Obavezna rezerva je u Srbiji previsoka. Trenutno iznosi 45% na bitne stvari. Neko će reći da to i nije tako strašno, evo u Jordanu je 80%. , Ali, u Crnoj Gori i Hrvatskoj je 19%. Suština je u tome da postoji mnogo ljudi u Srbiji koji su spremni da pozajme svoj novac po stopi od 5-6%, a primarni razlog zašto taj novac nije raspoloživ za kredite po toj stopi je visoka obavezna rezerva.
Računica je otprilike sledeća. Odete u banku i oročite 1000 evra, uz kamatu od 6%. Banka od tih para mora da izdvoji 450 evra za obaveznu rezervu i na to joj NBS plaća 2,5% kamate. To znači da banka mora da plasira ostalih 550 evra po kamatnoj stopi od 9.3% da bi bila na nuli, odnosno da bi mogla vama da isplati 60 evra kamate. Ako pretpostavimo da banka ima i neke troškove, od recimo 10 evra na svakih 1000 evra kredita, onda kamatna stopa po kojoj banka daje kredite mora da bude preko 11%.
Koja su rešenja? Prvo rešenje je jednostavno smanjenje obavezne rezerve. Međutim, ako se to odradi bez liberalizacije kapitalnih tokova, dovešće do inflacije. Druga mera je da NBS poveća kamatu koju plaća na obaveznu rezervu. Teško je znati koliki prinos NBS ostvaruje na svoje plasmane, ali verujem (nadam se!) da je veći od 2,5%. To znači da možda ima prostora za povećanje kamate na obaveznu rezervu, ako NBS smanji neke druge troškove. To bi dovelo do smanjenja aktivnih, odnosno povećanja pasivnih stopa.
Najbolje rešenje je, svakako, uvođenje evra. Time bi NBS izgubila instrumente monetarne politike, ali, to je već njihov problem, ne naš.
6 comments:
Marko, ali cela ideja jeste da krediti budu skupi, zato je obavezna rezerva i podignuta. Jedino ako ne misliš da je ona gora od drugih instrumenata, kao eskontna stopa ili puštanje zapisa da se povuku dinari. Ali sve je to za datu kranju kamatu na kredite.
Ako neće da liberalizuju kapital ili uvedu evro, onda mogu barem fiksni kurs da uvedu. I to bi bilo bolje od ove sve više kontrolisane fluktuacije.
Najbolje je kad kažu da bi fiksni kurs ili uvođenje evra sprečio vođenje samostalne monetarne politike. Pa to je i poenta! Sa samostalnom monetarnom politikom i posle 8 godina imamo dvocifremu inflaciju. Zar to nije najbolji razlog da prestanete da je vodite?
Ako se već žalite da zbog priliva deviza ne možete da vodite monetarnu politiku, jedina dva rešenja su ili da olakšate odliv deviza pa će biti malo lakše, ili da skroz prestanete da vodite monetarnu politiku, tj. uvedete evro ili fiksni kurs.
ako se uvede evro onda bi nbs izgubila referentnu kamatnu stopu kao najfleksibilniji instrument vodjenja monetarne politike, a mogla bi da zadrzi, odnosno sigurno bi zadrzala obaveznu rezervu sto bi doprinelo jos vecoj nefleksibilnosti monetarne politike. Eskontnu stopu i prodaju i kupovinu na berzi koristi i fed i ecb pa ne znam zasto bi mi ostali na obaveznoj rezervi kad je to davno prevazidjeno resenje.
To "gubljenje samostalnosti monetarne politike" je power trip NBS. Kao sto sam rekao, to je samo njihov problem. Meni uopste ne bi smetalo da se odluke donose u Frankfurtu umesto u Beogradu. Neka kontrolisu banke i osiguranja, ako bas moraju nesto da rade, to im je dosta.
Posebno je smesno sto to kaze covek iz stranke koja je spremna sutra da se odrekne samostalnosti u vodjenju poljoprivredne politike, ulaskom u EU. Da Toma koristi taj argument, pa i da razumem.
A restrikcije na odnosenje para iz zemlje su stvarno nenormalne.
To "gubljenje samostalnosti monetarne politike" je power trip NBS. Kao sto sam rekao, to je samo njihov problem. Meni uopste ne bi smetalo da se odluke donose u Frankfurtu umesto u Beogradu. Neka kontrolisu banke i osiguranja, ako bas moraju nesto da rade, to im je dosta.
Posebno je smesno sto to kaze covek iz stranke koja je spremna sutra da se odrekne samostalnosti u vodjenju poljoprivredne politike, ulaskom u EU. Da Toma koristi taj argument, pa i da razumem.
A restrikcije na odnosenje para iz zemlje su stvarno nenormalne.
Takvi smo ti mi ili "Znam ja i nas..."
Nemamo dovoljno redovnog izvoza i deviznog priliva, a imamo puno veći uvoz i devizna plaćanja pa nam kurs domaće valute strmoglavo pada što vodi u inflaciju. Dok smo ranijih godina imali dosta deviznog priliva od prodaje firmi kurs dinara je bio precenjen.
Medjutim u novije vreme takvih priliva, s izuzetkom ovih deviza od NIS-a, baš i nema.
NB često interveniše dnevno sa visokim iznosima što je zamena za pravi devizni priliv po osnovu izvoza roba i usluga. Devize se troše da bi uvoznici mogli i dalje nesmetano da uvoze i plaćaju. Verovatno i strani investitori imaju potrebu da iznose devize, važniji su im problemi kod kuće, što je i normalno u uslovima svetske finansijske krize.
Cilj NB je da se štiti kurs dinara, a ne da se proizvedu skupi krediti. Medjutim leči NB jedno sa teškim lekovima kao što su naprimer Referentna kamatna stopa i Obavezna rezerva, a izaziva druge poremećaje - skupe kredite.
Baš zgodno što nam se puno stranih banaka registrovalo u zemlji i što su vredno radile sa domaćim klijentima, pa kad ti nedostaje deviza, a ti im samo digneš obaveznu rezervu. Pa nek objasne posle našem narodu yašto su skupi, a stranci su.
Pa možeš i do MMF-a pa zadužiš zemlju koliko moraš.
Zamislite situaciju da je odjednom danas kod nas referentna kamatna stopa 5% do 10%, da je obavezna rezerva banaka na uobičajenih 20%, da su kamatne stope banaka niže i da su dozvoljeni keš krediti. Preduzeća bi uvozila sirovine u većim količinama odmah dok su povoljnije cene, trgovačke firme bi isto tako uvozile robu u što većim količinama po takvim ugovorima da odmah plaćaju, ne na odloženo plaćanje jer posle će kurs biti samo veći, gradjani bi kupovali devize i sve to bi se isplatilo i na kredit. Sa koliko bi to deviza naša NB morala dnevno da interveniše i da li bi uopšte imala dovoljno para za intervenciju i kakav bi to poremećaj bio!!! Kakva svetska kriza.
Referentna kamatna stopa mora biti visoka i krediti moraju biti skupi, ne vredi da se ljutimo nažalost tako je.
Ali naš najveći problem je problem nedostatka izvoza. E sad ovo sa svetskom finansijskom krizom hvala ti Bože nije naš proizvod.
Pored svetske finansijske krize postoji još jedna značajna svetska kriza - kriza hrane. Ova druga bi nam mogla i pomoći, odnosno mogli bi sami sebi pomoći tako da se počnemo ozbiljnije baviti izvozom hrane. Hrana nije turizam, nije automobil, nije luksuz, ona je poslednje čega se ljudi odriču i u uslovima krize.
Sve nam je nadohvat ruke:
1)Danas mnogi naši preradjivački kapaciteti u prehrambenoj industriji ne rade iz raznih razloga da ih ne nabrajam,
2)s druge strane imamo puno nezaposlenih i
3)imamo prirodne resurse od Palića do Vlasine, to nisu samo burek i maline.
Bog i majka priroda su nam dali priliku kako da preživimo, da li ćemo je iskoristiti zavisi samo od nas. A znamo i nas...
A možda ćemo na kraju opet nekog optužiti za sopstveni nerad, verovatno te strance, a koga bi drugog.
Htedoh reći: OK je tržišno rešenje i slobodno tržište, ali na tržište treba nešto da izneseš - moramo imati na prvom mestu dobre proizvode i biti dobri igrači s tim što imamo na svetskom tržištu:izvozni sertifikati, marketing, poslovne veze,...
Nema tih aktivnosti kod nas sada.
Pod pretpostavkom da hrana na svetskom tržištu poskupljuje ne mora biti jedina stimulacija za izvoznika rast deviznih kurseva u zemlji. Ali mi smo trenutno daleko od toga.
Samo mislim da moramo da naučimo da poštujemo ono što imamo tj. da se ostavimo malogradjanštine i da proizvodimo to što možemo.Kad je proizvodnja hrane u pitanju poseban problem su klimatske promene...
Treba da poštujemo sebe tako da ne optužujemo druge za svoje propuste i nerad. Tako će nas i drugi bolje ceniti.
"A znam ja i nas..." rekao je Branko Ćopić.
Post a Comment