Srbija jednostrano ukida carine

San liberala, a i skoro svih ekonomista, jeste jednostrano spuštanje carina. Radi se o tome da nam ekonomska teorija kaže da je korist od spoljne trgovine na strani uvoza, a ne izvoza, i da uvoz treba osloboditi svih tereta, čak i ako druga strana neće da spusti svoje carine.

Upravo o tome će se danas u Palati federacije (od skoro Palata Srbije) pričati - kako i kojom dinamikom će Srbija jednostrano ukinuti carine prema EU? EU nam za uzvrat neće "dati" ništa. Zašto? Zato što mi imamo slobodan izvoz u EU još od 2000. godine, osim za tekstil i par poljoprivrednih proizvoda, a od 2004. i za tekstil.

Srbija ne bi bila Srbija da nije specifična. Mi smo prva država koja pregovara sporazum o slobodnoj trgovini sa EU, a da nije članica STO (dobro, i Crna Gora). Standardni način (prvo STO, pa tek onda SAA) više odgovara EU jer mogu da prvo vide našta smo se obavezali prema STO, pa onda da traže preferencijale za svoj izvoz. Ovako su u nezgodnoj situaciji, jer znaju da će postojati pritisak ostalih članica STO da sve što sada "damo" EU, damo i njima. Tako se EU plaši da neće u stvari dobiti ništa, odnosno da će za nekoliko godina biti tretirana u Srbiji slično kao i svaka druga STO zemlja, što im se, naravno, ne sviđa. Takođe, to znači da će EU u STO više da se bori da zadržimo visoke carine nego mi sami.

Do pre nešto više od godinu dana sam učestvovao u SAA pregovorima i mislim da je naša strana bila jako dobro pripremljena, mnogo bolje nego njihova (što je valjda i logično jer je sve ovo mnogo bitnije nama nego njima). Pregovori su bili manje-više završeni što se tiče trgovine. Dogovorena je linearna dinamika smanjivanja carina kod industrijskih proizvoda i malo usporena kod poljoprivrednih, upravo zbog STO-a.

Moram priznati da me je sada strah novog ministra poljoprivrede. Čini mi se da on, pre svega iz neznanja, neće pristati na ono što je već dogovoreno. Poenta je u tome da on, čini mi se, ne shvata da je poljoprivreda EU fantastično neefikasna i skupa i da oni uopšte nisu pretnja našoj poljoprivredi, a naročito stare članice. Potencijalna opasnost (ako su vam važniji proizvođači od potrošača) dolazi iz novih članica, naročito Bugarske i Rumunije. Budući da one nisu učestvovale u prethodnim pregovorima jer su se naknadno priključile EU, a da su ranije već imale sporazum o slobodnoj trgovini sa Srbijom (pa su ulaskom u EU izgubile preferencijale koje su imale u Srbiji), očekujem da će imati dosta zahteva u novim pregovorima.