Da li je Kosovo ekonomski održivo

Najnovija tema izgleda da je da li je Kosovo ekonomski samoodrživo. Šef ekonomskog tima za KiM Nenad Popović je već objasnio da nije, a i Ekonomist magazin postavlja to pitanje na naslovnoj strani novog broja.

Prvo, ne znam šta uopšte znači to "samoodrživo". Svako je samoodrživ, čak i Severna Koreja. Pravo pitanje je na kojem nivou. A drugo, nema smisla govoriti o samoodrživosti kad su zemlje integrisane u svetsku ekonomiju. U tom smislu niko nije samoodrživ, svi su međuzavisni.

Pitanje je ustvari veoma staromodno i odnosi se na nekadašnje ideje po kojima su domaći resursi ključ razvoja. Ali ekonomisti su pokazali da bogatstvo resursima zaista nema mnogo veze sa privrednim razvojem, a da ga u situaciji kad institucije nisu stabilne, čak i sprečava. Japan, Južna Koreja i Švajcarska su bogati i bez resursa, a Zimbabve, Gabon ili Bliski Istok siromašni i pored ogromnog prirodnog bogatstva.

Pa da li je, odnosno koliko je Kosovo održivo? To zavisi od institucija koje će se tamo razviti i ja u tom pogledu nisam veliki optimista. U početku će veliki uticaj na Kosovo imati EU, čije okoštale birokratske institucije još uvek nekako održavaju EU na sadašnjem nivou, ali nisu poželjne za zemlju kojoj treba brz ekonomski rast.

Drugo, stanovništvo Kosova je mahom slabo obrazovano i nema gotovo nikakvu liberalnu tradiciju. U takvim uslovima demokratija sama po sebi nije mnogo od pomoći, jer će političari samo odgovarati na tražnju za pogrešnim politikama, kolektivističkim, socijalističkim, ekonomsko-patriotskim, protekcionističkim, itd. Onda uticaj EU i posebno IMF u ublažavanju toga može biti i poželjan, kao i činjenica da se evro već koristi. Nadam se da im neće pasti na pamet da uvode sopstvenu valutu.

Treće, postrevolucionarne države obično ne cvetaju. Kada heroji revolucije dođu na vlast, oni gledaju da svoju borbu naplate. A dobar deo naroda je tolerantan i oprašta im sve -- kako drugačije Mugabe ili braća Kastro opstaju na vlasti? A Tači i Haradinaj nemaju još ni po 40 godina.

Četvrto, plemenska organizacija je problem. Ako na individualističkom zapadu date privilegiju rođaku, to se zove nepotizam i osude vas moralno i zakonski. Na bliskom istoku, ako odbijete da date privilegiju rođaku, optuže vas da ste nečovek koji ni svom najbližem neće da pomogne. Pogledaje nasledne republike širom istoka ili kako je 19-godišnji sin nasledio Benazir Buto na čelu partije i niko u tome ne vidi problem. Srbija je negde između, ali Kosovo je bliže istoku.

Sa svetlije strane, čini mi se da Kosovo ima dve stvari: biznis orijentaciju i dobar socijalni kapital. Albanci su zainteresovani za biznis i uspešni u njemu (a ako neko ne veruje da je to i na nivou naroda bitno, neka mi objasni kako Liban ima GDP jednak portugalskom, ili kako je Italija još uvek u 10 najvećih ekonomija, ili kako kineske četvrti uspevaju). A da Albanci imaju dobar socijalni kapital znaju svi koji su živeli od Vranja nadole -- poslovne transakcije se odvijaju na reč (besa) i to je dovoljno. Studije pokazuju da je nivo međuljudskog poverenja u zemlji jako korelisan sa ekonomskim razvojem, i to je jedno od objašnjenja zašto Švedska ili Japan uspevaju. Kosovo to ima.

Ali poslednje dve stvari ipak teško mogu nadoknaditi odsustvo liberalnih institucija, kojima se na Kosovu ne treba brzo nadati.