Ovi subvencionisani krediti se mogu osporiti i zakonima fizike. Kako se ni iz čega može stvoriti nešto? Kako to država subvencioniše kredite, oni postanu jeftiniji, a da niko za to ne plaća?
Plaćaju ljudi nažalost, i to oni koji nemaju dovoljno da kupe stan. Broj onih koji su kupili stanove ovim kreditima je ispod 1% stanovništva. Šta mislite, da li su to najsiromašniji ili najbogatiji među nama?
Ako tako pogledate, ova mera je izrazito antisocijalna. Superhikovska, oduzimanje od siromašnih da bi se dalo bogatijima. A ko je podržava? Isti oni kojima su puna usta socijalne države i koji viču protiv 'šok terapije' i 'tržišnog fundamentalizma'.
Ako se pogledaju sve te mere za mešanje države u razne stvari, većina njih je ovako antisocijalna. To navodi na zaključak da mi ovde nemamo problem sa socijalizmom u smislu preraspodele i jednakosti, nego sa nekom vrstom intervencionizma opšte prakse. Sa onima koji misle da država tako treba da se meša u sve, od stanogradnje i nafte, preko nauke, sporta, obrazovanja, do upravljanja televizijom. (Zapazite da od NGO koji se ovih dana bune protiv RTS-a niko nije pozvao na njegovu privatizaciju, nego samo na promenu rukovodstva.)
Ja bih bio jako zadovoljan kada bi preraspodela dohotka bila glavni cilj protivnika liberalizma. Ali nije, njihov pravi cilj je jaka država. Oni prosto vole da se država meša u sve, a onda se ogrću plaštom brige za jednakost. Ako ste zabrinuti za jednakost, zašto ne dignete glas protiv subvencionisanja stanova za bogatije? Ili gradnje stanova za naučnike? Ili protiv umetničkih i sportskih penzija ili subvencionisanja automobilista? Zar to nisu flagrantni primeri preraspodele u korist bogatih?
Ima jedan skoriji rad Dana Kleina (ovde, malo veći pdf) u kojem broji sve za šta se Paul Krugman zalagao u svojim kolumnama u New York Timesu. I nalazi da Krugman u svojih nekoliko stotina kolumni još nije podržao ni jednu jedinu liberalizaciju, čak i kada bi takva liberalizacija jasno pomogla siromašnijima. Recimo liberalizacija taksija. I Klein postavlja isto pitanje -- pa da li ste vi za socijalnu jednakost i pomoć siromašnima ili vi samo principijelno podržavate mešanje države u bilo šta, bez obzira kakve su posledice na vaše tobožnje ciljeve?
2 comments:
Mislim da se cesto radi o tome da mnogi ljudi uopste nisu svesni da neko to mora da plati. Iz njihove perspektive sve to placa "drzava".
Tako je njima ocigledno da "treba pomoci" mladima bez stanova, naucnicima, sportistima, umetnicima, ljubiteljima umetnosti, kulturnim radnicima, prevodiocima, seljacima i svima ostalima, a da uopste ne shvataju da to NEKO mora da plati.
Za neke im stvari uopste nije ni jasno da postoji trosak, kao kod brojnih regulacija.
Ja bih rekao da se cesce radi o najobicnijoj gluposti, nego o zloj nameri. Dobro, ne kod Krugmana, on sigurno nije glup.
Slaviša: Mislim da si pokrenuo prava pitanja, oko kojih se već dosta dugo vrtimo. Tačno: "njihov pravi cilj je jaka država", sve ostalo su izgovori koji se potežu u zavisnosti od situacije i trenutne publike, raje koju treba za nešto "obraditi". Tačno, "nemamo problem sa socijalizmom" nego sa organizacijom koja svoje pipke pruža u sve ćoškove društva i guši ga. Napominjem da se ne radi o svesnom organizovanju (teorija zavere), kao što mravinjak niko svesno ne gradi, država je emerging phenomenon. Google. Kao i u slučaju RTSa, promena rukovodstva, makar izvedena na demokratskim izborima, ne dovodi do poboljšanja situacije. Zato su petooktobarske promene bile kratkog daha.
Marko: Upravo tako, ima dve vrste ljudi - oni koji ne razumeju i oni koji koriste mehanizam. One koji ga koriste možemo da označimo terminom "političari", mada dosta neprecizno, široko. Odnos "priglupih" prema državi je analogan religiji: država se deifikuje, u primitivnoj ili površnoj svesti postaje svemoćni i sveznajući entitet, nerazumljiv ali benevolentan za istinske vernike. Neverovatno je koliko je analogija dobra u smislu da objašnjava fenomen etatizma.
E sad, kako da zovemo protivljenje dotičnom mehanizmu?
Post a Comment