањем реституције и целовите приватизације, да се минимизира корупција, среди администрирање грађевинске и саобраћајне области и сл.

ВГ

Lazar Antonić said...

Veljo generalno si u pravu ali porediti Srbiju sa Norveškom ili Švajcarskom je u najmanju ruku perverzno. Nama EU ne treba zbog ekonomskih sloboda već zbog političke stabilnosti.

selperedejz said...

Lazare, nisam razumeo ovo oko politicke stabilnosti koju ce nam doneti EU, kao sto cesto ne razumem politicke opservacije na ovom blogu. Jer, odmah da kazem, pratim vas zbog ekonomije i libertarijanizma, a ne zbog transnacistickih stavova Ivana Jankovica i drugih, o Srbiji, Srbima, Kosovu, itd.

Naime, kako nam EU moze doneti politicku stabilnost kada je ta organizacija direktan uzrok duboke (k'o crna rupa) politicke podele i nestabilnosti (pala vlada), jer je priznala Kosovo i poslala Eulex (sto je najobicnija okupacija)?!

Ima ih koji misle da smo mi zapravo u nekoj vrsti hladnog gradjanskog rata koji ce obeleziti citavu generaciju-dve. Pola Srbije, a verovatno i daleko vise, jednostavno ne voli da im razne Solane, Rupeli, Haradinaji, Holbruci i Ahtisariji gmizu po zemlji - pa to ti je.

Dakle, kakva stabilnost na poklon od EUSSR?

Веља said...

Лазаре, поређење Србије са Швајцарском је на месту (хајде да тренутно занемаримо Норвешку због природних ресурса којима располаже), јер ту мање имам у виду оно што Србија данас јесте већ оно што би Србија могла постати. Чак и садашња ситуација није тако лоша како се у јавности представља и како је изгледа доживљава већина становника.
Ставови "Никад није било горе него сада", "Србија проживљава најгори период своје историје", "За време Слобе је било мање пара, али су више вределе, па смо били богатији" ваљда потичу од менталитета...

ВГ

Lazar Antonić said...

Članstvo u EU bi moglo da pomogne da obuzda ekstremne vlade kao što je to bio slučaj sa Hajderom u Austriji. I Hajderu je bilo jasno da ima mnogo više da izgubi ukoliko se konfrontira sa unijom. Takav ulog je i nama potreban.

EU nije uzrok političke podele. Većina građana je i dalje za pristupanje EU. Ali kako ste krenuli ubedićete nekolicinu da im je bolje da budu ruski satelit. Srećno.

Ekonomski zaista EU ne mora da bude idealno rešenje. Može zemlja da se organizuje i mnogo liberalnije, ali ne i Srbija. Mi smo daleko manje liberalni od EU tako da pristupanjem samo dobijamo.

Веља said...

Лазаре, слажем се да чланство у ЕУ (па и статус земље-кандидата) утиче на повећање перцепције политичке стабилности и то је корисно.
Што се грађана тиче, већина (мада опадајућа) јесте за приступање Србије ЕУ и то није спорно. Спорно је што крилатица "ЕУ нема алтернативу" постаје нова догма. А у догму се не сумња, јер следи анатема, екскомуникација, интердикт и друге средњевековне методе. ЕУ је "датост" и нема разматрања трошкова и користи и упознавања становништва са истим, па да свако може (оптимално/колико је год могуће више информисан) сам да бира, сходно својим интересима и склоностима.

Никада нисам никога, па ни "неколицину" убеђивао "да им је боље да буду руски сателит". То је радикалска прича и нема потребе да даље коментаришем тај твој навод.
Узгред, наравно да треба да сарађујемо са свима и у мери у којој имамо користи од тога. Ако већ хоћемо да полемишемо око тога чији смо заиста "сателит" и у којој мери, мислим да највише зависимо од власника предузећа у Србији, и домаћих и страних. Ако се осврнемо на вредности тих предузећа/улагања, утицај фирми из Русије је занемарљив у односу на оне из САД, Аустрије, Грчке, Словеније, Норвешке... По нивоу инвестиција у Србију од 2000. до 2007. фирме из Русије су на неком 18. месту (уз све ограде у вези методологије прикупљања података).

Не могу сасвим да се сложим ни са тиме да "Може земља да се организује и много либералније, али не и Србија. Ми смо далеко мање либерални од ЕУ тако да приступањем само добијамо."
Тренутно смо мање либерални, али то не значи да не постоје могућности да то унапредимо. Питање је само хоћемо ли те шансе искористити.

ВГ