Evo jedne liste stopa rasta GDP 2006. Očigledno je da su najbrže rasli izvoznici nafte -- Azerbejdžan čak 32%. Rusija, drugi svetski izvoznik nafte, je na skromnom 50-om mestu. Iznad nje su praktično svi značajniji izvoznici nafte, uključujući Čavezovu Venecuelu, Gadafijevu Libiju i čak ratom zahvaćene zemlje kao što su Čad i Sudan. Za potpunije poređenje treba izračunati udeo nafte u GDP svih ovih zemalja, ali i pogled na ovu tabelu je dovoljan da se relativizuje slika o Putinovom upravljanju ekonomijom.
Evo jednog drugog grafika koji rangira istočnoevropkse zemlje, gde se vidi da je u poslednje četiri godine Rusija rasla sporije od ostalih izvoznika nafte, Azerbejdžana i Kazahstana, a tek malo bolje od ostalih suseda koji nemaju ni kapi nafte.
Dakle, Rusija raste po stopi od 6-7% pre svega zbog gotovo desetostrukog rasta cene nafte koji se poklopio sa periodom Putinove vladavine -- od nekih $12 do današnjih $100 po barelu. U svetlu tih cena i u poređenju sa rastom ostalih zemalja izvoznika nafte, jasno je da je Rusija ustvari ispod proseka.
Razlog? Podržavljenje naftnih komanija je umanjilo njihovu efikasnost, a samovoljna vladavina i manjak nezavisnog sudstva odbijaju potencijalne ulagače. Zna se šta uspeva a šta ne uspeva u ekonomiji -- ne može Putinova Rusija biti izuzetak samo zato što se srpski političari dive njegovoj čvrstoj ruci.
Update: Sasvim slučajno, naslovna strana novog Economista ima istu temu. A i zaključak Economista je isti -- da nije bilo vrtoglavog rasta cene nafte, Putinov učinak na ekonomiju bi bio negativan. U prvom mandatu je uradio nekoliko dobrih stvari, ali onda počev od Yukos afere podržavljuje ekonomiju i povećava samovolju vlasti, pravnu nesigurnost i korupciju. Rusija raste manje nego što bi, imajući u vidu cenu nafte, trebalo. Evo glavnog teksta.
15 comments:
Pitanje da li je u toj matematici uzet u obzir odnos broja stanovnika i obim izvoza nafte?
i koliki je udeo sektora nafte u gdp? ne mozes ti da p[oredis Azerbejdzan i libiju kad oni inmaju mnogo veci udeo nafte
Evo citam rad "Diagnosing Dutch Disease: Does Russia Have the Symptoms?", koji je objavio MMF (ima ne netu) aprila 2007. godine.
Nisam siguran da rad dokazuje Slavisinu tvrdnju (da je nafta jedini uzrok rasta ruske privrede), makar do 2004 (do kada autori analiziraju podatke), ali je ni ne osporava.
Najveci broj relevantnih grafikona se nalazi na stranama 18 i 19. Dakle, rast sektora usluga je u periodu 1997- 2004. potpuno isti, u nekim godinama cak i visi, od rasta sektora "gasa i nafte". Industrija najsporije raste (sto i nije nuzno losa stvar). Ali, to prilicno "rusi" Slavisinu tezu.
Sa druge strane, na strani 19. se nalaze podaci koji potvrdjuju Slavisinu tezu. Naime, stope rasta u periodu 2001-2004 su bile NIZE u SVIM granama industrije (osim kod nafte) nego u periodu 1997-2000.
Anonimus, nije loše da se pročita post pre nego što se kritikuje: u postu sam već rekao da treba pogledati udeo nafte u GDP. Broj stanovnika nije bitan za ovo.
Marko, cena nafte počinje da raste tek od 2001 (11. septembra). Zato u grafiku na 18. strani ne gledaj uopšte 1997-2000, nego od 2001, a od tada je naftni sektor konzistentno bolji od industrijskog. Sektor usluga prati naftni, ali to je normalno jer taj novac prolazi kroz banke, rastu krediti, trgovina. Ako gledaš od 2001. naovamo onda i grafik na 18. i grafik na 19. strani pokazuju isto: naftni sektor raste brzo, usluge ga prate, industrija raste sporo.
Pa onda nista nismo resili, opet moze neko da pita, "a koje je ucesce para od nafte u ukupnim uslugama". :)
Ali je dovoljno da se zna da Putin nije morao prstom da mrdne za ovo - kao što i nije, jer ono što je uradio je uglavnom negativno. U prvom delu mandata je krenulo dobro sa smanjenjem poreza, ali od onda ništa. Savetnik za ekonomiju Andrei Illarionov ga je napustio i otišao u Cato institut.
Evo nekih podataka:
Udeo nafte i gasa u ruskom GDP 2007: 32% (1999. je bilo 13%)
Udeo usluga u GDP 2007: 56% (što znači da ovih 32% može da utiče na ovih 56, veličine su uporedive)
a imate li vi neke konkretne dokaze o negativnim efektima nacionalizacije u rusiji?
Da, nacionalizacija je uvek i svuda negativna. Inače bi Kuba i Severna Koreja bile bogate, a Amerika i Švedska siromašne. O tome koji je oblik svojine bolji ozbiljni ekonomisti više ne raspravljaju.
Pa ja se ne bih bas nuzno slozio sa tim. U 99% slucajeva to jeste tako, ali ostaje onaj 1%.
Ja se nisam bunio kada je drzava Karicu oduzela Mobtel.
Ali bi americke kompanije izvlacile profit a drzavna kompanija ga reinvestira u zemlju.
Kad smo kod drzavnih kompanija ko kontrolise norvesku naftnu industriju ili kako su emirati postigli takav uspeh? da nisu ulagali pare od nafte u razvoj turizma itd sad bi bili kao pustinja, isto je i sa naftom u SAD. zabranili su eksploataciju privatnim firmama kako bi drzava mogla po potrebi da izvuce tu naftu. I celi sektori poput elektroenergetskog i drugih strateskihsektora su u vlasnistvu drzave, pogotovo u evropi. Uostalom, profesor Djuricin (predsednik saveza ekonomista i jedan od najboljih strucnjaka za reviziju itd) je o tome pisao.
Pa zato treba da nastavite da čitate TR, a ne Đuričina. Upravo zbog tih izjava je bio naš kandidat za Netržišno rešenje godine. Možda je dobar za reviziju, ali ozbiljnu ekonomsku literaturu taj nije dotakao. Te priče sa strateškim sektorima i državnim vlasništvom nemaju nikakvog uporišta u ekonomiji, nego to on onako iz instinkta.
ali ostaje cinjenica da je naftni sektor u najrazvijenijim zemljama u drzavnom vlasnistvu poput skandinavije i norveske koja ima najvisi gdp po stanovniku u svetu.
i cinjenica je da se u slucaju stranog vlasnistva profit izvlaci iz zemlje.
Nije ni skroz tačno da državne kompanije profit ostavljaju u zemlji. Evo i NIS i Telekom, naša dva prvaka, plaćaju Milošu Pavloviću da vozi trke u Maleziji. Telenor i Chevron to verovatno ne bi uradili.
Mislim da grešite za Norvešku. Mislim da država ima deo (možda veliki) vlasništva u naftnoj kompaniji, jednoj ili dve. Ima i privatnih vlasnika.
Poenta je da je država vlasnik nafte, a ko će da je vadi je stvar dogovora. Uglavnom onaj ko ponudi najbolje uslove. Ne mora država da se bavi bušenjem nafte da bi zaradila.
Uzgred najveći GDP po glavi je u Luksemburgu.
Ne ostaje činjenica da je naftni sektor u razvijenim zemljama državni, samo u Norveškoj. Ostale zemlje gde je državni su sve treći svet. A i Norveška ima drčne političare, nemojte misliti da se ekonomisti ne bune zbog toga.
A to o iznošenju profita je još jedan mit. Zaboravite tu priču. Ti koji iznose profit su prvo uneli taj ceo kapital, što je mnogo veća suma. Korist od kapitala koji ulazi u zemlju nije profit koji napravi nego to što se zapošljavaju ljudi i primaju plate. Profit je ono što vlasniku preostane posle toga, i šta će uraditi s njim, njegova stvar jer ionako pripada njemu. Nama ni iz džepa ni u džep.
A ako je dobra investiciona klima, zašto bi uopšte iznosio profit i gde? Ako je tu gde je jednom uložio dobro za investicije, ulagaće još, pa i taj profit ako vam je on toliko bitan.
Post a Comment