Kaže Andrew Norton, vezano za obrazovni sistem u Australiji:
"Kada bi neko rekao da mediji treba da budu u vlasništvu države, da novinarima država treba da kaže o čemu da izveštavaju, a da onda treba ispitivati gledaoce da se ustanovi da li su prihvatili zvaničnu liniju, javnost bi se sasvim sigurno pobunila. Međutim, državno obrazovanje znači upravo to za australijsku omladinu. Vlada je vlasnik većine škola, zapošljava većinu nastavnika, govori im šta da predaju kroz državno usvojen plan rada i testira studente da vidi da li su naučili to što je trebalo da nauče."
Mislim da je osnovno pitanje zašto država kontroliše obrazovni sistem. Odgovor - "da bi se i siromašnima pružila šansa" nije dobar. To bi bio odgovor na pitanje zašto država finansira obrazovni sistem.
Jedini razlog zašto država kontroliše obrazovni sistem je da bi kontrolisala sadržaj onoga što deca uče. I to nije toliki problem kod prirodnih nauka jer tu "istina" često postoji. Pretpostavljam da ako stavite 20 matematičara ili fizičara i pitate ih šta deca u 8. razredu treba da uče, da bi bilo relativno lako postići konsenzus.
Međutim, zamislite 20 makroekonomista, ili sociologa, ili istoričara koji treba da se oko tako nečega dogovore - praktično je nemoguće. U većini društvenih nauka postoji veliki broj nerazjašnjenih veoma suštinskih pitanja. Rešenje da neka državna komisija zaseda i odlučuje šta je po njima istina koja će se predavati deci sasvim sigurno nije u skladu sa osnovnim načelima liberalne demokratije, a predstavlja i hendikep za tu decu, jer "istina" (ili barem naučni konsenzus) u mnogim društvenim naukama jednostavno ne postoji. Lepo je to što se država brine za to da nastavnici ne uče decu pogrešne stvari. Ali, otkud državna komisija uopšte zna koje su ispravne stvari i šta ako se ispostavi da nije bila u pravu? Kao vrlo konkretan primer - ko će da nadoknadi vreme i trud milionima ljudi koji su morali da uče besmislice nad besmislicama u okviru predmeta koji se zvao Marksizam?
Zato su vaučeri tako dobro rešenje. Zadržava se sistem "solidarnosti" koji je velikoj većini ljudi primamljiv, ali se dozvoljava školama i posredno roditeljima da utiču na ono što njihova deca uče. Mene već sada hvata strah od toga šta će moju ćerku da uče iz Čuvara prirode ili Veronauke. I tu imam samo dve mogućnosti, da joj kažem "nauči to što treba, dobij peticu, pa zaboravi", ili "nemoj da gubiš vreme na te nebuloze, dosta ti je i dvojka". Da postoje vaučeri, postojala bi i treća opcija - da se žalim vlasniku škole koji bi morao ili da promeni kurikulum, ili da ostane bez jedne mušterije.
15 comments:
vanje na prvom mestu
zahtev vlasniku škole da promeni kurikulum ima smisla ako on sme da ga promeni. Međutim, da bi ušla u "vaučerski sistem" škola će sigurno morati da se državi obaveže na određeni kurikulum, inače će svaka šuša moći da otvori "školu", da daje diplome u zamenu za vaučere i da naplaćuje vaučere od države. Pošto to država svakako neće dozvoliti, jedini zaključak je da će kurikulum biti jednako krut i nepromenljiv kao i sada. Biće nametnut od države kao organizatora šeme sa vaučerima. Zato (između ostalog) vaučeri uopšte nisu rešenje.
Slazem se da je djavo u detaljima. Vauceri uz obavezne udzbenike bi zaista bili prilicno besmisleni.
Iako "istina" često postoji u prirodnim i tehničkim naukama, problem konsenzualnog kurikuluma je i tu jednako nerešiv kao i u društvenim naukama. Naime, kod formiranja kurikuluma ne postavlja se samo pitanje istinitosti materije koja potencijalno može postati deo kurikuluma, već i obima u kome kurikulum pokriva ili ne pokriva određene oblasti kao i pitanje u kom uzrastu treba predavati određenu materiju.
Čini mi se da je očigledno da samo eksperimentisanje sa mnogo različitih kurikuluma ima šanse da se približi optimumu koji se sa razvojem društva stalno menja. S druge strane, jasno je da država nije u stanju da ima više različitih kurikuluma - konkurencija se ne može "sprovoditi" kontrolisano, u okviru državnog obrazovanja.
Iskreno, mislim da je pitanje METODA predavanja mnogo bitnije od obima i u drustvenim i u prirodnim naukama.
A i za dolazak do najboljeg metoda je potrebna konkurencija.
Tacno je da biste vi Marko, ako dodje do potpune privatizacije obrazovanja, mogli da uticete na vlasnika skole i njen kurikulum (jer ce u suprotnom izgubiti musteriju), ali takav sistem bi isto tako doveo do skola koje bi bile, recimo, totalno nacionalisticki ili socijalisticki indoktrinirane (mislim da smo svi svesni kako bi se u Srbiji mnogi roditelji nalozili na tu pricu i time vlasniku skole doneli mnogo musterija), sto bi na duze staze dovelo do jos vece polarizacije drustva nego sto je to sada slucaj.
p.
... bi doveo!? Državne škole su već sada "totalno nacionalisticki ili socijalisticki indoktrinirane." Da li se možda u školama pominju negativna ljudska prava? Nema šanse! Pravo na samoposedovanje? Pravo na privatnu svojinu? Škole su bre čista socijalistička indoktrinacija.
Mnogi roditelji su u Srbiji već sada naloženi na nacional-socijalističku priču. Ustav države u Srbiji je nacionalistički i socijalistički - pa kakve mogu škole te države da budu? I većina roditelja misli da tako i treba da bude, da je to pravi put u bolju budućnost.
Privatne škole, nasuprot tome, daju mogućnost da se kurikulum očisti od nacionalizma i socijalizma. Da se eksperimentiše sa nacionalno neutralnim kurikulumom i da se učenici vaspitaju na vrednostima odgovornosti i racionalizma.
P,
Ali otkud Vama ili bilo kome drugome pravo da se mesate u to kako ce roditelji odgajati svoju decu i kojim vrednostima ce ih uciti?
I zasto mislite da cete u tome uopste uspeti? U SFRJ je decenijama postojalo drzavno skolstvo koje je deci ispiralo mozak sa pricama o bratstvu i jedinstvu, pa to nije smetalo ljudima da se medjusobno pobiju.
Svi oni koji su klali i ubijali na svim stranama su ucili istoriju iz prakticno iste knjige i citali su prakticno istu lektiru.
Za Andreja:
ja ne branim trenutni kurikulum, niti mehanizme po kojima neko sada ima pravo da napise udzbenik iz istorije, vec sam izneo opservaciju kako bi sa privatizacijom obrazovanja doslo do mnogo tragicnijih kurikuluma u odredjenom broju skola, nego sto je to danas slucaj.
Za Marka:
Od kud meni pravo? Pa ja verujem u prosveceni apsolutizam, a i poprilicno sam siguran da sam bogom dan ;)
Pa ne, nisam ni ja do kraja siguran , ali moje razmisljanje ide otprilike ovako, ne ja, vec drustvo imao pravo da odredi smernice po kojima ce se obrazovati buduci clanovi tog drustva. I kad kazem drustvo, tu pre svega mislim na javnu debatu eminentnih strucnjaka na datu temu (pogotovo ove osetljive, tipa istorija i sl.).
Znaci treba da budu jasni kriterijumi po kojima neko moze da bude taj 'eminentni strucnjak', i da se onda kroz javnu raspravu (koliko god da traje) dodje do neke verzije prihvatljive, zajednicke istorije. Sto nikako ne znaci da treba da postoji jedna knjiga, jedan udzbenik iz istorije za srednje skole. Vec da moze da postoji knjiga koja ce da hvali partizane, ali i knjiga koja ce da hvali cetnike. Ali da svaki udzbenik mora da bude u okviru tih smernica do kojih ce se doci javnom debatom. (da ne moze skola da uci decu kako su fasisti bili mala deca za partizane..).
Jer ako bi pristali na potpunu privatizaciju skola i kurikuluma, mozemo biti suoceni sa situacijom da deca u cetvrtom osnovne iz poznavanja prirode i drustva uce kako prirodna sredina strada iskljucivo zbog delovanja prljavih kapitalista sa zapada...
Milim da drustvo ima sasvim legitimno pravo da kaze kako je takvo obrazovanje nedopustivo.
Neka roditelji to pricaju svojoj deci, to ne mogu i ne zelim da im zabranim, ali ne zelim da se u drustvu u kome zivim za to dobija diploma (ma kakva ona bila).
pozdrav
p.
Poštovani P!
Takva je sloboda. Nepredvidljiva. Biće škola sa tragičnim obrazovnim programima, jamačno. Jedino što po tom pitanju mogu da kažem je: pa nemojte im plaćati školarinu, upišite dete u neku koja je po Vašem mišljenju bolja. Lepota privatnog školstva je u tome što ako ne želite da nekoj školi dajete pare - ni jedna jedina žuta banka iz Vašeg džepa im neće otići. Što je mnogo, mnogo bolja situacija nego ova sada.
Govorite o "društvu" kao da je to društvo nekakvo razumno biće, personifikujete društvo. Kažete "društvo treba da odredi...", "društvo treba da kaže kako je takvo obrazovanje nedopustivo". Ne, neću da Vas vređam uveravajući Vas da društvo nema mozak da odredi i nema usta da kaže. Vi to znate, izražavate se simbolički. To radim i ja.
Slobodno tržište je organ kojim društvo "određuje" smernice po kojima će se obrazovati budući članovi tog društva. Slobodno tržište je organ kojim će društvo da "kaže" koje je obrazovanje nedopustivo.
Slobodno tržište je 24-7 "glasanje" o onome što je ponuđeno i glasaju samo oni koje ta ponuda direktno zanima.
Za razliku od toga, u društvu sada imamo inferiorni mehanizam države, koja guši tržište i umesto njega nam nudi prepotopsku šklopociju - demokratiju. Gde se glasa jednom u par godina, a onda izabrane protuve glume "eminentne stručnjake", odlučuju o SVEMU, određuju smernice i kažu nam šta je nedopustivo.
Dragi P,
Zasto taj isti argument ne primenjujete na hranu? Zasto ne smatrate da drustvo ima obavezu da odredi smernice po kojima ce se hraniti clanovi drustva. Sasvim sigurno, da ako proizvodnju i prodaju hleba prepustite trzistu, da bi to rezultovalo time da ljudi kupuju svojoj deci najlosiji i najjeftiniji hleb, sto moze da ugrozi zdravlje te iste dece.
Zasto se ne zalazete da neka komisija eminentnih strucnjaka utvrdi kako hleb treba da se pravi, sta tacno treba da sadrzi, koliko ko treba da ga dobije i po kojoj ceni?
Mozda zato sto bi to suvise licilo na komunizam?
Ja u potpunosti razumem vase strahove. I meni je privatizacija prosvete delovala bizarno kada sam prvi put cuo za to. Medjutim, posto sam malo vise razmislio o svemu tome, shvatio sam da je to jako dobra ideja. Ja se recimo ne slazem sa Andrejom da poreski obveznici ne treba uopste da FINANSIRAJU skolstvo, verovatno zato sto mislim da "drustvo" ipak treba da pruzi sansu svoj deci. Ali to nije razlog da drzava bude vlasnik svih skola i poslodavac svim nastavnicima. To nema nikakve veze sa siromastvom i "socijalnom pravdom".
I u situaciji kada poreski obveznici uopšte ne finansiraju školstvo, sva deca imaju šansu da se školuju. Na kredit, koji će da vrate kad završe školu. Naravno, neka deca će lagodnije da se odškoluju, ona koja su imala sreću da imaju imućnije roditelje. I to je naprosto tako - neko prođe kroz život lakše, neko teže. Niko nije kriv samo zato što je siromašan ali niko nije kriv ni samo zato što je bogat.
"Društvo" pruža šansu svoj deci ako je tržište slobodno. Na njemu se pojavljuje kapital koji traži profit i nalazi ga u kreditiranju učenika/studenata. Na slobodnom tržištu se pojavljuju i jeftine školice sa relativno sažetim obrazovnim programom koje polaznicima za najkraće vreme i najmanje para daju "zanat u ruke". Sve one koji su skuplji ili opširniji od optimalnog slobodno tržište eliminiše - nemaju dovoljno učenika da budu profitabilne. A zanat u rukama donosi ličnu slobodu i nezavisnost - na slobodnom tržištu. O zarobljenom tržištu ne moram da pričam, nalazi se svud oko nas.
Marko, pa hrana je vrlo dobar primer smernica o kojima sam govorio.
Ne treba niko da naredjuje ljudima sta da kupuju i jedu, ali treba da postoji kontrola proizvoda, upravo zato da se ne bi doslo do situacije da neko u cokolino stavlja steroide. Razume se, to nije kruta i sveobuhvatna kontrola koja bi dovela do toga da nam neko propisuje kakav hleb da jedemo. Ona ne postoji ni sada, niti se nazire iz mog posta.
Tako i za obrazovanje, neka sve skole budu privatne, neke ce da stavljaju naglasak na socijalizam, neke na liberalizam. Ali moraju da postoje smernice (a ja nigde nisam rekao da one treba da budu krute, naprotiv) koje ce da eliminisu situacije ekstremne indoktrinacije koje sam vec pomenuo.
Slazem se, mozda to nije do kraja u skladu sa libertarijanskim vrednostima, ali cini mi se da je, kada je u pitanju obrazovanje, insistiranje na labavom konsenzusu u okviru jednog drustva ipak bolje resenje od potpuno nesputane trzisne utakmice.
P.
Na slobodnom tržištu nema "nesputane tržišne utakmice". Tržišnu utakmicu na slobodnom tržištu potpuno kontrolišu kupci. Oni ponuđači koji dobro odgovaraju željama kupaca profitiraju i opstaju. Oni drugi propadaju i nestaju. Potpuna i efikasna kontrola. Proizvodi i usluge koje kupci vole - napred! Ostali stoj! Savršen mehanizam.
Šta nudite kao bolje od toga? Nesputano ograničenje tržišta koje sprovode političari ili njihovi eksperti? Šta će da sputa ove nasilnike? Demokratski izbori sigurno neće, jer kriterijum izbora su uvek stavovi o Kosovu, ulasku u NATO, agresiji 1999-te itd.
P, sad mi pada u oči jedna stvar.
Kazete "cini mi se da je, KADA JE U PITANJU OBRAZOVANJE, insistiranje na labavom konsenzusu u okviru jednog drustva ipak bolje resenje od potpuno nesputane trzisne utakmice."
Razumem, mislite da je obrazovanje suviše važno da bi bilo prepušteno tržištu. A šta može da bude prepušteno tržištu? Zdravstveno osiguranje? Penziono osiguranje? Socijalno osiguranje? Sudovi? Sport? Policija? Kultura? Nauka? Putevi? Zeleznica? Struja? Anything?
Post a Comment