Konstantin Kostjukov ima tekst u Politici. Lep je tekst, u njemu opisuje svoje putovanje u Kolumbiju i kako se, zbog napornih gostovanja tamo, setio monaha sa Tibeta i toga šta sve može da izdrži ljudsko telo i psiha. Međutim, u tekstu ima i gluposti. Recimo:
"Савремени човек је, насупрот томе, у први план ставио технику, која нас води, а ми малтене само треба да је следимо. Па ћемо, као у оним холивудским филмовима, једног дана да ратујемо с роботима. Полако али сигурно идемо у том правцу."
Ili:
"Баш због данашње, рекао бих, потпуне доминације технике, ја бих, лично, радије живео у 16. или 17. веку. Јер, ево, сад због загађености пијемо флаширану воду. Није нас на то природа натерала него ми природу. А за тридесет година верујем да ћемо, као сад воду, у боци држати кисеоник, да нам се нађе пред спавање, да се ослободимо загађеног ваздуха."
Moj komentar na tekst "Pa upravo je ta tehnika omogućila gospodinu Kostjukovu da poseti Kolumbiju i da uopšte čuje za monahe sa Tibeta" nije prošao Politikinu cenzuru.
3 comments:
Kakav argument. Znaci, jedno putovanje u Kolumbiju avionom pravda sve? Problema nema?
To se zove "korisnicki sindrom". Korisnik na sve gleda iz ugla neposredne licne koristi (ili mogucnosti), odnosno pogodnost po pogodnost, ali nikada celinu ili ukupnu cenu svake od tih "pogodnosti". Jednostavno ga nije briga. Moderni mentalitet. Taj mentalitet ocigledno ne pati od suvisne shirine. To je svakako prakticnije. Koliko problema otpisano jednom za svagda
a.
Pa razvoj je upravo omogucio i da, na prvom mestu, pije vodu iz vodovoda. U 16. ili 17. veku bi imao veliku verovatnocu da umre od kolere ili slicne bolesti upravo zbog losih sanitarnih uslova.
Ne znam na sta mislis. Ako mislis na danasnju Kolumbiju, tamo pre avionskog saobracaja i prve posete oklopljenih trgovaca nije bilo kolere, niti bilo cega slicnog. Ali, toga je i jos kojecega je u istom periodu bilo u Londonu, Parizu, Sangaju, Bombaju. Civilizacija. Neki od tih problema su u medjuvremenu sanirani, iako ne svuda (u 4/5 modernog sveta imamo cist pakao, vrlo skorasnjeg porekla), uz stalno stvaranje novih, ovog puta svuda i na svakom nivou.
Nije to ovde poenta. Paunovic se ovde pravi vickast na racun tipa koji primecuje da s tim "modernim" svetom nije bas sve tako bajno, kao sto nas sa svih strana ubedjuju. Kostjukov makar bunca o nekim problemima. Paunovic ih potpuno ignorise. Logicki, koristi "argumentaciju" koja od probranog drveca (koje mu se svidja), ne vidi sumu ili je svesno zaklanja. Psiholoski, ide u totalno poricanje. Ovakvi "argumenti", koji se cesto cuju, unapred sasecaju svaku pricu o problemima. To jednostavno ne postoji ili je rec o "preterivanju". Sve je super. Imamo vakcine. Internet. Kablovsku. I tako redom, pojedinost do pojedinosti, kao da je svaka nesporna i kao da shire gledano nema nikakvih negativnih posledica, ljudskih, fizickih, politickih.
To je argumentacija tipa, "aha, citas knjige, tekovinu civilizacije i tehnologije, a kritikujes i jedno i drugo".
Da je srece, ne bismo imali razloga da citamo tolike knjige (ili da ih pisemo, objavljuemo, sve uz pomoc raspolozive tehnologije). Mozda bismo se vise bavili samim zivotom, uzivanjem u njemu i istrazivajem svojih mogucnosti, umesto da toliko toga kritkujemo ili pokusavamo da racionalizujemo (progutamo i opravdamo, kao nesto super).
Ta tipicna "argumentacija" se najcesce plasira i sa istim cinizmom i nadmenoscu. Doslovno je za tih par zaista povrsnih primedbi rekao da su "gluposti".
Kazem, ako Kostjukov bunca, makar oseca neke probleme, koliko toliko. Ovaj ih cak i ne primecuje ili ga prosto nije briga. A na onog prvog gleda sa visine.
Post a Comment