Tu ne mislim samo na našu politiku, nego inače, zašto uopšte postoje dve funkcije? Meni su nekako logičniji sistemi u Britaniji (suštinski, samo premijer, zanemarujem kraljicu) ili Americi (samo predsednik). Recimo, čemu služi predsednik Nemačke?
Šta bi tačno bio problem ako bi se u Srbiji ukinula funkcija predsednika (ili premijera, sve jedno) i ako bi se u skupštini birao predsednik, koji bi bio i predsednik Vlade? Pretpostavljam da postoji neko objašnjenje, ali ga ja nikad nisam čuo.
7 comments:
To su dva pitanja. Jedno je zašto postoje polupredsednički sistemi (kao Srbija, Finska, Francuska), a drugo je zašto u parlamentarnim sistemima postoje predsednici-figure (Italija, Nemačka).
Ovo drugo je lako, tamo su predsednici engleske kraljice, mogu se odmah ukinuti a da niko ne primeti, osim rituala i simbolike.
Ovo prvo, zašto postoje polupredsednički sistemi je stvar za dužu raspravu.... Veća podela vlasti može da bude jedan argument.
Da bi mogao da se zaposlis kao premijer posto ti istekne predsednicki mandat (djukanovic, putin, kostunica)
Slavisa:
Koliko sam ja cuo, mada ne znam detalje, u Francuskoj je uvek haos kada su predsednik i premijer iz razlicitih stranaka. Stalna medjusobna optuzivanja, nikad ne znas ko sta radi, ko je za sta kriv, kakva je spoljna politika... Nesto kao Srbija prethodnih godinu dana. Ili, mozda i kao Srbija naredne cetiri godine? Videcemo kako ce to da izgleda.
Nisam cak ni siguran da Srbija ima polupredsednicki sistem. U periodu 2000-2004 nije bilo predsednika i nije se uopste primecivalo. :)
Lazare:
Svidja mi se kako razmisljas, ali slutim da to nije pravi odgovor. :)
Pa ne mislim da tu ima neke mudrosti. Mislim da je taj sistem smišljen da bi došlo do veće podele vlasti, ali ne u smislu da jedan nivo vlasti kontroliše drugi već da više stranka može u isto vreme da bude na vlasti.
Meni se čini da predsednik kod nas ima relativno mala ovlašćenja immajući u vidu da se bira direktno.
Meni se najviše sviđa čist predsednički sistem. Tada je i administracija manja (i jeftinija) jer nema potrebe davati funkcije svima koji podrže izbor u skupštini. Winner takes all.
Lazare, meni se cini da predsednicka funkcija nije nikada "smisljena" u smislu da je neko sedeo i rekao - bolje da imamo dva vazna politicara, jer je onda vlast podeljena.
Meni se cini da je to samo relikt monarhije - bio je potreban neko da preuzme funkcije kralja. Drzave koje su bile monarhije su to tako odradile. Drzave koje nisu, poput SAD i skoro cele Latinske Amerike, su shvatile da je to besmisleno i dale svu izvrsnu vlast jednom coveku.
Zašto sve gledaš kroz istorijsku prizmu. Nije bitno kako je to bilo nekad. Tvoje originalno pitanje je bilo zašto postoje dve bitne funkcije. Mi smo ustav doneli pre dve godine. Funkcija predsednika je tada mogla biti ukinuta ili učinjena protokolarnom kao u većini zemalja. To se nije desilo jer su tadic i kostunica smatrali da je bolje da imaju dve važne funkcije. Nisu razmišljali o alternativi kralju.
Ja sam misljenja da je najbolje resenje kada je nosilac izvrsne vlasti direktno biran na izborima, tj. cist predsednicki sistem.
Sa jedne strane dobija se jasna slika za koju politku je vecina biraca, ili bolje reci, biraci su prisiljeni da se na kraju (u drugom krugu) opredele kojoj su od dve krajnje opcije naklonjeniji.
Kod parlamentarnog sistema javlja se mogucnost stvaranja raznih "cudnih" koalicija koje mogu biti nestabilne i samim time neefikasne i u nemogucnosti da vode bilo koju od politika koje su bile nominovane. Dalje, potuno mogu da dovedu u pitanje pravu volju biraca. Napr. da je Kostunica uspeo da se dogovori sa Radikalima bila bi formirana vlada koja ne bi izrazavala volju vecine gradjana koji su glasali na prethodnim parlamentarnim izborima. To se vidi iz rezultata predsednickih izbora gde su gradjani suoceni sa dve opcije izabrali vecinski onu koja ta hipoteticka vlada ne bi zastupala.
Sa druge strane kada je nosilac izvrsne vlasti simbolicki jedna osoba, lakse je tu osobu, a time i njenu politku smeniti ako se pokaze neuspesnom ili ako dodje do njene promene u odnosu na ono sto je pre izbora obecavano.
Kod parlamentarnog sistema postoji mogucnost kozmetickog prekomponovanja vlade, tako da se stvori utisak promne bez sutinske smene politike koja je izgubila podrsku. Primer: Velika Britanja i Toni Bler. Jasno je da Toni Bler nije mogao da sprovodi politiku koja mu je donela nepopularnost bez podrske u parlamentu. Ipak kada je pritisak javnosti postao suvise jak nisu raspisani novi izbori vec je samo doslo do prekompozicije. Izabran je novi premijer i neki novi clanovi kabineta, ali istom vecinom koja je podrzavala i Blera. Na taj nacin izbeglo se proveravanje koja politika ima vecinsku podrsku gradjana Velike Britanije, vec je ista vecina ostala na vlasti
Post a Comment