- U uvodu radikali tvrde da su karakteristike njihovog programa skromnost i štedljivost ali sami sebe demantuju najavljujući pomaganje, štićenje, subvencionisanje preduzeća kao i uvozni protekcionizam. Sve ove mere itekako koštaju (kako budžet tako i građane) tako da nema reči o skromnosti i štedljivosti.
- Osnivaće nova državna preduzeća i razvojne banke koja će predstavljati zamajac privrede. Valjda 50 godina nije bilo dovoljno da shvate da država nije kvalitetan preduzetnik. Jedini zamajac koji bi ova preduzeća omogućila je zamajac smeha.
- Subvencionisaće izvoz, kao element razvojnog programa. Ukoliko preduzeća zavise od subvencija da bi izvozila onda ih čeka sudbina Zastave, koja je svojevremeno izvozila Jugo u Ameriku. Kome trebaju subvencije taj i ne treba da izvozi jer pomaganjem lošim izvoznicima odmažemo dobrim.
- Subvensionisaće i uvoz kapitalnih dobara, iako smatraju da je trgovinski deficit veliki problem. Ako nisu znali, teško je subvencionisati uvoz i smanjivati ga u isto vreme.
- Razvijanje banjske industrije jer je to ogromni neiskorišćeni turistički potencijal zemlje. Dogradnja infrastrukture i školovanje banjskih eksperata. Kao, ulagaće i ino-partneri.
- Uzimaće povoljne kredite da ulažu u proizvodnju a profite od proizvodnje će ulagati u servisiranje nagomilanih dugova. Pošto su državne firme inače veoma profitabilne ne samo što neće revitalizovati privredu kako planiraju već će i uvećati dugove.
- Smanjiće kamate i obaveznu rezervu kako bi smanjili inflaciju. Povećavanjem novca u opticaju se ne smanjuje inflacija već povećava, ali ne moraju radikali baš sve da znaju.
- Rast deviznih rezervi je po radikalima paradoks, takoreći iluzija, jer veliki trgovinski deficit bi trebalo da znači manje rezervi. U svakom slučaju takva situacija je, po njima, dugoročno neodrživa. Radikali će "devalvirati" valutu da bi podstakli izvoz. Možda usput izazovu inflaciju, ali o tom potom.
- Država će zapošljavati ljude u strateškim i produktivnim granama što su (ako niste znali): turizam, građevinarstvo, poljoprivreda i metaloprerađivački sektor. Samo tržište može da kaže koje su grane strateške, odnosno gde je Srbija najkonkurentnija. Državno određivanje prioriteta verovatno znači pogrešnu alokaciju sredstava i stvaranje gubitaša.
- EPS i NIS ostaju u većinskom državnom vlasništvu. Dobro možda NIS ne pošto su ga kupila braća Rusi.
- Podrška mladim i stručnim ljudima da dođu do stana. Verovatno garantovani krediti i slično. Doduše najavljuju i smanjenje poreza na promet nekretnina, što uvek pozdravljam.
- Osnivanje poljoprivrednih kooperativa. Što nije isto što i zadruge jer se zadruge osnivaju na nivou sela a kooperative na nivou okruga. Valjda su zbog loše geografske odrednice zadruge i propale. Doduše kooperative će biti u mešovitom državno-privatnom vlasništvu i članstvo će biti dobrovoljno. Ipak, stvarno nema potrebe oživljavati koncept koji je napušten čak i u Kini.
- Osnivanje poljoprivredne razvojne banke koja će uz male kamate finansirati poljoprivrednu proizvodnju. Već par godina nismo imali političke kredite pa smo zaboravili da se slabo naplaćuju. Zanima me da li će ovu instituciju nazvati Beobanka iz sentimentalnih razloga?
- Konačno, najavljuju žestok obračun sa korupcijom uglavnom pooštravanjem kaznene politike. Ipak, njihov program toliko uvlači državu u privredu da korupcija može samo da raste nikako da se smanjuje. Korupcija se leči liberailzacijom toga u ovom programu radikala nema ni u najavi.
07 April 2008
Ništa pametno
Kategorija:
Politika
Pingvin je u komentaru na prethodni post ostavio link za radikalski ekonomski program. Mislim da taj dokument zaslužuje posebnu pažnju. Evo ga ukratko ekonomski program SRS:
Subscribe to:
Post Comments (Atom)
14 comments:
Pravo da ti kazem, meni se cini da je ovo program za prethodne izbore, pre svega zato sto predlazu smanjenje poreza na prenos apsolutnih prava sa 5% na 2%, a to je vec smanjeno.
Ali, sve jedno, ne verujem da su u medjuvremenu drasticno promenili nacin razmisljanja.
Uz ovo ide i stav SRS na temu berze i uopšte finansijkog tržišta.
Čovek bi ozbiljno morao da se zapita da li je moguće da najjveća stranka u Srbiji ima ovakav politički program u 21. veku posle svega proživljenog.
Davno je nauka o menadžmentu dokazala da na nivou organizacije NE SME biti više od 3-5 menadžerskih nivoa u zavisnosti od veličine organizacije.
Možete tek zamisliti koliko je opasan i poguban taj "vrhovni menadžment" koji će vladati ostalim, za koji se SRS pa i ostali uporno zalažu!
*
Kada benzinom gasite požar ne samo što će te izazvati još veći požar već ćete morati platiti i trošak benzina. (poreskim obveznicima i potencijalnim glasačima)
Hmmm.. A sta ste ocekivali? Koju su to ekonomski strucnjaci u redovima radikala koji bi mogli da smisle bilo sta normalno?
vlajko petkovic?
Onaj koji je otpustao politicke neistomisljenike sa fakulteta?
Ako mislite da politička stranka treba da ima neku ulogu u privredi, onda je važno kakav ekonomski program ima i koji su ekonomisti u stranci. To naravno sa liberalizmom nema nikakve veze, to se zove etatizam.
Liberalno gledište je da stranke ne treba da imaju ništa sa privredom. A ako držite da za stranke nema mesta u privredi, onda je ekonomski program potpuno nepotreban kao i ekonomisti u stranci.
Nevažno je što su radikali "šuplji" po pitanju ekonomije, problem je što oni uopšte imaju ambiciju da usmeravaju privredu nasilnim sredstvima. A po tome se uopšte ne razlikuju od svih ostalih političkih stranaka.
Andrej,
Nije bas tako. Nemanje plana podrazumeva da ti je status quo ok. Ako hoces da menjas status quo u bilo kojem pravcu treba ti neki program.
Ne mozes da stvoris slobodnu privredu bez plana. Kakav paradoks, a?
Da, kao i ono da ljudi mogu slobodnom voljom da se odreknu slobode. :(
Jedini ostvarljiv plan održive deetatizacije je: tržište 100%, odmah za sve. Ako nađemo jednu oblast privrede (ili vanprivrede, svejedno) koju ćemo da oslobodimo od države, to je možda mali korak imajući celu privredu u vidu, ali za ljude u toj oblasti to je sve. I kukaće ko damjanov zelenko. Čak i ako je to mala stvar (na primer: obrazovanje, sport, kultura). Većina neće da oseti ništa a ovi će da plaču na sva zvona. Zaključak: tržište je bezveze, idemo nazad. Možda će da kažu: pa mi smo nebitni, efekat će biti nikakav, ajde da pustimo na tržište nešto važno (energetiku?). Reakcija će biti: pa jeste li vi ludi, to je revolucija! Nema ništa od tržišta!
Političke stranke ne mogu da deetatizuju društvo. Voleo bih da to nije tako.
a kako onda?
ko je sproveo privatizaciju u srbiji posle 2000? a slozicemo se da je u srbiji iz 2008 manje etatizma nego u srbiji iz 2000. ili usa i gb 80ih i 90ih. ko je tamo sprovodio deetatizaciju? ko je napravio NAFTA? Bez obzira kako je i ko je sve na to uticao na kraju to mora da urade neki politicari koji dobiju izbore i formiraju vladu.
Koji je to drugi put, bas me zanima posto izgleda da nemam dovoljno poznavanja istorije?
I mene zanima koji je to drugi put.
Ali ovaj za koji svi govore da je jedini - uopšte nije put nego ćorsokak. Malo nešto kao krene, a onda - tango, korak napred, dva koraka nazad. Ne treba tu nešto mnogo poznavanja istorije. Uglavnom, neki političari (pojedinci) će da PRIČAJU o tržištu, da se zaklinju u protržišne namere, ali samo dok je to popularno. Neće da proguraju stvar. Nešto izvan politike mora da gura da bi se stvarno desila promena.
Ne znam da li ste u prilici da slušate političare o privatizaciji. "Zeznuli su se ovi u Češkoj i Mađarskoj, sad gledaju kako da kupe nazad ono što su na brzinu privatizovali." Država ne menja ćud, samo dlaku tj. političare i stranke. Malo priča o EU, malo o gasovodima, malo o globalnom zagrevanju, malo o borbi protiv organizovanog kriminala - i eto nas opet na početku.
pa to je stalna borba, tu nema niceg spornog. sve se menja... uvek ce biti sukobljavanja razlicitih misljenja i to je u prirodi demokratije. moj optimizam se zasniva na cinjenici da vecini ljudi najvise odgovara trzisna privreda, odnosno drukcije da formulisem sistem slobodnog trzista donosi najbolji zivotni standard najvecem broju ljudi i zato ce u demokratiji, a narocito sa ubrzavanjem prenosa informacija, ici umesto jedan korak napred jedan korak nazad mozda dva koraka napred, jedan korak nazad, dva koraka napred i tako... :)
U prirodi demokratije je populizam. Demokratija koči sve promene. U demokratiji moć stiču mediokriteti. Pretpostavljam da je ovo što sam napisao novo za Vas. Više u tekstu OD TOTALITARNE DEMOKRATIJE KA LIBERTARIJANSKOJ POLIARHIJI na Katalaksiji. Na tome se zasniva moj pesimizam.
"U demokratiji moć stiču mediokriteti. Pretpostavljam da je ovo što sam napisao novo za Vas."
nije novo, citao sam Tokvila koji je jedan od najvecih u toj oblasti (Ne mislim na Miss Tokvil, nego na Mr Tokvila, mada ni Ms nije losa) i slazem se da u politici uglavnom ucestvuju mediokriteti. Tacno je i da u demokratiji uvek ima populizma, ali su dometi populizma sve ograniceniji, ili se bar meni tako cini. radi se o tome da je u demokratiji teze progurati neke liberalne politike koje su mozda bile lakse za primenu u oligarhiji... to je ona stara teza kojoj i ja pomalo naginjem, da je problem sto je u demokratiji potrebno mnogo vise vremena da se ljudi uvere da su neke politike korisne a neke stetne. to se sa jedne strane smanjuje sve vecim stecenim iskustvom a sa druge strane novim i brzim vidovima komunikacije. Siroka je dosta tema... izvinjavam se ako sam bio neprecizan...
a ako su neke politike takve da ih vecina ljudi jednostavno hoce (osnovna zdravstvena zastita tj. da niko ne umre zato sto nema para da plati operaciju, ili socijalna pomoc za invalide) bez obzira sto to zahteva veci uticaj drzave, onda to znaci da su te politike pozitivne i da su u procesu evolucije izasle kao superiorne u odnosu na konkurenciju i ja sam za takve politike, jer je u krajnjoj instanci trzisna privreda danas popularna u celom svetu bas zbog toga sto je omogucila da se ogroman broj ljudi izvuce iz gladi i siromastva, da nije tako i kapitalizam bi prosao kao i socijalizam ili tako nesto...
Demokratija ne rezultira u onome što "većina ljudi jednostavno hoće" već u onome što političari hoće. Na tržištu prolazi dobro ono što većina ljudi zaista hoće, čak i kad ne znaju da to formulišu verbalno.
Dalje, dok na tržištu i manjina dobije tačno ono što hoće, a većina pritom ne trpi nimalo, u demokratiji manjine ne dobiju ništa. Osim nacionalnih, koje valjda treba da budu do groba zahvalne jer im je DOZVOLJENO da koriste svoj jezik i pismo. Šta je sa manjinom koja ne želi državno školstvo? Pljačkaj! Šta je sa manjinom koja ne želi državno penziono osiguranje? Pljačkaj! Ljudsko je pravo da se ne želi. Ali to pravo je nemoguće progurati - većina nešto želi, smatra to "pozitivnom politikom" i samozaljubljeno sažaljeva maloumnike.
Sve što se želi ostvariti "pozitivnom politikom" tržište ostvari efikasnije, jeftinije i kvalitetnije.
Post a Comment