Posle debakla Nebojše Katića izgleda da su novinari u Srbiji na tragu boljeg sagovornika. Dragomir Janković, iz ekonomskog instituta u Briselu dosta bolje analizira ekonomske probleme u Srbiji i predlaže konkretnija rešenja. Janković kritikuje vladu zbog odugovlačenja sa privatizacijom, nereformisanog PIO fonda, kredita za samozapošljavanje i zbog velike javne potrošnje.
U slučaju javne potrošnje Janković smatra da je veliki budžet po definiciji inflatoran. Na Tržišnom rešenju smo već raspravljali o ovome i koliko se meni čini nismo uspeli da se dogovorimo da li rast javne potrošnje izaziva inflaciju. Koliko se sećam mislim da smo se u načelu složili sa ovom pretpostavkom jer vlada novac isključivo troši dok građani malo i štede. Mislim da se nisu svi složili sa ovom definicijom. (Ne mogu sada da nađem post, ako neko bude imao više sreće od mene neka ostavi link u komentarima). U svakom slučaju Janković kaže da rast plata u javnim preduzećima (sve monopolisti) podstiče inflaciju. Sa ovim se slažem. Što su veći troškovi monopolisti će vršiti veći pritisak na vladu da povećava cene. Janković predlaže tržišno rešenje, privatizaciju javnih preduzeća.
U slučaju reforme PIO fonda Janković smatra da se ta reforma ne radi na inicijativu države, što meni apsolutno nije jasno. Država će morati da pokrije troškove sadašnjih penzionera i radnika koji su do sada uplaćivali novac u penzioni sistem. Takođe, obaveza uplaćivanja doprinosa u PIO fond mora biti ukinuta pre nego što privatni fondovi zaista zažive. Ova reforma će se raditi isključivo na inicijativu države.
Janković takođe krivi Komisiju za zaštitu konkurencije za postojanje monopola. Tu greši. Na stranu par kritika mislim da su novinari definitivno našli boljeg ekonomskog sagovornika iz inostranstva.
2 comments:
Greskom sam ostavio comment za ovaj tvoj post na prethodnom.
Ne znam kako mi je to uspelo... Stari se :)
Kopipejstovacu na ovaj
"U slučaju javne potrošnje Janković smatra da je veliki budžet po definiciji inflatoran. Na Tržišnom rešenju smo već raspravljali o ovome i koliko se meni čini nismo uspeli da se dogovorimo da li rast javne potrošnje izaziva inflaciju. Koliko se sećam mislim da smo se u načelu složili sa ovom pretpostavkom jer vlada novac isključivo troši dok građani malo i štede. Mislim da se nisu svi složili sa ovom definicijom."
Pricao sam o ovome sa Haraldom Hirschoferom i on otpilike kaze da nije bitan sam nivo javne potrosnje niti visina budzetskog deficita. Ono sto on kaze da je bitno (i ja se sa tim slazem) je dinamika, odnosno promena iz godine u godinu. Tako inflaciju moze povecati ako je u godini x budzetski deficit bio 1% a ako se u godini x+1 ostvari deficit od 5% i obratno ako se npr. zeli restriktivno uticati na smanjenje inflacije onda treba smanjiti deficit u narednoj godini za nekoliko pp ili ici iz deficita u suficit za nekoliko pp. Bar sam ja tako shvatio, mada je njegovo objasnjenje bilo opsirnije i komplikovanije...
A ovo oko rasta zarada u jednom sektoru privrede (zasticenom) iznad rasta produktivnosti, kao uzroka inflacije, mislim da nije sporno i obradjivano je od strane nekih poznatih ekonomista
Hmmmm. Možda Hirschofer greši... Mislim da rast deficita nije bitan nego rast potrošnje...
Ako deficit u jednoj godini iznosi 1%, kao iz vašeg primera, a javna potrošnja 50% u jednoj godini, a sledeće godine deficit bude 5% a javna potrošnja 30%, mislim da to ne bi uticalo na inflaciju...
Mislim da je generalno bitno imati nisku javnu potrošnju a pitanje deficita je manje važno...
Post a Comment