Iz jednog intervjua:
Ne polazem ni najmanju nadu u boljitak koji bi mogla da nam donese neka od politickih stranaka. Sve stranke u svojim programima obecavaju trzisnu ekonomiju: SPS, JUL, SPO, SRS, DS, DSS itd. Ali se iz daljeg teksta jasno vidi da je to samo moderna fraza i da njima ne pada na pamet da sami sebi izbijaju pare iz dzepa - jer gde ima trzista tu politicari nemaju sta da se puno pitaju. Trziste je njihov najveci neprijatelj - isto kao sto je i najbolji prijatelj svima koji zive od sopstvenog rada.
...
Na prste mozete izbrojati ekonomiste u ovoj zemlji koji razumeju kako slobodno trziste funkcionise. To i nije cudno s obzirom da se na fakultetima i danas predaje planska ekonomija. Donedavno na srpskom jeziku niste mogli procitati Hajeka, Fridmana, Ajn Rend, Bastija... Tvrdim da mehanizme trzista danas u ovoj zemlji najbolje shvataju seljaci: nisu morali da diplomiraju ekonomiju i “nauce" nebuloze o drustveno korisnoj ulozi Narodne banke i ulicnim dilerima koji izazivaju inflaciju, a imaju zivotno iskustvo privatnog preduzetnika. Naravno, shvatanje trzista im nimalo ne pomaze da svoje proizvode prodaju po trzisnim cenama, ali bar znaju ko ih sprecava.
Ko bi to mogao biti?
Intervju je iz 1997., a sagovornik je Dušan Miljević, čovek verovatno najzaslužniji što danas u Srbiji imamo i ovoliko liberalizma koliko imamo. Ako vam nije poznato ime, sigurno vam je poznata njegova izdavačka kuća Global Book, koja je sa etiketom "Opasne knjige" tokom 1990-ih objavila na srpskom Friedmana, Hayeka, Misesa, Rothbarda, Bastiata, Adama Smitha, Ayn Rand i još po nekog. U poslednje vreme se bavi drugim stvarima, ali ako se jednog dana bude pisala istorija liberalizma u Srbiji, posebno poglavlje mora biti posvećeno Miljeviću i Global Booku.
Pogledajte ceo intervju, a pročitajte i Global Book poziva.
6 comments:
Moj komentar nema veze sa ovim postom, ali me zanima stav blogera o ovoj ideji.
Tice se Kosova. Naime, Srbija se tamo suocava sa independijalistickim teznjama Albanaca, koji u tome vide pre svega najbolji nacin za izlazak iz siromastva u kojem se nalaze. Mislim da su vezu izmedju loseg materijalnog stanja i statusa prihvatili od strane svojih politicara, jer obicni ljudi tesko mogu to da ocene.
Dakle, ako je Srbija spremna da proda NIS za 1,5 milijardi eura manje, recimo da toliko vredi ostanak Kosova u nasim granicama po misljenju nasih politicara.
Zasto oni ne bi ponudili taj novac direktno gradjanima Kosova u zamenu za njihovu podrsku nasoj ideji. Mogli bi da im ponude potpunu samostalnost u upravljanju pokrajinom i ekonomsku nezavisnost.
Podrska bi se davala u obliku ugovora, mozda cak i stupanjem u ugovor preko telefona davanjem licnih informacija i JMBG. Novac bi bio isplacen po prihvatanju resenja i bio bi isplacen samo za one koji su prvi prihvatili i ne vise od 30%-50% kosovske populacije. Iznos po osobi ne bi bio fiksan, vec bi bio uskladjivan sa odzivom. Rastuci. Prvo bi prihvatili oni kojima je to prihvatljivo pa onda oni kojima je to manje prihvatljivo uz vecu nadoknadu. Licni podaci bi bili tajni, a broj ljudi koji su podrzali bi bio koriscen u pregovorima oko konkretnih detalja.
Skroz trzisno resenje. Sigurno jeftinije od alternative u zatvaranju granice ili prodaji NIS-a.
Zanimljivo resenje, koje nazalost nije sasvim trzisno. Pravo trzisno resenje bi bilo raspisati aukciju, pa ko ponudi najvise, taj dobija pravo da upravlja Kosovom. Naravno, ne samo da nema sanse da uspe, nego sam i ja protiv toga. Zasto?
Albanci ne zele da se otcepe od Srbije zato sto misle da ce da ostvare visi zivotni standard ako se otcepe. Celo pitanje nema nikakve veze sa ekonomijom, vec se radi o starom, dobrom nacionalizmu, koji je i doveo do danasnje karte Evrope. Iz nekog razloga (za koji ne mogu da zakljucim da li je iskljucivo kulturoloski, ili ima i neceg urodjenog), ljudi vole da zive u zajednici sa slicnim ljudima, ljudima koji govore isti jezik, imaju istu kulturu, idu u istu crkvu. Iz istog tog razloga, ljudi ne vole da zive okruzeni drugacijim ljudima (koji govore drugi jezik, nose drugacije kape, jedu drugaciju hranu).
Iz te osnovne cinjenice (koja je nesumnjivo losa, ali ne treba da se pretvaramo da ne postoji) proizlazi gomila ekonomski stetnih posledica, poput carina, mrznje prema stranim investitorima, mrznje prema imigrantima. Takodje, kao dokaz da nacionalizam nema veze sa ekonomijom, nudim raspad SFRJ. Setite se, 1990. godina je ekonomski bila relativno uspesna. Jeste bilo problema, ali nista strasno. Kao ni Kosovo, ni raspad Jugoslavije nije imao nikakve veze sa ekonomijom. Privreda je bila toliko integrisana da je valjda svakome bilo jasno da ce kidanje tih veza dovesti do ekonomske katastrofe.
Ja ne verujem da bi rast zivotnog standarda imao ikakve veze sa smirivanjem tenzija na Kosovu. Koliko bi zaista nekom Albancu znacilo to sto ce dobiti 2000 evra da ostane u Srbiji, ako mu je 1999. godine otac ili brat poginuo u ratu?
Ja licno mislim da su sve price o smirivanju regiona usled ekonomskog rasta i napretka u EU integracijama nista vise nego "wishful thinking". Ljudi se ovde medjusobno mrze i to je sustina. Jedini lek je vreme.
To ne bi mogao da bude jednokratni iznos, nego stalne subvencije, recimo da im mesečno uplaćujemo sumu X. Ja mislim da se ne bi pogodili oko cene: Albanci bi za ostanak Kosova u Srbiji tražili više nego što su Srbi spremni da ponude da sačuvaju Kosovo. Koliko bi svog ličnog novca prosečan Srbin dao da kupi Kosovo? A za koliko bi prosečni Albanac prodao Kosovo Srbiji? Nešto mi govori da Albanci hoće Kosovo više od Srba. I to je očekivano, jer oni žive tamo.
Evo zbog cega se ne slazem. Pre svega razlika izmedju plana o kome je pricala Srbija i Ahtisarijevog je pre svega u detaljima u koje se siroke mase slabo razumeju. Ni Ahtisarijev plan nije predvidjao nezavisnost sam po sebi, pa cak ni clanstvo u UN.
Srpski plan nije ukljucivao nadleznost Kosova u spoljnoj politici, a umesto ambasada bi imali generalne konzulate. Takodje Srbija je insistirala da ima administrativno prisustvo na granicama sa Albanijom i Makedonijom. Zaista ako se pogledaju pazljivo detalji, sem naziva sve ostalo bi trebalo da bude prihvatljivo za Albance. Jedino sto oni nisu imali motivaciju da pregovaraju o resenju kada je neuspeh pregovora automatski pokretao obecanje o primeni A. plana.
Sto se tice nezavisnosti koju oni zele, ni jedan plan ne predvidja apsolutnu nezavisnost. A sami detalji nisu toliko vazni obicnim gradjanima. Bar ne vise od oko 1000-2000e po osobi.
Zasto ne bi bila subvencija? Pa jednostavno, jer se status Kosova utvrdjuje sada na jedno jako dugacko vreme i jednokratnom isplatom bi se odrekli prava da traze menjanje.
Postoji jedna stvar koju Srbija moze da ponudi a Ahtisari nije mogao. To je da naziv Republika bude ukljucen u vlastitu imenicu Kosova kao sto je to uradjeno da bi zadovoljilo teznje za nezavisnoscu Srba iz BH.
Ko ne bi prihvatio Republiku Kosovo, pa cak jos i da dobije 1000e?
Trzisno resenje. Pa ako postoji neko ko bi bio spreman da plati vise on moze istu stvar da uradi. Tada ce verovatno on morati mnogo manje da plati jer je ishod nezavisnosti po A. planu trenutno najizvesniji i ima vise podrske.
Kupuje se podrska, i nije moguce ocekivati da ista cena vazi za dve razlicite opcije.
Osnovna teza na kojoj se ovo zasniva je da Srbija zaista zeli Kosovo da zadrzi u svom formalnom sastavu. Da li je to opravdano - to je drugo pitanje...
Bocconiano
Док постоје нације постојаће и национализам. Та основна чињеница има многе негативне последице, али није НЕСУМЊИВО лоша. Национализам је у историји много пута имао позитивну улогу, као и у 20. веку, у многим деловима света. Да, национализам често и лако прелази у шовинизам, али НЕ И НУЖНО. Оно што се данас у Србији сматра национализмом, то свакако није, за разлику од Косова. Само оно што доси корист нацији може да се назове национализмом!
Ovo je star post ali sam nažalost tek sad saznao za vaš blog. Da li još uvek radi Global Book ? Nisam nigde uspeo da pronađem njihova izdanja.
Post a Comment