Stručni problem je što takav kapacitet na takvom mestu ne predstavlja samo privatno, već zajedničko dobro, jer se nalazi na jedinstvenom mestu. Na različite načine ću uputiti poruku vlasnicima da im objasnimo da to što rade nije u interesu grada, građana i države. Goran Petković državni sekretar za turizam ovako analizira stanje hotela Jugoslavija.
Državni sekretar tvrdi da je zgrada hotela Jugoslavije "zajedničko" vlasništvo iako je regularno prodata, pozivajući se na više državne interese. Mali problem je što ne postoji viši inters od garantovanja prava na posedovanje (i raspolaganje) imovine. Siguran sam da gospodin Petković ne bi imao ništa protiv da njegovu kuću ili stan proglasimo zajedničkim dobrom zbog lokacije na kojoj se nalazi i zajednički, zbog državnog interesa i pravoslavlja, odlučimo da tu na primer ne smeju da žive ljudi mlađi od 60 godina jer ruže fasadu.
Ograničenje na raspolaganje privatnom svojinom su prava drugih ljudi koji imaju imovinu u neposrednoj blizini. Ne verujem da ćemo se svi složiti ali evo nekih primera: preglasna muzika, neprijatni mirisi (ukoliko komšija otvori svinjac u stanu pored mog verujem da bih tražio pravnu zaštitu), i sl. Sve u svemu nema previše primera. Na žalost sekretara Petkovića estetski razlozi ne spadaju u ovu kategoriju, što je slučaj sa hotelom Jugoslavija. Klasičan primer estetskih zamerki bi bila izgradnja objekta koji blokira pogled nekom komšiji. Kupovinom imovine ne kupujete i pravo na pogled.
No comments:
Post a Comment