Miša Brkić u svom novom tekstu nudi jednu tezu koju su ranije čini mi se Marko i Slaviša ovde zastupali, a to je da je opasnost od Miškovićevog uticaja na vlast predimenzionirana, zato što je njemu kao bogatom čoveku u interesu da ima stabilne institucije, garancije svih vlasničkih prava i otvorenu privredu. Brkić čak kaže: "Slobodno tržište je njegova jedina prirodna sredina i mesto gde je rizik za njega i kompaniju najmanji.".
Meni ovakvo razmišljanje nije mnogo uverljivo. Mišković svakako želi da barijere za njegovo poslovno širenje u drugim zemljama u regionu budu što manje. Ali, zašto bi mu bilo u interesu da se smanje barijere za stranu konkurenciju u Srbiji? Meni se, naprotiv, čini da je jedan od najjačih Miškovićevih poslovnih interesa da srpsko tržište što je duže moguće ostane relativno zatvoreno. Njegove rente će tada biti najveće, jer on još uvek najveći deo biznisa vodi u Srbiji, iako pokušava da se proširi i na region. Kao i svi poslovni ljudi, on ima dve filozofije - slobodna trgovina i slobodan ulaz za njega (u drugim zemljama), i barijere ulasku i protekcionizam za konkurenciju (ovde).
Milton Friedman je govorio o "samoubilačkom isninktu poslovne zajednice" koja lobira za pojačanje vladinog nadzora i regulacije, iako to smanjuje produktivnost i konkurentnost njihovih industrija. Ali, to istovremeno svakako povećava stepen barijera ulasku za konkurente i neekonomske rente onih koji za to lobiraju. Ono što navodi poslovne ljude da koriste državu za svoje interese nije njihova iracionalnost, već naprotiv racionalna kalkulacija da više mogu zaraditi uticajem na političare da uvode i održavaju restrikcije i intervenišu na tržištu, nego slobodnom konkurencijom. Verovatno je jeftinije "ubediti" ministra ili direktora neke državne agencije u potrebu uvođenja ili zadržavanja nekih carina, vancarinskih barijera, ili regulatornog otežavanja ulaska konkurencije, nego se boriti za profit sa slobodnom tržištu. Ne mislim da su poslovni ljudi toliko glupi da pristaju na državno arbitriranje privredom, ako to njima ne koristi. Oni možda jesu sebični u smislu da pristankom na državni upliv nanose štetu potrošaču, ali to je već drugo pitanje. Njihov zadatak je da zarade pare za sebe i svoje deoničare, a ne da brinu o opštem interesu. Ako procene da je lakše zaraditi zaverom sa političarima oni će napraviti zaveru, posebno ako ona nije kažnjiva, ili je čak po preovlađujućim stavovima javnosti (kao kod nas) dobrodošla. Zato je vrlo naivna bilo koja politika koja bi se oslanjala na krupni ili bilo koji biznis kao na saveznika u pro-tržišnim reformama. Svi oni vole "prijateljsku" ruku države, a ne nevidljivu ruku tržišta, tj nepredvidivih potrošača. Lažandr koji je svojevremeno rekao "laissez nous faire" (pustite nas na miru) je pre izuetak nego pravilo. A Mišković, čini mi se, nije Lažandr.
2 comments:
Ja sve potpisujem sto si napisao. Problem je samo identifikovati cime se tacno Miskovic bavi i gde mu odgovaraju barijere, a gde ne.
Ako se on pre svega bavi nekretninama i maloprodajom, onda su to oblasti u kojima ce se zalagati za barijere. I tu barijere zaista i postoje, ali ne na nacionalnom nivou. I za nekretnine i za maloprodaju ti treba opstina/grad, a vlada tu ne moze skoro nista da uradi.
Deo oko carina i vancarinskih barijera mi nije uverljiv upravo zato sto on prakticno nista ne proizvodi, ali mnogo toga uvozi. Zato mislim da se on generalno zalaze za slobodnu trgovinu - jednostavno, carine su mu trosak. Osim u poljoprivredi, gde od carina mozda ima vise koristi nego stete. Zalaze se i za privatizaciju, niske poreze i liberalno trziste rada. Verovatno mu odgovara korumpirano sudstvo.
Takodje, verovatno mu odgovara mir i stabilnost. Sa jedne strane, tako mu raste vrednost imovine. Sa druge strane, medjutim, ako bi doslo do velikih problema u zemlji, mogao bi jeftinije da pokupuje ovo sto je preostalo.
U zbiru, cini mi se da ima vise proliberalnih nego antiliberalnih elemenata.
Da rezimiram. Odgovara mu da privreda i dohodak gradjana raste (jer time raste cena nekretnina i promet u Maksiju). Odgovara mu slobodan uvoz skoro svega. Odgovara mu makroekonomska i politicka stabilnost. Odgovaraju mu niski porezi.
Sa druge strane, odgovara mu da su visoke carine na neke poljoprivredne proizvode (pre svega zbog cene zemljista koje je kupio), nema neki motiv za borbu protiv korupcije u sudstvu i deregulaciju urbanistickog planiranja. Verovatno ce traziti da se nekim Zakonom o trgovini oteza ulazak stranim lancima. Ne verujem da ce u tome uspeti.
Sta se meni cini? Meni se cini da upravo on pazljivo gaji reputaciju svemocnog coveka. Takva reputacija bolje odvraca konkurenciju od bilo cega.
laisser nous faire= pustite nas da radimo
Post a Comment