Ovde se često raspravljalo o tome šta je zapravo liberalizam ili libertarijanizam danas u svetu, ali i u Srbiji. Moj zaključak iz većine tih rasprava, i na ovom blogu ali i van njega, jeste da je svaki napor da se jasno iskristališe libertarijanizam kao dovršena ideologija koja bi se mogla u političkom prostoru jasno suprostaviti svim ostalim ideologijama, poput socijalizma, konzervativizma, nacionalizma itd, u osnovi beznadežan. Posebno je mislim pogrešan, pokušaj da se liberalizam oštro suprotstavi konzervativizmu i da se ideološki gradi na tom suprostavaljanju.
I neki doktrinarni liberali su doprineli ovoj grešci. Hajek je u svom eseju "Zašto nisam konzervativac" objašnjavao da politički prostor dele konzervativci, liberali i socijalisti. Konzervativac je samo blaža verzija socijaliste koji vuče ka etatizmu, kolektivizmu i ograničavanju idndividualnih prava, ali umerenije, dok liberal ima suprotan program od obojice – naglašava individualna prava i slobodu. Hajek se distancirao od konzervativizma, jer mu je smetalo što ga ponekad mešaju sa evropskim hrišćanskim konzervativcima koji su etatisti par exelence.
Međutim, ironično je da je taj isti Hajek razvio evoluciono objašnjenje ljudskog društva koje je u mnogim svojim elementima konzervativno: naglašavao je ustanove privatne svojine, tradicionalnog morala, kulture i religije za napredak društva, govorio o napretku kao posledici praktikovanja etabliranih običaja i praksi koje je vreme posvedočilo. Govorio je o privatnoj svojini i pravnom poretku kao o "kulturnim tabuima" koji se moraju bespogovorno poštovati ako društvo želi da napreduje. Bio je najveći kritičar konstruktivističkog racionalizma (videti Slavišin prethodni post), ideje da se društvene institucije moraju remodelovati po nekom racionalnom, "umskom" planu, u čemu je video zametak političkog totalitarizma. Sebe je karakterisao kao Starog Vigovca, sledbenika engleske vigovske partije, pre nego što je ona prihvatili utilitarizam i ideje francuske revolucije, a čiji je glavni ideolog bio Edmund Berk. Svako ko je čitao Berkova Razmišljanja o revoluciji u Francuskoj zna koliko bi taj čovek jezikom modernog levog libertarijanizma svakako morao biti opisan kao žestoki i potpuni konzervativac. Američki Očevi utemeljivači bi takođe morali biti opisani kao potpuni konzervativci jer su se kategorički protivili svemu što moderni progresivni libertarijanci smatraju važnim (čak su opravdavali i ropstvo). Ideje ograničene vlade, niskih poreza i male regulacije, minimalnog uplitanja politike u život pojedinca, neraskidivo su istorijski isprepleteni sa konzervativnim, tradicionalističkim pogledima na društveni život – verom u porodicu, tradicionalni moral, a neretko i religiiju. Aleksis de Tokvil je sa ushićenjem pisao o tome koliko evropski "prosvetitelji" greše u optuživanju religije za neprijateljstvo prema slobodi; on je u Americi video najslobodnije društvo na svetu, koje je istovremeno i najreligioznije. Najjači simboli slobode i autonomije pojedinca sastavni su deo političkog iskustva, zajedno sa njegovim programima i političkim manifestima, koje se današnjim preovlađujućim merilima mora kvalifikovati kao nesumnjivo "konzervativno" – američki Ustav, britanske povelje, filozofije većine pisaca koje smatramo važnim za klasično liberalnu tradiciju, uključujući Hajeka, sve to mora biti odbačeno ukoliko nam je cilj da liberalizam razdvojimo od konzervativizma.
Posebno je opasno kada ovu operaciju razdvajanja želimo izvršiti koristeći jezik, simbole i kategorije anglosaksonskog političkog iskustva. Upravo je Hajek objašnjavao u svojoj knjizi "Poredak slobode" da je američki konzervativizam zapravo najviša forma liberalizma, jer je sloboda najjača američka nacionalna tradicija. Govor o jednakim pravima, vladavini zakona, slobodnom tržištu i trgovini je legat američkog Ustava i Deklaracije nezavisnosti, a ne neki neodređeni san o sutrašnjem boljem svetu. Kad nam današnji američki libertarijanci, sa pretenzijom da budu nastavljači klasičnog liberalizma, govore o njegovom razdvajanju od konzervativizma, oni, između ostalog, pokazuju i koliko elementarno ne razumeju američku istoriju.
Dakle, nemoguće je liberalizam, još manje "libertarijanizam" odvojiti i suprotstaviti konzervativizmu a prišljamčiti modernom "progresivizmu" bez velikih šteta po eksplanatornu i ubeđivačku moć liberalnih ideja. Zato je veliki liberalni reformator Vaclav Klaus, napisao esej-odgovor na Hajeka, pod naslovom "Zašto jesam konzervativac".
A šta se dobija kad liberalizam probate u ime njega samog da definišete doktrinarnom sintezom sa socijalizmom ili državom blagostanja, pogledajte ovde. Dobijete ono što levi liberali sa Cato instituta afirmativno (!) nazivaju "Rawlsekianism", tj sinteza Hajeka i Rawlsa, filozofa čiji je centralni filozofski princip državna preraspodela dohotka u korist siromašnih i koji privatnu svojinu ne smatra legitimnim ljudskim pravom, već samo "ličnu svojinu", poput četkice za zube, kreveta ili šporeta, što su dozvoljavali i komunisti.
28 comments:
"jezikom modernog levog libertarijanizma "
sta je levi libertarijanizam? evropski "liberali"?
Libertarijanizma koji misli da je nemoguce biti liberal a da imas "konzervativna" gledista u kulturnim i socijalnim pitanjima.
A sta se podrazumeva pod tim: "konzervativna" gledista u kulturnim i socijalnim pitanjima."
meni je logicnije da su levi libertarijanci evropske liberalne partije, izuzimajuci mozda nemacke liberale...
naravno, skoro svi evropski liberali jesu levi liberali. britanski lib-dems su jos levlji od laburista. to ne sporim.
ali, tu uvrstavam recimo i mnoge ljudi sa cato instituta i slicnih ustanova poput ovog lindseya kojeg sam linkovao. za mene je radikalan otklon od americkog konzervativizma takodje znak onog sto zovem levim liberalizmom.
""Konzervativac je samo blaža verzija socijaliste koji vuče ka etatizmu, kolektivizmu i ograničavanju idndividualnih prava, ali umerenije"
Mislim da je Hajek imao na umu politicku istoriju engleske, gde su konzervativci bili etatisti, protekcionisti itd. kako se bese zvao onaj Gledstonov protivnik koji se sa njim stalno smenjivao? Kako sepoliticka scena pomerala, mesto liberala su zauzimali socijalisti, a konzervativci su postali liberalniji.
"Zato je veliki liberalni reformator Vaclav Klaus, napisao esej-odgovor na Hajeka, pod naslovom "Zašto jesam konzervativac"."
jel mozes da ostavis link?
Glestonov protivnik je Dizraeli. Hajek je imao na umu i njega i evropske konzervativce.
Ali, problem je u tome da kad danas kazemo "konzervativizam" mi pre mislimo na Margaret Tacer ili Ronalda Regana nego na XIX vekovne konzervativce etatiste: Tacerkin politicki uzor nije bio Dizraeli, nego Gledston, i pre njega Berk. To je problem.
Ne mogu da ostavim link jer ga nisam pronasao. Tekst je iz Klausove knjige koja je na srpski prevedena pod naslovom "Ceski put". Ne znam da li se jos moze naci u knjizarama.
rascep izmedju konzervativaca i liberala je nastao na nekim pitanjima koja nisu bila karakteristicna za doba founding fathers ili za doba starih vigovaca ili Hajeka. oni se nisu bavili pitanjima abortusa, afirmativne akcije ili gej pravima, sto su pitanja koja danas dele libertarijance.
Ipak, ne verujem u mogucnost fuzije izmedju liberala i levicara. Pre je moguca fuzija konzervativaca i liberala, sto se vec dogodilo u nekim evropskim zemmljama npr. V. Britaniji, Svedskoj, mozda u nekoj buducnosti i u Francuskoj itd. naime, da bi levicari postali liberali moraju da pristanu na promenu sebe samih tj da prestanu da zahtevaju preraspodele ili afirmativne akcije u svoju korist. Za konzervativce je dovoljnoda odustanu od nametanja svojih vrednosti drugima a mogu da nastave da zive stilom kojim inace zive. Za levicare (i njihove glasace) je kao sto vec rekoh to nemoguce, jer prihvatanje liberalizma znaci izmenu stila zivota, sto je mnogo veca promena u odnosu na onu koja se zahteva od konzervativaca (glasaca).
Inace, sto se gej prava tice, mislim da ce tu doci do ublazavanja stava od strane konzervativaca i do ublazavanja radikalne retorike gej lobija...evo ron paul kaze da nema nista protiv privatnog ugovora izmedju dve ili vise gej osoba kojim oni regulisu medjusobna prava i obaveza i da takav ugovor drzava sprovodi. Sta mislite o tome?
Jos jedno, mislim opravdano, pitanje je da li bi promocija gej isl. vrednosti od strane vlade imala za posledicu smanjenje ukupne slobode u drustvu? Naravno, u nekom duzem periodu.
Fabius: "Ipak, ne verujem u mogucnost fuzije izmedju liberala i levicara."
Mozda ona u teoriji i nije moguca ali u praksi bilo je primera koji su jako dobro funkcionisali.
Mislim na (po meni najbolji ikada osmisljeni sistem koji spaja principe i jednog i drugog) Soziale Marktwirtschaft, onako kako je definisan i primenjivan do dolaska SPDa na vlast u Nemackoj 60-ih.
Optimalan kombinacija slobode i "socijalnog".
Iako je zanimljiva, rasprava o pojmovima i njihovom znacenju ne vodi po pravilu nikuda. Isto kao i insistiranje na cistim teorijski osmisljenim konceptima koji da se ne zavaravamo u praksi nikada nisu ziveli i koji ( s obzirom na cinjenicu da odlucuje vecina) u postojecim uslovima ( opste oskudice i realno visokog stepena medjuzavisnosti) nece biti prihvaceni.
Mozda Soziale Marktwirtschaft i nije liberalni program ( u teorijskom znacenju liberalnog) ali svakako jeste maksimum liberalizma kome se u Srbiji mozemo nadati.
Uz to je po mom skromnom misljenju (za Srbiju) optimalan.
"Mislim na (po meni najbolji ikada osmisljeni sistem koji spaja principe i jednog i drugog) Soziale Marktwirtschaft, onako kako je definisan i primenjivan do dolaska SPDa na vlast u Nemackoj 60-ih."
A sta to konkretno znaci? Mislim, kako je to primenjivan taj sistem? Ostavi neki link ako te mrzi da kucas.
Dobro, nisam bio precizan. ne mislim da nije moguca fuzija, jer je ona pocela onog momenta kad su socijalisti postali socijal demokrati itd... ali kad pogledas evropske zemlje i usa videces da konzervativnije stranke imaju vise liberalnih elemenata od levicarskih i uz to vremenom imaju sve vise i vise liberalnih elemenata, a za socijaliste i socijal demokrate u najboljem slucaju mogu da kazem da se desava isto, samo u mnogo, mnogo manjoj meri. naravno ima izuzetaka (poput konzervativaca u poljskoj ili koalicije socijalista i liberala u madjarskoj ili politike DSa kod nas), ali su oni znatno reedji.
"Ideje ograničene vlade, niskih poreza i male regulacije, minimalnog uplitanja politike u život pojedinca, neraskidivo su istorijski isprepleteni sa konzervativnim, tradicionalističkim pogledima na društveni život – verom u porodicu, tradicionalni moral, a neretko i religiiju." (Ivan Janković)
Možda, možda je tako u anglosaksonskim zemljama, mada su i tamo viđeni uspeli amalgami socijalizma i liberalizma (npr. Toni Blair). Ali tako svakako nije u Srbiji. Naprotiv, konzervativizam u Srbiji znači odbijanje individualizma, garancija za privatnu svojinu, ograničene vlasti države/kolektiva nad pojedincem, itd. Ovde je konzervativizam upravo ono što mu Hajekove pristalice pripisuju - doktrina koja obezvređuje značaj pojedinca i podređuje ga državi, naciji, plemenu, religiji, porodici, firmi, klanu, partiji, uopšte, nekom kolektivu. Doktrina koja negira preduzetničku slobodu i otvoreno tržište prema svetu, isto tako vatreno kao što negira slobodu pojedinca da voli koga i kako hoće. Isti je slučaj i sa socijalizmom, i on je ovde izrazito kolektivistički, samo su njegovi grupni identiteti inkluzivniji. Uvek si mogao da postaneš član radničke klase i postaneš navodna vlast, a da bi od Hrvata postao Srbin, ili obrnuto, ima da se dokazuješ i dokazuješ. Dok je liberalizam, na ovim prostorima, doista jedno od temena Hajekovog trougla, i to ono na vrhu, trougla koji je jako izduženo jednakokraki. Liberalizam, danas i ovde, nije s ovoga sveta. To lako vidimo po državnim pesnicima koji očas posla od pevanja o bratstvu među narodima prelaze na pevanje o superiornosti svog naroda. Pa ponekad, kad stignu do kraja, krenu opet nazad ka bratstvu. A niko od takvih nikad da kaže, zaneo sam se malo, sad vidim da je čovek pojedinac važan a ne ni klasa ni nacija. Na našim prostorima liberalizam nije ni levica ni desnica, nego je daleko, vrlo daleko od tih podela. I levica i desnica su ovde samo frakcije kolektivizma. Čak, levica na ovim prostorima promoviše nešto više mrvica onoga što je na Zapadu individualističko, slobodarsko nasleđe (koje, po Ivanu, navodno tamošnji konzervativci najbolje čuvaju), nego desnica.
Napokon, ne vidim zašto je lakše jednom konzervativcu, bilo kom i bilo gde, da prihvati gej brakove, ili racionalan razgovor o pravu na abortus (u kome ne važe argumenti tipa to Bog zabranjuje), nego jednom socijaldemokrati da prihvati, na primer, privatizaciju penzionih fondova ili autonomnost centralne banke. Baš ovde u Srbiji (a i u Rusiji) vidimo da konzervativci idu da biju homoseksualce, dok nisam primetio da su levi intelektualci, onda kad im se izmakne finansijska podloga pod nogama, nasilni, već gledaju da se prilagode i da za svoje vrednosti nađu neku nišu na novorođenom tržištu.
"A sta to konkretno znaci?"
U osnovi je trzisna privreda dopunjena sa odredenim elementima preraspodele.
Ukratko:
trziste
1.Otvoreno trziste (bez carina)
2.Konkurencija (bez monopola i kartela)
3.Sigurnost svojine
4.Stabilna valuta
5.Zabrana preraspodele kroz trzisne interevencije (npr kontrola cena
6.Zabrana subvencija
7.Konstantnost drzavne politike
Preraspodela
je dozvoljena ali ne kroz recimo kontrolu cena vec iskljucivo kroz sistem poreza. Tipican primer je progresivan porez na dohodak ili na nasledje pri cemu progesija ne sme biti izrazena i uopste porezi moraju biti takvi da sto manje uticu na trzisne tokove Pored toga socijalna pomoc za siromasne.
Model dozvoljava i obavezno osiguranje.
Inace ovaj model je od 1948 do 1961 dosledno sprovodjen. Nemacka je belezila neverovatan privredni rast.
A onda su na vlast dosli socijalisti i postepneo ga sve vecim dazbinama i interevencijama na trzistu, doveli do neprepoznatljivosti.
Djavo je u detaljima
Nemci i dalje vole da veruju da je ovo sto danas taj isti model ali su od njega u stvarnosti odustali. Inace nemacku tek cekaju problemi sto se tice ekonomije.
Za vise probaj google
". Američki Očevi utemeljivači bi takođe morali biti opisani kao potpuni konzervativci jer su se kategorički protivili svemu što moderni progresivni libertarijanci smatraju važnim "
Kao naprimer?
Jefferson (koji je inace dosta "liberalan") je tvrdio da su crni ljudi manje vredni od belih. Da ne spominjem gledanja na smrtnu kaznu, abortus, ili slicne stvari.
"smrtnu kaznu, abortus, ili slicne stvari."
Kakva su im bila gledista? Ili ostavi link ako te mrzi da pises.
Igipope: "Đavo je u detaljima" je izjava koja znači da si lenj da ispratiš posledice svog zagovaranja nasilne preraspodele. A i na tvom primeru Nemačke lepo se vidi da im se to što nisu anatemisali nasilnu preraspodelu ubrzo olupalo o glavu odnosno sahranilo "nemačko privredno čudo". Hoću da kažem, visoko su se popeli, to ne sporim, ali sada stagniraju.
Nema suštinske razlike između nasilne preraspodele kroz kontrolu cena i kroz sistem poreza. Praktično gledano, nasilna preraspodela kroz sistem poreza je skrivenija, manje očigledna, pa njeni pogubni efekti napreduju a ne vide se. To je olakšalo dolazak na vlast demagoga koji su mogli da trube kako će "pomoći siromašnima" a troškovi toga se nisu lako videli. Da su se pojavili sa parolom "hleb za tri dinara" lakše bi ih bilo demaskirati.
"Socijalna pomoć za siromašne" u stvarnosti povećava problem siromaštva. "Pomoć siromašnom" putem nasilne preraspodele predstavlja nagrađivanje nerada kažnjavanjem rada. A pošto SVI ljudi više vole da manje rade nego da više rade (jer nisu mravi nego ljudi), posledica je da se manje radi i onda mora biti više siromašnih. Jedini način da bude manje siromašnih je da se siromašni "uzmu u pamet", a pameti ih jedino tržište može naučiti.
@ andrej
Pazi sta pricas, sada ce da Aleksa oplete po tebi...
Evo čekam i strepim.
Cao drugari,
Stanimirovicu, jel u redu da ovako citiram ovaj deo iz tvoje poruke? Ima jedna mala izmena, cisto bolje zvuci:
Andrej Stanimirović: >> "Socijalna pomoć za siromašne" u stvarnosti povećava problem siromaštva. "Pomoć siromašnom" putem nasilne preraspodele predstavlja nagrađivanje nerada kažnjavanjem rada. A pošto SVI ljudi više vole da rade manje, nego vise
[umesto tvog, >>... da manje rade nego da više rade <<]
(jer nisu mravi nego ljudi), posledica je da se manje radi i onda mora biti više siromašnih. Jedini način da bude manje siromašnih je da se siromašni "uzmu u pamet", a pameti ih jedino tržište može naučiti. <<
Naravno, ne mislim da je "socijalna pomoc za siromasne" resenje. Ali, odnos prema tom neresenju govori kakvi smo, kako vidimo neke druge stvari, itd. Radim drugo izdanje "Ukidanja rada", pa bih ovo tvoje ubacio kao ilustraciju, uz jos neke slicne, od raznih liberala, marksista, fasista i nekih anarhista koji visoko cene rad, posebno tudji. Ovde sam video i slican citat od Tokvila, ali to ne znam kako da nadjem i proverim. Jel mozes to nekako da evociras? Ionako zvuci vrlo slicno
U knjizi onda idu neki antiradni citati, ali to te verovatno ne zanima
U redu je, citiraj slobodno.
Hvala, to onda ide ovako, u "Specijalni antiradni dodatak". Mislim da ce ti se drustvo svideti. Musolini, Marks, Staljin, Trocki, neki robovlasnicki filozofi i par anarhista odavde, kao lokalni doprinos, pored tebe.
A ovo ide negde na pocetku glavnog dela knige, kao neka opsta napomena
"Godine 1777. Akademija u Salomu na Marni raspisala je nagradni konkurs na temu kako da se resi problem prosjacenja, koje je sve vise uzimalo maha, tako da bude na korist kruni, a opet i u interesu siromasnih. Nagrada je dodeljena eseju cije su uvodne recenice glasile ovako: ‘Vekovima se tragalo za kamenom mudrosti. Mi smo ga pronasli. To je rad. Najamni rad je izvor blagostanja za siromasne.' Nagradjeni sastav iz 1777. godine znacajan je i zbog toga sto pokazuje kako se u Francuskoj, cak i tako kasno, politika prisiljavanja siromasnih na rad smatrala za nesto novo. Do sredine XVIII veka osnovni princip organizacije azila za siromasne u Francuskoj bilo je srednjevekovno-hriscansko shvatanje da je obavezni rad kazna za greh ili za zlocin." - Ivan Ilic, Pravo na zajednistvo, str. 129-30 (RAD, edicija Pecat, Beograd 1985)
U pasusu koji citiraš, "rad", "najamni rad" i "prisilni rad" koriste se kao da znače jedno te isto. Kao što znaš, "rad", "najamni rad" i "prisilni rad" nisu sinonimi. Naravno da je prisiljavanje na rad zločin. To je porobljavanje. Stoga je nasilna preraspodela ekvivalentna prisiljavanju na rad. Zato su porezi u stvari delimično porobljavanje.
Najamni rad je pak stvar slobodnog dogovora i dobrovoljne razmene rada za novac. Nikome se ne sme nametati obaveza da nekog zaposli pod nekim određenim uslovima kao što se nikome ne sme nametati obaveza da za nekog radi. Uslovi pod kojima se razmenjuju rad i novac stvar su slobodnog dogovora. Ako do dogovora dođe, imamo poslodavca i najamnog radnika. I jedan i drugi žele da budu u tom odnosu jer da ne žele - otišao bi svaki svojim putem. Kad ovo kažem, nisam rekao da su obojica zadovoljni. Ko može da bude zadovoljan kad mora teško stečenim novcem da plaća nesposobne lenštine koje po ceo dan hvataju krivinu? Ko može da bude zadovoljan kad ga za bednu platu po ceo dan gnjave i kontrolišu? Ali opet, nema prisile, svako je slobodan da "otkaže" onom drugom, da izađe iz najamničkog odnosa kad god to poželi. A to znači da je najamni odnos dobrovoljan.
Pomenuti pasus je primer labavog povezivanja reči i njihovih značenja odnosno - trabunjanja.
I čuj ovo - "pravo na zajedništvo". Danas nije ugroženo pravo na zajedništvo, naprotiv, ugroženo je pravo čoveka da ga ostave na miru. Ugroženo je, čak kriminalizovano, pravo na individualnost.
ANDREJ STANIMIROVIC: >> Najamni rad je pak stvar slobodnog dogovora i dobrovoljne razmene rada za novac. Nikome se ne sme nametati obaveza da nekog zaposli pod nekim određenim uslovima kao što se nikome ne sme nametati obaveza da za nekog radi. Uslovi pod kojima se razmenjuju rad i novac stvar su slobodnog dogovora. Ako do dogovora dođe, imamo poslodavca i najamnog radnika. I jedan i drugi žele da budu u tom odnosu jer da ne žele - otišao bi svaki svojim putem. Kad ovo kažem, nisam rekao da su obojica zadovoljni. Ko može da bude zadovoljan kad mora teško stečenim novcem da plaća nesposobne lenštine koje po ceo dan hvataju krivinu? Ko može da bude zadovoljan kad ga za bednu platu po ceo dan gnjave i kontrolišu? Ali opet, nema prisile, svako je slobodan da "otkaže" onom drugom, da izađe iz najamničkog odnosa kad god to poželi. A to znači da je najamni odnos dobrovoljan.<<
Znam za tu mantru, nego gde se to desava? Sve tako slobodno i dobrovoljno? Na kojoj to planeti?
Ako svi rade za novac i ako im bez toga nema zivota, to onda znaci da je kontekst u kojem svi nesto rade UCENA. Takva ekonomska shargarepa nije bitno drugacija pandurskog shtapa. Mozes da "slobodno" istupis iz tog odnosa i umres od gladi ili lisis sebe svih mogucnosti, cak i da preduzmes nesto protiv takog odnosa. Manevarske mogucnosti onih "slobodnjaka" kojima ostaju samo kontejneri nisu velike. Jel to "sloboda" na koju mislis?
Sto se tice uslova, ko to moze toliko da bira i obilazi poslodavce, u potrazi za najboljom ponudom? Takvih je zaista malo. Verovatno ni tebi ne bi bilo prijatno kada bi se iz ma kojeg razloga "oslobodio" odnosa u kojem trenutno radis, a da te niko nista nije pitao - i krenuo u proveru ponude na trzistu rada. Mozda ti imas dobre kvalifikacije i jos bolje veze, ali vecina ljudi nema. Taj stres lomi ljude, da ne govorim o ostalim stvarima koje svakodnevno trpe. Uopste, ovo sto pricas je bajka i to losa, a ne stvarnost. Nemoguce je da u to zaista verujes
Ali, ljudska sposobnost racionalizacije - prihvatanja neprihvatljivog - prakticno je neogranicena, tako da su moguca svakakva opravdanja i izokretanja. Cak i da se ropstvo - neuvijeno ili "trzisno" regulisano - naziva slobodom. Na to se svodi cela ta "filozofija" koju ovde reprodukujete: na racionalizaciju i naturalizaciju nasilja i ucene.
Radi i navika, a tu je i cinjenica da ljudi, koji su u svemu liseni autonomije, lako prihvataju da im zivot ispune sadrzaji i aktivnosti koje nisu sami izbarali, na primer, rintanje po firmama. Mnogi se osecaju izgubljenim kada to izostaje. Do pre samo 100-150 godina (kako gde) obavezni i strogo nadzirani rad po fabrikama i firmama smatran je za sramotu; sada imamo frustracije i karoshi (smrt od samonametnutog prekomernog rada), kada to izostaje. Poremecaja koliko hoces. Racionalizacija radi svoje, ali telo i jos neki slojevi bica pucaju. O ostalim posledicama cele te "slobodne" i "dobrovoljne" aktivnosti, koje idu dalje od licnih ideoloskih umisljaja ("slobodnog licnog izbora"), pricali smo ranije.
I da li je u redu da te ispod citata predstavim kao "Andrej Stanimirovic, visi sluzebnik EPS i aktivista lokalne libertarijanske sekte Trzisno resenje (+ adresa ovog bloga)?" Nisam te pobrkao s nekim drugim A. S.?
Ta knjiga je bila vrlo popularna, traze je neprekidno, jos od 2002, iz cele bivse Juge i dijaspore. Sada ide opet, uz jos neke stvari bas na temu rada i istorije prisiljavanja ljudi na rad. To je i prica o njihovom otporu, ali i porazima i pristajanju na tu ucenu. Uglavnom, popularna literatura, ipak ti je to neka promocija. Neprijatelje obicno ne pitam nista, ali ovde si mi ipak pomogao... iako si mogao da mi izbunaris i taj deo iz Tokvila, sigurno imas pristup bazi citata sa ovog sajta. Konac delo krasi
Događa se na planeti Zemlji tamo gde je tržište rada slobodno. I to nije ucena. Svako ima pravo da radi ali i da ne radi. Niko tebi niti ikom drugom nije kriv što kad ne radiš – nema plate. Nema plate, ali ima slobodnog vremena, opuštenog druženja, zdravog sna a nema problema da se održi dobra linija. Malo li je? To su pogodnosti za nezaposlenog. Istina, svi zaposleni žele ove pogodnosti, a svi nezaposleni žele da se zaposle. Čovek je proklet ali nije ucenjen. Svako ko je zaposlen može očas-posla da dođe do svih pogodnosti života bez posla. Svi uzdišu i sanjaju, ali to malo njih čini. A opet, svi nezaposleni kao da ne vide svu tu divotu koja im je pred nosom, nego samo onu jednu negativnu stvar. Mmmm, sladak miris slobode.
Citiraj me kako god hoćeš.
Za Tokvila ne mogu da ti pomognem.
Andrej, ipak nije ova planeta. Proveri to malo. Da nije neki SF roman? Nesto do Ayn Rand? Radio sam 12-ak godina po firmama, u trgovini i advertajzingu. Otprilike pola-pola. U ovom drugom ambijentu, takvi kakvi ste, ne biste preziveli ni 5 minuta. Ja sam tu upao slucajno i nije mi bilo "slobode izbora" skoro 5 godina, osim po cenu krajnje bede (u kojoj sam ziveo pre toga, ali, kao i vecina, tako da smo nekako gurali). A tu "slobodu" sam iskoristio tako sto sam pukao od krajnje ucenjivackog maltretiranja i zamalo ubio shefa. Za divno cudo, svi su mi dali za pravo (obashka sto je prizor bio zabavan i nekako katarzican, jer taj isao na kurac svima), cak i vlasnik firme, ali morao sam da idem. Nevidljiva ruka trzista, koja sve i svakog postavlja tacno tamo gde treba, tog skota je tu postavila zato sto je bio neciji kum. Ali i ja sam doprineo toj situaciji. Gadio mi se taj posao, zatezao sam taj odnos i sa svoje strane, izludjivao kretena - ali, to su bile jedine realne pare koje su stizale u kucu. Ovaj je to znao i samo je dodavao. Pravi presing je poceo kada sam izdao prve 3 knjige, od kojih je udarna bila bas "Ukidanje rada". Na posao su poceli da me zovu novinari, kolege odusevljene, kancelarija postala debatni klub, popularnost na vrhuncu, a sve samo sto je pocelo. A ovaj da popizdi. I onda presing, sve na kvarno, ali uporno. Nije mogao da me glatko napenali, jer je suvise zavisio od mene ili makar dok mu nisam obucio jos dvoje novih ljudi. Da li te to makar iz daleka podseca na ucenu? Atmosfera u toj fimi zaista nije bila tako rigidna (samo sto je tempo bio ubitacan), ali pogledaj sve te detalje i razloge, zasto uopste provodimo toliko vremena na takvim mestima. Malo posle mene otisla je i dobra prijateljica, koju sam tamo stekao, devojka od 23 godine (u to vreme), koja je od svoje 20-e radila kao sekretarica, na uzasno opterecenoj poziciji. Taj isti dobri vlasnik, koji je zaista umeo da bude laf, poceo je da je ucenjuje na vrlo poseban nacin, ako znas na sta mislim. Skoro otvoreno, cela firma je odmah brujala o tome. A ona je i bukvalno hranila celu porodicu od 4 clana (inace, govori 3 jezika, a tada je jos studirala; ali, u toj firmi plate su bile bolje nego bilo gde u njenoj struci; fakultet, naravno, nije zavrsila). Sva se bila iskrivila od straha i pritisaka jos pre toga, ali onda je presekla i otisla. Posle toga je prosla bolje - samo sto je radila jos vise, na jos zahtevnijem poslu, dok nije zaradila tumor, srecom, izleciv. Sada je jos bolje, utoliko sto radi u manjoj firmi, bez tolikih pritisaka, ali i ambicija, od cega je ipak malo patila. Nisu sve price takve, naravno, ali ako samo malo zagrebes, videces samo stres, frustracije i ponizenja s bezbrojnim teskim posledicama, ponekad samo malo odlozenim. Neki nemaju tih problema, sve "uspesno" racionalizuju, uz malu pomoc okolnosti i postaju takvi kao ti: apologete cele te surove igranke. Vecina prosto otupi i ogrubi, sto se posle ispoljava na razne nacine. Mozda najvise kroz tu krajnju pasivnost i glatko prihvatanje SVEGA neprihavtljivog. Ne zna se sta je gore. To je situacija koju previdjas. Uglavnom, video sam kakva je to uzivancija i opustencija, sloboda izbora, sta to pravi od ljudi, itd. Vidim to i sada, kada radim kao "slobodnjak".
Ovde smo vec analizirali taj sindrom od kojeg svi vi redovni blogeri patite, tu lezernost s kojom istresate svoje spekulacije, s prilicno privilegovanih radnih pozicija, na koje sigurno niste dospeli jer ste posebno inteligentni ili trzisno dokazani. Zato je taj cinizam s kojim pricas prosto odvratan.
ANDREJ STANIMIROVIC: >>Čovek je proklet ali nije ucenjen.<<
Znaci, ucenjeni smo, ali nismo prokleti. Ko si ti da tako pricas? Bog? Ali, ima ih prilicno sjebanih. Neki su toliko sjebani da vise ne vide sta se desava okolo. Nije ih briga. Njima je "dobro". Onda i ostalima moze biti dobro - samo ako hoce ili se makar malo potrude. To se jos kaze, "ako igraju po pravilima" (slobodno?). Ako im ipak nije dobro ili nece da igraju po pravilima, sami su krivi. To je prenemaganje, stvar "cmizdravog karaktera", kako si jednom rekao. To nam kaze Andrej Stanimirovic, Trzisni Konan, makar ovde na blogu. A ovamo sedi u drzavnoj firmi i propoveda trzisno resenje, sve za redovnu platicu, radio ne radio. Kakav borac, muke su to
Dabogda ti deca pushila kite po firmama. Mozda ces onda shvatiti ono sto ti ovako stalno izmiche.
Naravno, preporucio bih ti i neku literaturu, ali vidim da ne vredi
To što ne vidim stvari na ovoj planeti na isti način kao ti ne znači da nisam sa ove planete. Pardon, ispravka. Ti i ja mnoge stvari vidimo isto, ali rešenja koja predlažemo radikalno se razlikuju.
Dakle, razloge nastajanja određenih problema i njihova rešenja "vidimo" drugačije.
Svoju "tužnu priču" neću da ti pričam. To naravno ništa i nikom ne dokazuje niti "objašnjava". Kao i u tvom slučaju.
Sta je onda dokaz? Taj bajkoviti kapitalizam iz tvoje glave? Stvarnost nema nikakve veze? Ono sto se dogadja zivim ljudima je nebitno? Beda i oskudica nisu ta pretnja koja vreba one koji se odluce na "slobodan izbor" o kojem pricas i razlog zasto trpe kojesta?
Takve price preovladjuju. A tu su i ostale posledice. Nesto imas i kod Adama Smita, koji nije mnogo birao reci da bi opisao sta od ljudi prave svakodnevni rutinski rad i prekomerna specijalizacija. Stvar je samo u tome sto smo uglavnom naucili da trpimo, dok se neki konformiraju do tacke ciste psihoze. Ni ja ne mogu da non-stop shizim zbog svega toga, inace ne bih preziveo ni 24h. Moram da budem fit, da radim, zaradjujem i mozda, nekako, uradim i nesto protiv svega toga. Stvari se menjaju, svaka nova generacija navikava se na te uslove sve brze, iako to uvek zahvata samo povrsinu. Ono ispod ostaje baza za sve moguce alergijske reakcije. Video sam kako to ide i kod onih koji propovedaju isto sto i ti. Mentalne i emocionalne nakaze, koje prve ne mogu da podnesu pritiske i propozicije koje tako zdusno reklamiraju. Kakvo je to tek prenemaganje. Na osnovu takvih slucajeva, prikupljenih sa svih strana, koji po tebi nista ne dokazuju, prave se cele studije, obavljaju se redovna istrazivanja, ciji nalazi zaprepascuju, iako se, naravno, sve to radi zato da bi se nekako ovladalo onim sto u coveku jos uvek pruza otpor, cak i kada na povrsini ovaj blista ili prica bajke, kao ti. Cilj su takvi roboti kao sto ste vi ovde: degenereci, ali funkcionalni, koji rade sta se od njih ocekuje i ubedjuju ostale kako je sve super. Samo sto se to i dalje odvija uglavnom mimo nekih specificnih psiholoskih metoda uslovljavanja ili posebne propagande. Tacnije, produkcija raznih "saveta", psiholoskih "strategija" i novih metoda za tretman ljudskog resursa je neverovatna, ali glavni posao se ipak obavlja drugacije. Ta visokoparna, a opet tako plitka i kontradiktorna ideoloska objasnjenja kojima se vi ovde bavite (na primer, 1001 dokaz kako je kapitalizam najefikasniji u ostvarivanju kapitalistickih ciljeva), nisu potrebna nikome, osim mozda vama. Ona prava ideologija, s neposrednim, prakticnim efektima, potpuno je materijalizovana: ispoljava se kroz konkretnu ponudu za neposrednu konzumaciju i skretanje paznje, koja uopste ne ceka na potraznju i koja prakticno vise ne ostavlja ni prostora, niti vremena za bilo kakvu REFLEKSIJU. To, za sada, uspesno blokira svaku drugu perspektivu osim trzisne. I to je glavna razlika u odnosu na epohu materijalne oskudice. Sada imamo obilje, koje je okupiralo cak i siromasne, makar svojom slikom. Kupovna moc vise nije presudna, iako je nagli razvoj razvoj robne ponude za one siromasnije sigurno vazan momenat. Ipak, ideoloska apologetika ("filozofija" vasih gurua) ostaje vazna, jer se na taj bofl primaju mladi eksperti, koji jos citaju ponesto van svoje najuze specijalizacije (i oni bi da sebe vide kao nesto shire od pukih mehanicara, statisticara, elektricara, itd.). To je deo njihove edukacije. Znaci, na ulici i na radnim mestima to je nebitno, ali je bitno za formiranje novih kadrova, koji treba da obavljaju razne strucne poslove, ponekad vazne. Kada se tome, pored para i nekih privilegija, kao sto je posteda od najsurovijeg ili najdosadnijeg radnog rezima, doda i neko zrnce moci, njihovom poletu nema kraja. Sve ima svoje.
To je otprilike ono sto se desava na planeti Zemlji. Ne bih vise o tome, pricam vise da isprobam neke formulacije, na tvoju paznju zaista ne racunam. Steta sto nisi bio s nama u toj firmi, u vreme najburnijih debata, po pravilu u toj nasoj kancelariji. Imalo je to i svojih drazi, ne secam se toga samo s nekom muchninom. Tu sam upoznao jos neke sjajne ljude, od kojih je jedan postao glavni saveznik u ovome sto sada radim. Doduse, to me je dodatno napinjalo, jer sam radio u najopterecenijem sektoru, a ovamo zurka odmah iznad glave. Ali, uvek bi se nasao i neko za lupanje mosha. Neki robotronik koji se lozi na rad (posebno tudji), trziste, efikasnost, standarde, procedure, kapitalizam. Iako smo svi samo trpeli i rintali, takvi su nam ipak pomagali da preguramo dan, jer smo imali na kome da se izivljavamo. Znaci, ne na bilo kome, nego bas na takvima. Sa ostalima je bila idila (uglavnom). Ali, takvi su zaista prolazili kroz teske trenutke. Nisu imali kome da se zale, jer je ta zajebancija i posmatracima sluzila kao relaksacija. I to je ponekad deo radnog ambijenta, ta urnebesna, ali i vrlo surova zajebancija. Pomalo infantilno, kao u shkoli, kada se ekipa okomi na one najogavnije shtrebere i chepove. I taj skoro opsti prezir prema kultu Rada, samo kada se ta tema jednom nachne. Toga je sada sve manje, ali eto, imao sam makar tu privilegiju.
Steta sto nisi prosao kroz tu obradu. Ne bi se preobratio, kod tebe je to suvise uznapredovalo, ali bi ti zato na nos izasli svi ti cinizmi o "slobodi" koje tako glatko sipas.
Ali, za iskijavanje nikad nije kasno, na trzistu posebno vazi ona stara, da se nikad ne zna sta nosi svaki novi radni dan. Nije svuda kao u tom ideoloskom mehuru u kojem vi ovde zivite i lizete jedni druge. Kad-tad ces se malo zaneti i poceti sa ovom propagandom negde gde se na sve to gleda drugacije. Mozda na nekoj zurci gde navrati i neko od nas ili neko slican. Ili ko zna gde. Ovde je sve bezbedno, tu si medju svojima, ali okolo je klanica, puna nadrkanih manijaka, racunaj na to
Uglavnom, nije sve tako lepo i slobodno kao sto pricas, niti moze biti, cak i kada bi od ovog casa sve bilo po tvome. To bi tek bio koshmar
Post a Comment