Novosti (na sajtu, desno) imaju anketu za čitaoce sa pitanjem:
Da li će država uspeti da obuzda inflaciju?
Šta nije u radu sa samim pitanjem? Mi smo danas, i tu mislim na ceo svet, naviknuti na ideju da se države i centralne banke nekako bore da obuzdaju inflaciju. Ali to nije baš tako, ili bar izbor reči nije dobar.
Jer ko na prvom mestu stvara inflaciju? Stvara je onaj ko kontroliše emitovanje novca -- sama država, odnosno njena centralna banka. Inflacija nije autonomni, zadati, spoljašnji fenomen. Inflacija je uvek tvorevina same države. Neke države prave manje, neke više inflacije. Ali uvek su one te koje uopšte generišu nekakvu inflaciju, jer one štampaju novac i kontrolišu valutu.
Zato pitanje treba postaviti drugačije. Recimo: da li će se država suzdržati od rasplamsavanja inflacije? Jedino pitanje tog tipa pravilno tretira pitanje inflacije.
6 comments:
Neće.
poz...prvi put se javljam na blogu, a morao sam jer mi se cini da je u ovom postu previse jednostrano dat pogled na ulogu centralne banke i drzave u procesu inflacije...
Naime, sta raditi u slucaju kad se novcana masa uvecava zahvaljujuci upumpavanju novca iz inostranstva? kroz kredite, zajmove...i narocito sta u slucaju onog novca koji dolazi od strane "gastarbajtera"?...
drzava ne stvara visak novca (ne stampa ga), ali visak novca je tu...postoji...doneli su ga gastarbajteri i na bazi njega kupovna moc je veca, jer nije pokriven drustvenim proizvodom...dakle imamo vise para u rukama nego sto "zasluzujemo"...
i to je trenutno slucaj kod nas...mozda ne glavni uzrocnik inflacije, ali sigurno jedan od cinilaca...
ako drzava ne bi stampala novac, kojim treba da pokrije takvu "traznju za dinarima", onda bi dinar bio dosta jaci u odnosu na evro, sto se opet kod nas i desava - da je dinar precenjen...opet, ako bi drzava stampala novac i "jurila" da pokrije "traznju za dinarom", onda bi samo pumpala inflaciju...
dakle, imamo inflaciju, ali ne zato sto je tako htela centralna banka, vec zato sto privreda manje proizvodi, nego sto mi trosimo...a trosimo ne ono sto zaradjujemo, vec ono sto na ovaj ili onaj nacin "dobijamo sa strane"...
Hm. Dinar je precenjen. Jamačno. Pa što ne jave pekarima i ostalima, da ne dižu cene neopravdano!? Kad je dinar precenjen, koliko li je precenjen hleb po staroj ceni, a kamoli kad poskupi? U svom neznanju, očekivao bih da cene padaju ako je dinar precenjen. A možda bi ipak trebalo država da nas prosvetli u vezi cena koje odgovaraju našem društvenom proizvodu. Da, to bi svakako bilo rešenje, a ne ovako da svaka šuša formira cenu kako hoće. I gastarbajteri da prestanu da donose pare, ubiše nas inflacijom.
Zoki, ako pustite slobodan uvoz-izvoz i slobodan protok kapitala, taj problem nestaje. Cene i kurs se onda automatski izjednacavaju prema inostranstvu. Opet je država problem što je nametnula te regulacije.
Slavisa, tu se potpuno slazemo...dok god postoji zatvoren sistem u kome nije moguce vrsiti slobodan protok (iz bilo kog razloga), dolazi do ovakvih anomalija...ali ja sam replicirao na tvrdnju da se radi o stampanju para...to u ovom nasem slucaju nije razlog inflacije...bio je ranije, ali ne i sad...ali apsolutno se slazem da je krivica do drzave sto ne stvara atmosferu/uslove koji ce pomoci da se inflacija obuzda...
Medjutim, ono sto malkice abolira drzavu, jeste to sto bi potpuno slobodan protok robe i kapitala u zemlji koja ima nikakvu zakonsku regulaciju i nikakvu privredu (sto je slucaj kod nas), samo jos vise oslabio zelju i potrebu za proizvodnjom, jer po pravilu uvoz uvek ima jaci pritisak u sistuaciji kad postoji veca zelja za potrosnjom...dakle, strani novac bi ovde ulazio (nebitno na koji nacin), ljudi bi zahvaljujuci njemu imali vecu plateznu moc i trazili bi gde da ga potrose, uvoznici bi vise uvozili da bi podmirili tu povecanu traznju, a proizvodnja bi tom vecom kolicinom uvozne robe bila gusena, jer u sustini ne bi mogla da uvecava svoju proizvodnju, jer se povecana traznja podmiruje iz povecanog uvoza, a troskovi proizvodnje domaceg prozivoda su veci od troskova proizvodnje stranog (zbog precenjenog dinara)...dakle, trosak proizvodnje od 1 eura napolju, ovde jeste trosak od npr 1,1 eura...to moze biti zbog npr vece cene benzina nego u okruzenju, vecih akciza, poreza, raznih dazbina koje se obracunavaju u dinarima...a dinar, kao sto znamo trenutno ima "jaci" kurs u odnosu na euro od realnog...
sustinski, inflacija moze uvek i jedino da se suzbije time sto bi ukupan drustveni proizvod rastao u skladu sa rastom platezne moci...a ne tako sto, kao je sad ovde slucaj, svi koriste kredite i time povecavaju svoju plateznu moc i ukupnu traznju, a da to uoste ne utice na privredu koja jednostavno ne moze da uveca svoj proizvod, jer je veca potraznja usmerena na uvozne proizvode, a ne domace...a na domace nije usmerena, jer domaci proizvod nije konkurentan (u najmanju ruku) po kvalitetu...a da bi se pokrenula vveca proizvodnja, dolazi se do problema skupljih troskova proizvodnje i opet se vracamo na pocetak kruga gde je precenjeni dinar kocnica...
no, da ne bude nerazumevanja, nisam za zabranu ili restrikcije prema uvozu, jer bi time napravili duplu stetu, vec sam samo i jedino za sto vece strane investicije (narocito greenfild investicije) kojima bi se tehnoloski zastarela privreda pokrenula da krene sa vecom proizvodnjom (nevezano cak da li je ta proizvodnja usmerena na zadovoljavanje potreba lokalnog ili stranog trzista)...jer sto se vise uvecava drustveni bruto proizvod, time se smanjuje jaz izmedju ponude i traznje, posto je uvecana platezna moc pokrivena drustvenim proizvodom...ako i ulazi novac iz inostranstva, on se nece uvecavati vremenom (nece gastarbajteri unositi vise novca vremenom), vec je uslovno receno uvek konstantne velicine...a njegov relativni udeo u ukupnoj "novcanoj masi", kojom raspolaze stanovnistvo, se smanjuje kako stanovnistvo samo stvara veci proizvod...
a tada se zaduzivanjem stanovnistva kroz kredite, vise ne stvara nesrazmerno veca traznja u onoj meri u kojoj je sada...
ps. izvinjavam se zbog predugog odgovora...ali sigurn ose slazes da je jako tesko ukratko objasniti stvari vezane za ekonomiju :)
Slažem se, sa jednom primedbom.
Ako ulaze strane investicije, to je takođe priliv novca koji povećava tražnju, koja će ili stvoriti inflaciju ili biti zadovoljena iz uvoza. Zato je u tom slučaju još važnije pustiti slobodan uvoz. Nisu to alternativne mere - ili investicije ili uvoz - nego obavezno idu zajedno.
I time se opet vraćamo na pored monetarne politike ključnu meru, oslobađanje tokova kapitala i robe.
Post a Comment