Pre rata u Iraku nafta je koštala $25, sada košta $100. Ali otkud znamo da je baš rat a ne neke druge stvari doprinele rastu cene nafte? Ne znamo, ali možemo sa velikom sigurnošću tvrditi na osnovu cena naftnih fjučersa pre rata -- a ovaj izvor kaže da su one za celu deceniju bile oko $25. To ne znači samo da se nije očekivao rast cene nafte, nego da se na tržištu nije očekivao ni rat.
Već smo dosta pisali o sposobosti kladionica i berzi da predvide buduća kretanja, ali gledanje u očekivanja tržišta je takođe i sjajan način za razumevanje istorije. Još uvek se nedovoljno koristi, ali jedan dobar primer je ova knjiga Nialla Fergusona. Znate kako smo u školama učili da je Prvi svetski rat nastao zbog interesa velikih sila za novom preraspodelom teritorija, kako se rat dugo zakuvavao i kako je Principov atentat bio samo neposredan povod, dok su politički i istorijski uzroci bili mnogo dublji. Drugim rečima, do opšteg rata je tih godina ionako moralo da dođe. (To nije naš specijalitet nego uobičajeno razumevanje Prvog svetskog rata u svetu.)
Niall Ferguson međutim gleda kretanje berzanskih indeksa iz 1914. i pre toga. Period pre Prvog svetskog rata je ustvari jedan od najmirnijih i najproduktivnijih u istoriji, doba slično današnjoj globalizaciji gde su međunarodna trgovina i strane investicije rasle kao nikad pre. Glavni berzanksi indeksi u Evropi nisu pokazivali nikakvu zabrinutost investitora, naprotiv, rasli su. Da su postojale političke napetosti, budite sigurni da bi berze prve reagovale -- kao što i Beogradska berza reaguje kad Toma Nikolić na dva dana postane predsednik skupštine. Ali niko u Evropi nije dezinvestirao do samog početka rata, pa i posle toga. Indeksi nisu pali ni posle sarajevskog atentata, krenuli su malo nadole tek pošto je Austrija napala Srbiju, a čak se i onda nisu strmoglavili nego padali postepeno sa ulaskom jedne po jedne države u rat. Istoričari su posle rata ispričali priču kako je sve to bilo očigledno, neminovno, kako su znali da se to mora dogoditi. Ali eto, podaci pokazuju da investitori nisu znali. A ako oni koji ulažu svoje pare nisu videli rizik, verovatno nije niko.
Na kraju ispada da je najbolje tumačenje početka Prvog svetskog rata koje ćete naći -- ovo.
10 comments:
Meni je dugo vremena trebalo da shvatim da istorija koju su nas ucili u skoli prosto nije tacna. Odnosno, nije da nije tacna, podaci su tacni, ali je interpretacija dogadjaja pogresna. I tu ne mislim samo na istoriju Srbije (i recimo cinjenicu da se nigde ne spominje to da je Drustvo naroda 1921. uvelo sankcije Kraljevini SHS posto je srpska vojska okupirala dobar deo Albanije).
Recimo, cela podela na praistoriju, stari vek, srednji vek, novi vek i savremeno doba nije opsteprihvacena. I, sto je mnogo vaznije, uopste se ne odnosi na ceo svet, nego samo na manji deo. Ja sam tek posle dosta vremena negde procitao da je to u stvari Marksovo vidjenje istorije. Nama to nikad niko nije spomenuo.
Mislim da se slicno odnosi i na ratove. Prvi svetski rat se super uklopio u Marksovu pricu o "imperijalizmu kao zavrsnom stadijumu kapitalizma" i kako kapitalisticke drzave zbog "imanentno" opadajucih prinosa, moraju stalno da osvajaju nove i nove kolonije, sto vodi do ratova....
Ekonomija iza cele price je ocigledno bila losa, ali koliko istoricara poznaje makar osnovne ekonomske pojmove?
Nekada sukobi u najavi mogu da utiču i pozitivno na berzanske indekse, one gde su proporcionalno bitna preduzeća koja proizvode oružje. Mislim da je to slučaj u Izraelu i da smo pisali o tome, ali ne mogu da nađem taj post.
Recimo ako se prognozira sukob na nivou intervencije koji neće imati katastrofalne posledice na lokalnu ekonomiju (izrael i palestina ili NATO intervencija kod nas) može da utiče pozitivno na berzanski indeks preko preduzeća koja profitiraju od sukoba. Ne znam kako se kretao Dow Jones pred intervenciju u jugoslaviji ali ne verujem da je drastično pao.
Možda nije nemoguće da su investitori pred prvi svetski rat verovali da se radi o manjem sukobu koji će pozitivno uticati na industriju. I pogrešili. Greše istoričari, ali mogu da pogreše investitori. Jesu njihove greške skuplje ali to je samo zato što oni imaju para da prave skupe greške.
To što su možda i investitori pogrešili ne znači da su istoričari u pravu. I meni se čini malo verovatnim da je pred prvi svetski rat bilo jasno kao dan da je katastrofa iza ćoška. Moguće je da je ta Jelena zaista kriva.
Ekonomija rata je stvarno interesantna tema. Skoro sam kod Davida Friedmana čitao objašnjenje zašto su Englezi u Americi nosili crvene uniforme i napadali u pravougaonim formacijama. Vlada uvreženo mišljenje da je to bila najgora moguća strategija i da su tako obojeni i zbijeni bili lake mete američkim gerilcima. Izgleda da nije baš tako. David Friedman (i on citira nekog) kaže da je u pitanju teorija igara. Vojnicima koji su obučeni u jarke boje nije lako da se sakriju. Takođe, ako napadaju u pravouganoj formaciji teško je zaostajati ili bežati. Nekada je u borbama ne bežanje bilo pola pobede. Izgleda da su engleski generali, pošto su razumeli razliku između svojih i motivacija prosečnog vojnika, odlučili da ih motivišu da se bore. Možda strategija i nije bila tako loša.
"Moguće je da je ta Jelena zaista kriva. "
Zene.... znas kakve su... naravno da je kriva...
Slavisa ovo je jedan od najboljih postova na TR(pored one pesmice Miss T) koje sam procitao tj ovo objasnjenje WWI. Imas rucak od mene nekom prilikom.
lazo, samo za tebe :)
Za ovo im je stvarno trebalo strucno istrazivanje i analiza psihologa:
Žene lažu čak i o osećajima. Jedna tridesetogodišnja manekenka priznala je da je sa starijim muškarcem bila samo zbog novca, a govorila mu je da ga voli.
Još da si se potpisao pa da te držim za reč...
:)
Imas i od mene burek.
"Još da si se potpisao pa da te držim za reč...
:)"
:)
ja uvek odrzim rec.
Po vama ispada da su jedini koji nikada ne grese trziste i investitori. Svako ko da resenje koje se kosi sa njihovim projekcijama je u zabludi!?
Budalastine!
Marks jeste gresio u nudjenju resenja, ali njegova analiza kapitalizma kao sistema je stoprocentno tacna.
Joca Baron
Naprotiv, investitori JESU pogrešili, jer nisu predvideli rat. Pitanje je ZAŠTO su pogrešili. Odgovor je da rat nije bio tako vidljiv, da nije bilo zakuvavanja, da nije stvarno bilo političkih napetosti.
Drugo, pod investitorima ne mislim na nekoliko mudraca sa milionima. Nego na milione ljudi sa malim sumama. Ako milioni ljudi sa malim sumama ne povlači svoj novac u slamarice ili kupuje zlato da bi se spremili za rat, to znači da oni rat ne očekuju. Dakle rat je bio iznenadan. To je zaključak.
Post a Comment