Pre ili kasnije će se i u Srbiji preći na sistem sintetičkog poreza na dohodak. Koliko sam ja shvatio, to se do sada odlagalo jer se smatralo da je Poreska uprava nedovoljno sposobna da sve to kontroliše, a imala je i prečih stvari, poput uvođenja PDV-a. Osnovna razlika u odnosu na sadašnji sistem će biti to što će poreski obveznik (a ne poslodavac, odnosno isplatilac) periodično sam obračunavati i plaćati porez na sve svoje prihode (platu, kamatu, dividende, prihod od zakupa...).
Relevantno pitanje je da li je to nešto što mi treba da podržavamo, ili ne? Sa jedne strane, porez koji će biti uveden će najverovatnije biti progresivan, što je loše. Sa druge strane, poreski obveznici će konačno biti svesni koliko poreza plaćaju, što je dobro. Da li je korist od transparentnosti veća nego šteta od progresivnosti? Ja mislim da jeste, sve dok je progresivnost relativno niska, odnosno sve dok najviša stopa nije nenormalno visoka (recimo, do 20%).
Jako je teško utvrditi progresivnost postojećeg sistema poreza na prihode. Sam porez na prihod jeste progresivan jer se, pored poreza na platu od valjda 12%, plaća i godišnji porez od 10% na godišnji prihod iznad trostruke plate i 20% na prihod iznad šestostruke plate. Takođe, plata do 5.000 dinara mesečno je oslobođena poreza. Medjutim, na prihod iznad petostruke plate se ne plaćaju doprinosi, tako da je situacija prilično komplikovana i nejasna.
Ako novi sistem ne bi povećao sadašnju navodnu progresivnost, a uveo samo transparetnost, mislim da bi to bilo jako dobro. Konačno bi se javio pravi pritisak na političare da smanje poreze. Očekujem da oni na to reaguju smanjenjem poreza na plate i povećanjem PDV-a i akciza na cigarete i gorivo. Sa druge strane, potpisivanje SAA će na srednji rok skoro potpuno ukinuti naplatu carina (koje su sada skoro 10% budžeta), tako da će finansije biti pod pritiskom.
Što je, naravno, dobro.
17 comments:
Problem kod dobrovoljnog prijavljivanja će biti i rast troškova naplate poreza. Kontrola, sudjenja i slicno. Takođe, ako bi država primala prihod jednom godišnje imala bi problem sa tokovima novca. Morala bi da izdaje obveznice dok ne dodje dan naplate jednom godišnje(ako ostali prihodi nisu dovoljni). Mada slažem se, sve u svemu bolje je da znamo koliko plaćamo.
Nisam optimista da će to da se desi kod nas. U americi su uveli izgovor za witholding 1913. sa 16. amandmanom. Neki zakon na osnovu 16. amandamana preciznije. Par godina su primenjivali, pa ukinuli. Onda su ponovo uveli witholding 1943. i do danas traje. Ni oni ne mogu da ga se otarase a kamoli mi.
koja jos drzava uopste nema witholding? ne mogu da zamilim da ce vecina ljudi biti dovoljno odgovorna da izdvoji novac za porez svakog meseca. mislim da bi vecina dosla u situaciju da nema pare za porez, kada dodje vreme i da bi troskovi gonjenja bili dovoljno visoki, da je efikasniji witholding, a posle se ljudi upoznaju koliko placaju kada pripremaju poreske prijave.
Videcemo, sustinski se jos uvek nista ne zna. Postoji samo ideja, a kod ovih stvari djavo je u detaljima.
To je svakako za podrzati.
Porezu na prihode treba sistematska promena Izmene koje su radjene od 2000 su bile na parce pa tu ima svega i svacega. I raznoraznih nepravicnosti i nedorecenosti i teskoca sa razuevanjem sta je pisac zapravo hteo reci.
Problem sa sinteticim porezom na dohoda je sto je po pravilu priicno slozen. Bilo bi/bica kao za PDV- opsta obuka. Ne samo za one sto placaju nego i za poresku upravu. Pravo je pitanje ima li uopste ko to da sprovede.
Zakon ce biti znacajno slozeniji nego je sad. To je cena. Pravedni porez- kompliovan porez.
Sto se tice problem finasija u sistemu sinteticih poreza postoji porez po odbitku. Dakle porez na zarade se placa mesecno porez od samostalne delatnostri mesecno prihodi od dividendi po odbitku i redom. Tako da ce razlika samo da se pojavi u siroj obavezi podnosenja zavrsne godisnje porese prijave. U stvari u vecini zemalja koje imaju takav sistem ta obaveza ( kao i sada u srbiji ) nije opsta vec za odredjene grupe fizicih lica. Recimo ko ima samo zaradu neka obavezu podnosenja prijave i slicno, kako u kojoj zemlji.
U stvari trenutni sistem u srbiji jako podseca na sintetici sistem- postoji u osnovi 4 razreda kod kojih je prisutna progresija. Doprinose za penzije (teoretski) ne treba sa time mesati, iako mogu da se posmatraju kao sistem sa porezom na dohodak (ekonomski).
Najveci nedostatak trenutnog sistema su nepravicnost u raspodeli poreskog tereta, problemi u citanju zakona i pomenuta ne transparentnost. Problem je i sto sa ovakvim sistemom ne moze da se uspostavi povlastica (mada to i nije povlastica) za bracne parove sa/ili bez dece.
Cena koja se za tu promenu mora platiti je kompliovanost i povecanje trosova. I obveznika i uprave. Tipican trade off.
Kada su radili reformu 2000 (tvoje kolege okupjene oko CLDS (inace zaista najbolji u oblati poreza) razumeo sam da su reformu Poreza na dohodak zbog kompliovanosti ostavili za kraj. I to mi je delovalo ok. Onda kad su uradjene ove manje vise kozmetice promene mislio sam da zele da postepeno prilagode poresku upravu. Sad vec pocinjem da sumljam da se sa tim odlaze jer ce ta reforma pre svea zakaciti one koji dobro zaradjuju. Pa time i njih.
Konacno ne znam kako si dosao do stope od 20 % ? Pa efektivna stopa je sada u proseku neuporedivo veca?
Igipop
Čuj ovo: (Igipop) "Pravedan porez". EJ, PRAVEDAN POREZ!!!
Umesto da diskutujete koji je sistem podložniji izvrdavanju tj. izbegavanju plaćanja poreza, ovde čitamo o "nepravičnosti u raspodeli poreskog tereta, problemima u čitanju zakona i ne-transparentnosti".
!?!?!? Alo bre!
Pre svega, moram priznati da nisam neki ekspert za srpski poreski sistem, narocito za ovaj deo.
Razlozi za samo kozmeticke izmene poreza na dohodak i nikakve izmene kod poreza na imovinu su, u to sam ubedjen, iskljucivo politicke prirode. Radi se o direktnim porezima i niko ne zeli da ih povecava. Zato imamo i smesne poreze na imovinu.
Ako se zanemare doprinosi (a ne znam da li mogu tako lako da se zanemare) efektivna poreska stopa jeste niza od 20%. Ukupno naplaceni porez na dohodak je u 2006. godini bio oko 60 milijardi dinara. Ne znam koliki je bio ukupni oporezivi dohodak, ali barem 10 puta veci, ako ne i celih 20 puta, sto znaci da je prosecna efektivna stopa relativno niska. Problem je u stvari u doprinosima.
Sto se CLDS-a tice, mi jesmo radili dve studije na temu poreza. Prvu je Djelic u dobroj meri prihvatio. Druga je bila znatno komplikovanija i stvarno mi se u jednom trenutku ucinilo da je problem bio u tome sto u Ministarstvu finansija (koje je tada vec vodio Dinkic) niko nije shvatio sta smo mi u stvari napisali, narocito kod poreza na imovinu. A i Dinkicu je prioritet bio PDV, a tu manje-vise nema niceg spornog.
Mislim da ce najvisa marginalna stopa biti veca od 20%. Mozda 40% ili tako nesto. Jedina je nada da ovi nece ici u tesku progresiju jer bi i njih ozbiljno zakacila. Witholding ce sigurno ostati tako da najveci broj glasaca uopste nece postati svestan opterecenja, sto je tvoj argument za uvodjenje sintetickog poreza. Ja sam protiv, i mislim da bi trebali imati analiticki sistem, porez na fond zarada i jos neke stvari i ukinuti porez na dividende ako se dobitak vec oporezuje. Ako se ukine porez na dobit onda je ok porez na dividende. takodje sam i protiv poreza na prihode od stednje i na kapitalnu dobit i prenos svojine, iz vise razloga, a pre svega jer mislim da se kod tih poreza radi o ponovnom oporezivanju itd... Jedino je mozda problem oko evazije, ali to je posebno pitanje i mrzi me da ovde pisem detaljno...
Moj argument protiv sintetickog poreza je da kad se jednom uvede postace laka meta za populiste. Mozda ova vlada nece imati ekstremno visoku stopu ali nekoj narednoj (npr. radikali ili neki populisti) bi svasta moglo da padne na pamet npr. ostave visok threshold i uvedu jaku progresiju i to bi bilo veoma izvodljivo politicki, a ekonomska cena bi dosla tek kasnije. Ne znam da li znate da je 60ih i 70ih godina u SAD marginalna stopa bila 80-90%, naravno sa mnogim izuzecima sto je umanjivalo progresiju ali strasno povecavalo komplikovanost sistema. A rezultati americke ekonomije u 70im su poznati...
Ako se vec raspravlja o prevednosti sistema, onda mislim da je ravna stopa sa znacajnim thresholdom najbolje resenje. U krajnjoj liniji to bi bila neka progresija tj. prosecna poreska stopa bi se povecavala sa povecanjem dohotka i za mene je to najpravednije, ne znam da li ce se Igipop sloziti?
Dakle protiv, zbog privlacnosti za politicki populizam, komplikovanosti i povecanja troskova prikupljanja poreza. Kao sto rekoh najbolje bi bilo da se ostavi visok threshold i poveca (ravna) poreska stopa ako je to potrebno. Mislim da se time postize dobra kombinacija prevednosti (i sa liberalne i sa levicarske tacke gledista prihvatljivo jer je marginalna poreska stopa jedinstvena a prosecna poreska stopa raste) i efikasnosti sistema.
M.P.
hajde ostavi linkove za te studije cldsa, mislim da sam ih ranije citao ali nisam siguran.
Andrej: Pravedni porezi postoje. Uz rezervu da je pravedno ipak vrednosna odrednica.Drugo jedina losija stvar od oporezivanja je poreska evazija. U smislu efekata na drustveno blagostanje.
U pravu si Marko. Sad sam ja poceo da sabiram pa sam uracunao i doprinose. Vajda sto mi je daleko od pameti postojeci nivo opterecenja zarade.
MP:Slazem se da progresija ne treba da bude radikalna. 40% mi deluje ok za one sa najvisim prihodima. Ipak argument koji ste naveli protiv mi ne deluje ubedljivo. Moucnosti za zloupotrebu su moguce u svakom sistemu. Pa sada je ukupno opterecenje zarada ca 70%? Zloupotreba je ouca u svaom sistemu. I ove izmene sto sada rade su cista devijacija i populizam.
Porez na fond zarada je imao smisla u vreme drustvenih firmi. Njeovo uvodjenje je obajasnjavano ekonomsom prirodo drustvenih preduzeca koji ne teze dobiti vec visim zaradama. kada je uveden PDP bilo je potreban poseban poresi oblik koji bi tretirao javna preduzeca posto relano Drustvena preuzeca on nije ekonomsi kacio na odgovoarajuci nacin.
PDP je vrlo problematican porez. Ali nema mu dobre zamene. Ja a razumem pre svea kao dopunu porezu na prihode. Citav je niz situacija koje bi prosti uidanjem PDP ostae ne oporezovane a prostor za evaziju bi bio jako ozbiljan. On se sa druge strane moze promeniti. Recimo oporezivanje samo dela dobiti ali to je vec opsirna tema.Cisto primera radi. Ako nemate porez na dobit isplate stranim pravnim licima ostaju neoporezovane.
Ako uinete oporezivanje dividendi, prihodi stranih fizicih lica ostaju neoporezovani. Kao i identicni prihodi domacih lica.
Ako sam dobro razumeo predazete da samo prihodi od rada budu oporezovani a prihodi od akumulacije ne? Sa ti se jako ne slazem. To je duboko neposteno. Ispada da bi recimo Misovicev sin koji uziva prihode od kapitala bio potpuno osolobodjen poreza na prihode a recimo ja koji radim bi morao da placam porez. TZime bi ja vise ucestvovao u finasiranju drzave nego on. U trenutnoj situaciji to bi znacilo da bi opterecenje za mene bio vece a za njega manje. Ne slazem se. Konacno celina poreso sistema u Srbiji je tava da boatiji efetivno placaju manje nego siromasni. PDV je duboko reresivan. Sirotinja sve sto zaradi potrosi ( pa time na ceo prihod plati PDV a boati sao na deo koji ne ustede. Sto ste bogatiji to anje proporcionalno placate PDV. Doprinosi se za one sa boljim prihodia na naplacuju isto za sve za one sa boljim prihodima samo do oderedjeno iznosa. A pitanje je da li se kroz doprinose zaista finasiraju penziono i socijano ili se u stvari time finiasira javni dug? Opet regresivnost. Sve u svemu jedini nacin da se ta regresivnost ispravi je uvodjenje proresivnog poreza na dohodak. Konacno imate u Ustavu odredbu koja kaze da se porezi placaju prema ekonomsoj snazi. Taj princip u trenutnom sistemu po meni nije zadovoljen. Konacno nulto oporezivanje zarada mora da se podine na visi nivo. Potpuno je besmisleno da onaj o ia prihode od 5000 dinara ucestvuje u finasiranju drzave.
Zanimljiva tema sve u svemu.
Igipop
Igipop: Kada sam rekao 40% mislio sam na 40% od bruto zarade a ne u odnosu na neto zaradu. Danas je kod nas neto opterecenje zarada oko 70 i par procenata odnosno oko 43-44% od bruto zarade otprilike, mada treba uracunati i prvih 5000 na koje ide stopa od 0% pa je malo komplikovanije...
Ubedjen sam da je 40% previsoka stopa i za one sa najvisim zaradama, pre svega jer su doprinosi za penziono i zdravstveno previsoki, oko 34% od bruto zarade ako se ne varam i cak tako visoki ne mogu da isfinansiraju ono za sta su namenjeni, posebno doprinosi za penzije koji bi morali da se povecaju za bar 10% kako bi se penzioni fond u celosti finansirao iz doprinosa. Znaci, 34-44% od bruto zarade na ime doprinosa je vec previse, a ako jos stavis 40% najvisu marginalnu stopu imaces veoma visoku prosecnu stopu koja verovatno nece biti 70%-80% zbog kapitalnih dobitaka, prihoda od kapitala itd na koje se ne placaju doprinosi ali ce svakako biti nepodnosljivo visoka. Da je situacija kao u SAD, gde su ukupni doprinosi oko 13%, mozda bi ta stopa od 40% bila prihvatljiva i sa moje tacke gledista, ovako je previsoka.
Ukidanje poreza na dividende sam pomenuo zbog izbegavanja dvostrukog oporezivanja, pod teorijskom pretpostavkom da su porez na dobit i porez na dohodak isti (procentualno). Ako je porez na dohodak veci onda moze poreski kredit isl. Kod poreza na prihode od stednje i poreza na kapitalnu dobit imam primedbu da su rezultat neke prosle zarade tj. da je na to vec jednom placen porez u proslosti, znaci ja sam vec jednom platio porez na prihod i zatim deo investirao (umesto da potrosim) i kao rezultat ostvario kapitalnu dobit. Naravno, i ovde, kao i kod poreza na dobit se postavlja pitanje izbegavanja potreza. Kod oporezivanja prihoda od kamete je i problem sa razlicitim poreskim tretmanom rashoda na ime placenih kamata i prihoda na ime kamata sto ima distorzivne efekte.
Da budem malo futurista, mislim da je veoma verovatno da ce u nekoj srednjoj ili daljoj buducnosti ove tri forme poreza biti ukinute ili znatno smanjene, posebno ako se penzije budu u vecoj meri ostvarivale putem privatnih investicionih fondova i privatnom stednjom a manje putem drzavnih fondova, a cini mi se da ce to biti trend.
Da se vratim na temu, za mene je pravedan poreski sistem onaj u kome svako placa srazmerno svom dohotku tj. ako Pera zaradjuje 10 puta vise od Zike trebalo bi da plati 10 puta vise poreza. Ne 5 puta vise (regresija) ni 20 puta vise (progresija), vec priblizno 10. Zato sam napisao da sam za blago progresivan porez sa jednom marginalnom stopom i znacajnijim thresholdom, a ako podjemo od pretpostavke da je pdv regresivan, mada je i regresija pdva ublazena razlicitim poreskim stopama, kod nas je to 8% za hranu isl, a koliko znam u svetu je to cesto 0% za takve proizvode, pa je i regresija pdva cini mi se natno blaza. Mozda Marko ili neko drugi ima konkretnije podatke o ovome...
MP
Zar bar u teoriji pravedan poreski sistem ne bi trebalo da bude onaj koji svakog oporezuje u skladu sa koristima koje on dobija od države? Lično mislim da je regresivni poreski sistem mnogo pravedniji jer ako neko zarađuje 10 puta više od mene, on verovatno ne dobija od države 10 puta više, pa samim tim ne bi trebalo ni da plaća 10 puta više od mene. Mada, ovde verovatno nikada neće proći predlog za regresivan poreski sistem, tako da je predlog sa malo većim tresholdom i jednom poreskom stopom prihvatljiv.
Zašto doprinose za zdravstveno osiguranje posmatrate odvojeno od poreza kada računate poresko opterećenje? Ako neko plaća preko 12% na platu koja je jednaka 5 pročečnih zarada on nema više prava nego onaj koji prima minimalnu zaradu.
Problem mi je da ovde stavljam linkove. Ko hoce da vidi studije CLDS-a neka gugluje "reforma poreskog sistema". Prva dva hita su navedene dve studije.
Tretman doprinosa jeste zanimljiv. Ja isto mislim da bi ga trebalo smatrati porezom. Tek kada iznos premije osiguranja bude zavisio od godina, pola i zdravstvenog stanja osiguranika, to ce moci da se smatra osiguranjem. Sve dok zavisi od plate, to je za mene porez.
Pitanje pravednosti poreskog sistema je pitanje ukusa. Evo ga jedan primer. Pretpostavimo da moj komsija i ja zajedno placamo za kosenje trave, koje mesecno kosta 1000 dinara. Koji sistem je pravedan - ja placam 900 (sto je 1% od 90.000 dianara plate), a on 100 (sto je 10% od njegove plate)(flat sistem), ili sistem u kome placamo po 500 (regresivan sistem), ili ja placam 990 (11`% posto moje plate), a on 10 (1% njegove plate) (progresivan sistem)?
Sad vidim gresku. U prvom slucaju obojica placamo po 1% svoje plate. U trecem slucaju ja placam 1,1%, a on 0,1%.
Ima jedan dobar argument za proporcionalno oporezivanja, a protiv regresivnog, a to je da onaj ko je 10 puta bogatiji ima 10 puta vise imovine isl. koju drzava stiti od od kradje, reketa itd. I to je neki oblik koristi, visi troskovi koje drzava ima "stiteci" one koji imaju vise stvari za zastititi. Korist nije u novcanom transferu, ali se ipak moze racunati kao korist. Naravno, ovo pod pretpostavkom da drzava zaista dobro radi svoj posao, sto nazalost cesto nije slucaj i sto je uzrok tragedije u kojoj su afrika ili neke latinoamericke zemlje.
Slazem se, ali je zastita svojine veoma mali deo ukupne javne potrosnje. Mrzi me sada da gledam budzet, ali policijski budzet je sasvim sigurno relativno mali. Narocito ako bismo izbacili sve policajce koji se ne bave zastitom svojine, poput saobracajaca, ili zandarmerije. Tu treba dodati i sev sudije koji sude u imovinskim predmetima, ali i to je relativno malo. Najveci delovi javne potrosnje (penzije, zdravstvo, prosveta) nemaju nikakve veze sa zastitom svojine.
Sve zavisi od konkretne usluge. Recimo, subvencije za kulturu uglavnom koriste samo bogati (recimo, filmski festivali, ili Narodno pozoriste). Sa druge strane, prosvetu podjednako koriste svi. Drzavno zdravstvo vise koriste siromasni (zato sto su stariji i bolesniji, a bogati idu kod privatnika), a autoput verovatno vise koriste bogati (mnogi siromasni nemaju auto i pare za gorivo). Sumarni efekat svega toga je verovatno nemoguce proceniti. Takodje, samo agregiranje na bogate i siromasne moze nekoga da osteti. Recimo, ima bogatih koji uopste ne koriste autoput, pa zasto bi ga finansirali.
Zato neki i opisuju poreski sistem kao sistem u kome das 100 dinara, dobijes nazad 50 i srecan si, jer si mogao da dobijes samo 40.
A zasto je progresivno oporezivanje lose?
"A zasto je progresivno oporezivanje lose?"
Zavist je čudo! Ja ne moram da imam, samo neka ostali imaju manje.
Post a Comment