Nagrada TR za netržišno rešenje godine je Bogatstvo naroda Adama Smitha. Obratite pažnju na puni naziv knjige: Istraživanje o prirodi i uzrocima bogatstva naroda. Ako pogledate slučajan uzorak knjiga koje se bave istom temom danas, teško da ćete naći sličan naslov. Razlika na koju mislim je to što je Adam Smith istraživao kako su neki narodi uspeli da postanu bogati. Danas tipična knjiga političke ekonomije pita zašto su neki narodi siromašni, zašto u nekim delovima sveta nije došlo do progresa.
Najvažnije što danas možemo naučiti iz Smithove knjige je već u naslovu (ne preporučujem je za čitanje inače, osim možda iz istorijske radoznalosti). Iz njega saznajemo da bogatstvo nije prirodno stanje čovečanstva i da su se pre 250 godina ljudi pitali kakvo čudo je omogućilo čitavim nacijama da postanu bogate. Danas se prećutno uzima da je visok nivo razvoja normalno stanje, a anomalija se traži kod onih koji nekako nisu uspeli da se razviju. Onda se nalaze razni krivci, od kolonijalnih sila do multinacionalnih kompanija.
Čudo tržišne ekonomije bolje ćemo razumeti ako imamo u vidu da pre ne tako davno nismo imali ništa. Čak i ako isključimo praistoriju i računamo samo od nastanka prvih civilizacija nekih 3000 godina pre Hrista do danas, ekonomski rast je izuzetna retkost. Rast per capita se pojavljuje tek u poslednjih 300-400 godina, a najveći deo od toga samo u malom delu sveta. Pre nego što kritikujemo što neko ima više a neko manje, treba razmisliti ko je zaslužan što uopšte imamo, kao zemlja ili civilizacija, to što imamo. Zaslužni su u najvećoj meri oni od kojih nam prvo pada na pamet da otimamo. "Atlas je slegao ramenima" je roman Ayn Rand u kojem preduzimljiva klasa odlučije da štrajkuje. Šta se dešava? Svet počinje da propada i ljudi shvataju značaj koji ovi preduzimljivi i riziku skolni ljudi imaju. Bogatstvo nije palo s neba nama na raspodelu, ono se stvara.
30 comments:
mogli bi ste da povecate roster citata.
Slazem se. Dajte neki predlog.
Ko nije socijalista sa 19, nema srca. Ko je još uvek socijalista sa 30, nema mozga.
Otto von Bismarck
... a ko ikada, makar na 5 minuta, poveruje u Trzisno resenje, taj se pozdravio i sa jednim i sa drugim (srce + mozak)
Doktore Slavisa, znaci "bogatstvo" nastaje tako sto neki ljudi rade, sami ili po manjim grupama i polako sticu bogatstvo, koje bi onda neki da im otmu? Verovatno neki lenji, crveni djavoli.
Na primer, spansko zlato je nastalo tako sto su ga vredni spanski zatari sami kopali po rudnicima, obradjivali i slagali na gomilu?
Ovaj prikaz prosto ignorise sve konkretne odnose i situacije koji stoje stoje iza jedne predstave o "bogatstvu", kao i sve posledice te njegovog gomilanja. Preskaces celu istoriju, antropologiju, sociologiju i psihologiju jednog specificnog, a to znaci, NEuniverzalnog kuturnog obrasca. Jedno shvatanje "bogatstva", jedan specifican cilj, projektujes na ceo svet, na sve kulture i vrednosne sisteme. Ispada da susreta sa oklopljenim trgovcima-ubicama iz Evrope i drugih zarista "civilizacije", ljudi van tih zarista prosto nisu znali sta je zivot i "nisu imali nista".
U nasem kontekstu, ispada da su pohlepa, samozivost i brutalnost norma. To je tacno, u takvoj kulturi zivimo, ali da li je to i pozeljno? Nesto sto treba uzeti zdravo za gotovo? Nema dobrog zivota na nekim drugim osnovama?
Ovo je najbednija apologija kapitalizma, genocida, biocida, rasizma, pohlepe i ropstva, koju sam ikada cuo, a to sto dolazi od jednog (buduceg) doktora ekonomskih nauka svemu daje posebnu draz
A kako bi ti, osim kao "bahatost i samozivost" protumacio svoje ispade ovde i vredjanje blogera?
Hajde molim te iznesi nam ti svoje vidjenje istorije ekonomskog razvoja. Ti si kao profesionalna lencuga sigurno mnogo kvalifikovaniji za to od buduceg doktora ekonomije i Adama Smita zajedno. To si dokazao svojim profesionalnim i akademskim radovima.
Zaista nemam nikakve titule, nisam se razvijao u tom pravcu. Ali, nisam bio tako lenj. Nemoj tako. Preveo sam i objavio dosta knjiga i napisao kojesta pored njih, a neke su (ukupno 3, od 9 koliko sam izdao), da ne poverujes, usle i u literaturu za studente i postdiplomce na najmanje 3 fakulteta. To je bilo zabavno kad su mi javili. Cak su me zvali da drzim predavanja studentima, iako vise zbog knjige koja izlazi iz okvira ove rasprave (Gi Debor, Drustvo spektakla). Ali, nisam isao, zvali su me profani, da ih malo odmenim, a ne studenti, a to nije onaj pravi shtimung. Znaci, da se malo pohvalim, posto kazes da sam lenchuga. U stvari jesam i ponosim se time, ali nije bas da samo sedim i pljuckam po drugima.
Evo nesto blize ovoj temi. Pierre Clastres i Marshal Sahlins. Ako bude potrebno, sledi jos.
U ovih par odlomaka, prica se o "primitivnim" kulturama, kao necemu najudaljenim od onih "civilizovanih" ili "tehnoloski i ekonomski razvijenih", po nasim merilima.
Primer je u isto vreme zgodan i nezgodan: zgodan zato sto lako isprovocira latentni rasizam obrazovanih ljudi (specijalista) i otkriva masu drugih predrasuda i ogranicenja tipicnih za taj ljudski profil; a nezgodan, jer ga ti isti tipovi odmah odbacuju i polivaju raznim cinizmima, tako da onda prosto nema neke rasprave.
Ali, o "primitivnima" se ovde ne govori kao o nekom doslovnom prakticnom idealu, nego zato da bi se pokazalo sta biva kada ljudi pred sobom imaju drugacije CILJEVE. Znaci, nije stvar u tome da oponasamo njihovu pojavnost, jer ionako zivimo u drasticno osiromasenim uslovima, da bismo ziveli doslovno kao oni. To bi bio poptuno pogresan pristup; stvar je u tome da se provere neki ciljevi i nachela.
Autori su takodje doktori nauka, ne samo kandidati za tu laskavu titulu
1. Pierre Clastres o Marshallu Sahlinsu: iz predgovora za prvo francusko izdanje Stone Age Economics (1976)
(...) Iz njegove analize sledi da primitivna ekonomija ne samo da nije ekonomija siromasnog drustva, vec da je primitivno drustvo zapravo prvo drustvo blagostanja. Provokativna izjava, sposobna da uzdrma sve temelje na kojima pociva nauk pseudoantropologa, ali tacna: ako proizvodna masina primitivnog drustva, u relativno kratkom periodu niskointenzivne aktivnosti uspeva da zadovolji sve materijalne potrebe ljudi, ostajuci daleko ISPOD SVOJIH OBJEKTIVNIH PROIZVODNIH MOGUCNOSTI, to znaci da bi ona, AKO ZELI, mogla lako da radi duze i brze, i tako proizvede visak i formira zalihe. Samim tim, ako primitivno drustvo to moze, a ipak ne cini, onda je to zato sto to NE ZELI. Kada sakupe dovoljno hrane i potrepstina Australijanci i Busmani prestaju sa lovom i sakupljanjem. Zasto bi se zamarali stvaranjem zaliha preko onoga sto su u stanju da potrose? Zasto bi nomadi sebi otezavali zivot prenoseci s jednog mesta na drugo velike zalihe, kada se zalihe, kako to kaze Salins, nalaze svuda oko njih, u samoj prirodi?
Divljaci nisu tako ludi kao formalisticki ekonomisti, koji samo zato sto medju njima ne uspevaju da pronadju mozak nekog industrijskog ili trgovackog menadzera, potpuno opsednutog stalnim povecanjem proizvodnje i obrta zarad sticanja sto veceg profita, uporno ponavljaju gluposti o navodnoj inferiornosti primitivne ekonomije. Sahlinsova najveca vrlina je u tome sto mirno i temeljno demaskira ovu "filozofiju" koja U MODERNOM KAPITALISTI VIDI IDEAL I MERU SVIH STVARI. A opet, da li je potreban ikakav napor da bi se shvatilo da primitivni covek nije preduzetnik prosto zato sto ga to ne zanima? Da ne cini nista u cilju "optimalizacije" svoje proizvodne aktivnosti, ne zato sto ne zna kako da to postigne, vec zato sto to NE ZELI. (...)
Formalisticki ekonomisti i marksisticki antropolozi imaju sledecu zajednicku crtu: oni su NESPOSOBNI DA SAGLEDAJU COVEKA IZ PRIMITIVNOG DRUSTVA IZVAN ETICKIH I KONCEPTUALNIH OKVIRA IZVUCENIH IZ KAPITALIZMA ILI IZ KRITIKE KAPITALIZMA. Njihovi pateticni pokusaji imaju isto polaziste i dolaze do istog rezultata: do etnologije bede. Salinsova zasluga je u tome sto nam je pomogao da shvatimo svu bedu njihove etnologije.
(Objavljeno u Rechereches d’anthropologie politique, 1980)
2. Test za zadnjih korica knjizice Marshal Sahlins: Prvobitno drustvo blagostanja, 1972/ 2002:
"Mi smo jedini za koje vazi fraza o 'mukotrpnom zivotu'. Oskudica je presuda koju nam izrice nasa ekonomija. To je taj polozaj obelezen stalnom strepnjom, ta 'prednost' iz koje gledamo na lovce. Ako moderni covek, sa svom svojom tehnoloskom superiornoscu, ne uspeva da zadovolji svoje potrebe, kakve tek sanse ima taj goli divljak sa svojim smesnim lukom i strelom? Opremivsi lovca burzoaskim impulsima i paleolitskim orudjima, mi unapred ocenjujemo njegov polozaj kao potpuno beznadezan." — Marsal Salins, Prvobitno drustvo blagostanja, 1969.
Nasuprot Hobsovoj oceni da je zivot primitivnog coveka bio "prljav, surov i kratak", koja i danas vlada umovima obrazovanih ljudi, Marsal Salins, nadovezujuci se na rad svojih prethodnika i savremenika, otkriva potpuno drugaciju sliku. Time je na neocekivan nacin doveo u pitanje nas glavni izum: koncept trzisne ekonomije, kao centralnog i svemu nadredjenog aspekta svakog modernog drustva. Iako nas nase svakodnevno iskustvo neprestano opominje da je rec o najdestruktivnijem drustvenom sektoru, ciji su glavni proizvodi stalna oskudica i totalna ljudska, drustvena i ekoloska degradacija, upravo se ova druga drustva, koja su pred sebe postavila drugacije ciljeve – i koja su pitanje "odrzivog nacina zivota" resila na mnogo uspesniji nacin – vide kao osudjena na prekomerni rad, oskudicu, bedu, nestabilnost i potpunu besperspektivnost.
Koga drugog prepoznajemo u ovom opisu, ako ne nas same i nas "superiorno iracionalni" drustveni model?
(kraj teksta s korica; ako nadjete, pogledajte i ono unutra; dobar je i predgovor Johna Gowdyja, takodje doktora nauka, mislim bas ekonomskih)
Uglavnom, nemojte da generalizujete nesto vrlo specificno, kao sto su ti ciljevi u koje tako slepo verujete
A neke ocene koje sam izneo, nisu izraz "bahatosti i samozivosti" nego gadjenja i prezira. Nemoj da brkas tako razlicite pojmove
Poput sredjovekovnog monaha koji sve odgovore nalazi u bibliji, poput boljsevika koji prorice buducnost uz pomoc Staljinovih "pitanja lenjinizma",
tako i sada, mladi liberlani skojevci veruju da su nasli cudesnu knjigu, cudesno resenje.
Po ko zna koji put, nudi nam se jedno utopijsko resenje. Jedna ideologija, jedna komesarska ostrascenost, jedan fanatizam, jedan novi totalitarizam.
Knjiga je u najmanju ruku anahrona, pisana u doba kada je veci deo evrope bio feudalan i kada su pojedini trgovci lako ostvarivali zaradu na racun feudalne zatvorenosti.
Zakljucke koje je pre 250 godina izveo jedan protestant, zadojen dakle od rodjenja etikom rada i dakle unistavanju prirode (otuda valjda prica o vinarskim trgovcima) mladi liberlani skojevci nam namecu kao resenje svih problema i neizbezan put u buducnost.
Smenso! Nerazumno!
Vec vidjeno.
moj savet je (ali ozbiljno): motike u sake, kupanje u koritu i spavanje sa zivotinjama, pa da vidite kako izgleda zivot u prirodi i blagostanje u primitivnom drustvu.
I ne morate u juznu afriku, ima i nama blize svakojakih vukojebina, npr. istocna hercegovina, kad ides starim drumom za dubrovnik pre trebinja i bilece, iz naseg pravca, jedno godinu dana da ostanete u nekoj od onih kucica na vrhu planine sto se jedva vide... garantujem da cete promeniti misljenje.
Ima kod C.G.Junga objasnjenje zasto su ljudi stalno idealizovali proslost, npr stari grci su idealizovali period za koji su mislili da je prethodio njihovom (period kada su navodno bogovi bili na zemlji) itd... napisacu comment na tu temu ako me ne bude mrzelo, sad nemam vremena.
Eto, sta sam ono rekao zasto je primer u isto vreme zgodan i nezgodan?
M5, moj savet za tebe: sklanjaj se ti malo odavde, u te vukojebine, pa se tamo igraj kapitalizma i gomilanja (svejedno s kojih pozicija, crvenih ili belih). Ponesi parce kartona, kockicu, napravi figurice i zetone i onda pichi, blago chichi. Odakle ti ideja da bi neko drugi, ko ne deli te vase bajapatkovske ideale trebalo da se sklanja bilo gde?
Znaci, ovaj primer je trebalo da pokaze da nemaju svi ljudi, iz svih kultura (ne samo starih i nestalih), kao ni svi ljudi u ovoj nasoj, pred sobom iste, bolesne CILJEVE. O tome je bila rec, a ne o nekoj idealizovanoj proslosti ili kulturi. Te ciljeve bi i u nasoj kulturi trebalo pod hitno odbaciti, a sve koji na njima insistiraju poslati zajedno s M5 u naznacenom pravcu. U svakom slucaju, u neki karantin. Ovako prosto prave preveliku stetu.
Pogledajte kako reagujete, gospodo naucni radnici i ostali eksperti.... Doktor Slavisa je 2 puta u 2 pasusa nazvao "cudom" sasvim konkretne odnose i uslove koji stoje ispred i iza jedne predstave o "bogatstvu", koju je glatko proglasio univerzalnom, iako je rec o necemu krajnje specificnom. Uporno naziva "Cudom" nesto sto je moglo da se desi samo po cenu nevidjenog nasilja i destrukcije i sto samo tako moze da se nastavi. Pa sta si ti, doktore? U stvari, svi vi, redovni clanovi ovog kluba? Hajekovi svedoci? Ili obrazovani ljudi, shirokih vidika? Koji blam
aleksa
Mi nemamo nikakav problem ako neko ne deli nase "bajapatkovske" ideale, vec ako neko zeli da nam nametne svoje. Ako se tebi ne svidja trziste, pa ti napravi komunu. S tim nemamo nikakvog problema. Doduse, mislimo da je to budalastina, ali to je samo nase licno misljenje koje te ne pogadja ni na kakav nacin. Samo nemoj nas silom terati da ti se prikljucimo. Vidis, nama se dopada da se valjamo u blatu ovog zlog kapitalizma a da ne uzivamo u blagodatima standarda preistorijske zajednice...
Andreja, nema problema, valjaj se ti u blatu sa ostalim prasicima, ali negde drugde, u nekom ogradjenom prostoru. To smo vec rekli ovde, nekoliko puta: ako ta vasa igra - ili "izbor" - ima tako shiroke i destruktivne posledice, onda to nije samo stvar licnog izbora. "Licni izbor" najkrupnijih igraca u toj igri svakako ima posledice koje ugrozavaju suvise toga, zar ne? A tu je i masa onih sitnijih, kao i ostali vernici. Tu je ceo jedan ambijent, sa svim odnosima i uslovima koji idu uz ono sto ti nazivas prosto "izborom", a Slavisha "chudom".
Ukupne posledice su katastrofalne, a sama igra takva da DIKTIRA svoja pravila SVIMA, ne pitajuci ko oce, a ko nece. Cak i ako neko odluci da zbrishe, ko mu garantuje da cela ta mahinerija vec prekosutra nece pregaziti i njegovu Nojevu barku ("komunu" i sl.) Prema tome, o kakvom izboru ili "slobodnom izboru" tu moze da se prica? To je tako licemerno i cinichno.
Drugo, kakva je to "agrumentacija" koja na svako nezgodno pitanje odgovara sklanjanjem onoga ko nesto prigovara? Zamisli da vama neko stalno odgovara na taj nacin: "Pa dobro, idi tamo gde je pitanje drumarina, kontejnera, akcija ili dobrocinstva reseno tako kako vi predlazete, a nas pusti da radimo po svome". Kako bi reagovao?
I ja bih vas rado sklonio, u neki karantin, ali zbog POSLEDICA te vase igre, tacnije vere. Znaci, to kazem da bih ukazao na problem, ne tek tako. Reklamirate ambijent koji agresivno namece svoj set izbora i blokira sve druge mogucnosti, koji masovno lomi i iskljucuje ljude i unistava sve ostalo. Borba protiv takvog ambijenta i svih koji ga reklamiraju, s bilo kojih ideoloskih pozicija, stvar je samoodbrane, a ne laganog palamudjenja o demagoskim, liberalnim frazicama, kao sto je "sloboda izbora".
A to kako si procitao one odlomke gore zaista je zabrinjavajuce. U skoli bi odma dobio keca, jer si ocigledno sedeo na ushima. Tri puta je ponovljeno da navedeni primeri nisu nikakvi prakticni ideali, nego da samo pomazu da se sagleda razlika u ljudskim ili kulturnim ciljevima i njihovim posledicama.
Niti je rec o "paistorijskim zajednicama": mnoge od njih bi i danas zivele i razvijale se na svoj nacin, da nisu bile pregazene. Samo u Americi su prosle kroz pad populacije od 98%, na ukupan broj stanovnika jednak onom u Evropi u trenutku prvog sudara. Kakvu su "slobodu izbora" one imale pred naletom oklopljenih Igracha tvoje omiljene igrice?
Ali, te zajednice, nestale ili koje jos opstaju (samo, sta je moglo da opstane, posle takvog shoka i u kom obliku, s koliko prezivelih mogucnosti, znanja, itd.?), ne mogu biti doslovan, prakticni ideal - iako na nivou nacela i kulture pruzaju bezbroj poucnih primera - prosto zato sto smo unistili osnovnu petpostavku za taj nacin zivota: biolosko obilje i raznovrsnost. Sada nam, kao jedini oslonci, ostaju supermarketi i benzinske pumpe. A to su oslonci koji dalje diktiraju vrlo skucen izbor opcija, gledano sa stanovista slobode i autonomije. Takav nacin zivota zahteva Cvrstu ruku (sto vi zamazujete na sve moguce nacine), striktnu podelu rada i uloga, obavezno postovanje mase procedura i pravila, a sve zbog imperativa koji nas ne guraju ka nekom dostiznom cilju. Cela igra je apsurdna. Nema nikakvog cilja koji bi opravdao sve te zrtve, cak i ako na sekund prihvatimo tu nakaznu logiku da ima ciljeva zbog kojih vredi zrtvovati cele generacije i unistiti toliko toga.
I to je samo pocetak price. Nastavak bi trebalo da govori o tome sta u tim novim, krajnje nepovoljnim uslovima moze da se uradi da bismo se vratili na nacela zajednice i autonomije i tako prekinuli tu mahnitu degradaciju i destrukciju. Do toga ovde sigurno necemo doci, jer vi ne trazite izlaz iz svega toga, nego smisljate opcije za dalje usavrsavanje cele te mashinerije (turbo-secko, sa uvek novim poboljsanjima). Ali, dobro, nesto smo ipak rekli, nije bitno da li je to bas ovde neko cuo, nego ponekad nije lose direktno proveriti reakcije onih koji se nalaze tacno na suprotnoj strani crte. Tu ste se stvarno pokazali, pogledaj samo nivo tih vasih "argumenata", koje inace stalno zahtevate od druge strane, sve te reakcije. Cim cujete nesto sto vam nije po volji, odma neka histerija
A ti ne mozes da shvatis cak ni to o nepostojecoj "slobodi izbora" ili o posledicama i agresivnom, diktatorskom karakteru nekih "licnih izbora". Ili se pravis lud. Ali, mislim da ne shvatas, jer prosto Verujes, tako si se navio i tu onda nema price
"Odakle ti ideja da bi neko drugi, ko ne deli te vase bajapatkovske ideale trebalo da se sklanja bilo gde?"
Ma ne trazim ja da se bilo ko negde sklanja, samo mi nisi jasan. Kazes da su ti ideal priroda i primitivno drustvo. Ja ti samo odgovaram da ako su ti to ideali, zasto onda ne zivis svoj ideal kad vec imas mogucnosti (ja sam ti ukazao na jednu od mogucnosti tj. hercegovinu, ali mozes i na delove pestera).
Zasto ne zelis da zivis svoj ideal? Ili makar da probas, da vidis kako izgleda.
p.s. pod uslovom da zaista verujes u to sto pricas
I ono sto je jako bitno, u hercegovini i na pesteru imas biolosko obilje i raznovrsnost, ja video, nesto licno a nesto iz druge ruke (lisice, vukovi, medvedi itd), ako ne verujes pozivam te da sam proveris.
A ako si zaista ljubitelj prirode (kao i ja) onda bi to trebalo da znas i sam.
nigde pumpe ni supermarketa, tako da ima svih uslova i ta tvoja prirodna zajednica je moguca
Molim te reci gde sam to rekao da su mi "ideal priroda i primitivno drustvo".
Cak i kada bih tako video "ideal" (mada mi ideal zaistu nisu beton i Delta siti), zar je stvar u tome da prosto ostavimo sve svoje prijatelje i ostale bliznje (svi moji kontakti su ovde, gde se vi izivljavate), uvucemo se u sopstvenu bulju i zbrishemo negde? Zar to ne bi bilo malo samozivo? Mozda je tebi to blisko kao opcija, "filozofija" koju ganjate je i skrojena upravo za taj ljudski profil, ali ja ne mogu da te sledim u tome. Taj nacin razmisljanja mi je potpuno stran. Kakav je to "licni ideal" koji ukljucuje samo tebe? Tu nesto nije u redu.
Idealno, voleo bih da vidim ovaj teren, na kojem zivim, ociscen od vas glodara, vasih gurua i poslodavaca. Od celog tog mentaliteta. Mozda je uzaludan ili prevelik posao, ali, ako nista drugo, ima odakle da se pocne. I najmanja odmazda je neka vajdica.
Ali, nismo pricali o tome. Znaci, gde sam to rekao, podseti me. Pogledaj gore, pronadji taj deo. Ako ga ne nadjes, prilozi lekarsko uverenje o disleksiji ili nekom slicnom poremecaju, posto samo to moze da te izvadi
Samo izbegavas sva pitanja i nesto seruckas iza tih inicijala. Upravo zbog ovakvih tipicnih i najplicih prigovora, neke stvari su UNAPRED naglasene 2-3 puta i onda ponovljene
Inace, rado bih posetio Pester ili taj deo Hercegovine, koji ti je toliko prirastao srcu i najvise bih voleo da tamo idemo zajedno. Kazes da si ljubitelj, a verovatno znas i put. To znaci da bi trebalo da se upoznamo. Evo, ja sam za, svidja mi se ta ideja
Evo par jednostavnih primera:
1) Laza zivi u primitivnoj zajednici u kraju de izuzetno dobro uspeva krompir, ali nema ribe ni za lek. Pera zivi na moru, ima puno ribe ali krompira nikako. Posto Pera voli krompir (za krompir salatu koja dobro ide s ribom) on malo vise ulovi nego sto mu treba i razmeni sa Lazom ribu za krompir. Zato njemu treba visak.
2)Pera takodje mnogo vise voli da peca leti nego zimi i zato leti pojaca pecanje da bi zimi odmarao i onda mu zato treba visak.
3)Neko izmisli novac i Pera lepo razmeni sav visak za novac i na taj nacin kupi vreme.
I tako dalje.
Marko dig.
"I najmanja odmazda je neka vajdica."
nije tebi lako... :-(
paunovicu, zaista nije i moracu to da podelim s nekim, mozda bas s tobom
Nisi mi odgovorio na pitanje. Gde sam napisao to sto mi podmeces i na cemu si izgradio ceo svoj kalambur?
"Ukupne posledice su katastrofalne, a sama igra takva da DIKTIRA svoja pravila SVIMA, ne pitajuci ko oce, a ko nece. Cak i ako neko odluci da zbrishe, ko mu garantuje da cela ta mahinerija vec prekosutra nece pregaziti i njegovu Nojevu barku ("komunu" i sl.) Prema tome, o kakvom izboru ili "slobodnom izboru" tu moze da se prica? To je tako licemerno i cinichno."
Nije ni najmanje. Kako ce da te ta masinerija "pregazi"? Ti na svom imanju ili zadruzi ili zajednici pravi sta god hoces, ljudi ovde te ne bi terali ni porez da placas, buduci da slobodno trziste i liberalizam iskljucuju fizicku prinudu. Ali to vazi za svakoga, tako da neces biti u mogucnosti da nas teras da slusamo tvoje zapovesti, niti da ceo svet pretvoris u komunu po svojoj zamisli.
Andreja, tebi ocigledno ne vredi ponavljati ni 100 puta (kakva bre "komuna"?), ali sta je sa ostalim primerima koje sam naveo?
Sta je bas s tim "primitivnima", kakvu su oni "slobodu izbora" imali kad su tvoji idoli-preduzetnici nagrnuli na njih? Kakvu slobodu izbora su imali svi oni koji su se nasli na putu engleskim i holandskim trgovcima, spanskoj kruni, americkim "pionirima", Shell Oil i ostalim korporacijama, vladi US, ruskim i kineskim tajkunima i da sad ne nabrajam? Sta je s takvim "licnim izborima"? Jel to ima neke shire posledice?
(Klasican primer je i ono sto se desilo Bosku Mandicu i "Porodici bistrih potoka", kad vec insistiras na nekakvim "komunama". Mislio je da je umakao, 20 godina je bio tamo u brdima i terao po svome. Onda je jedna austrijska fira tamo reaktivirala stari kamenolom i unistila ceo ambijent. Nista nije pomoglo, cak ni intervencija njegovog "starog prijatelja", predsednika Tadica, koji je tim povodom na TVB92 izjavio da moramo imati i drugih obzira i kako "nije uvek sve u profitu". Taj slucaj znam malo bolje, jer je i mene Bosko zvao da ga podrzim u odbrani te male oaze, sto sam i uradio, vise puta, ali bez mnogo optimizma. Tada sam iz prve ruke video koja su ogranicenja takvih licnih izbora, iako nikada nisam razmisljao u tom pravcu. Ne pada mi na pamet da se sklanjam bilo gde, mada su takvi licni izbori sigurno legitimni; neki ljudi se prosto zasite svega ili jednostavno hoce da malo prozive u kakvom-takvom miru - ili misle da je to nacin. Ali, skoro uvek je rec o iznudici ili zgadjenosti upravo tim ambijentom u kojem bi vi da se valjate. Samo je pitanje ko danas uopste ima taj LUSKUZ da se negde povuce; ni to vise nije tako lako izvodljivo.
Ali, jos jednom, kakav je to rezon? Bekstvo? Od koga? Od takvih kao ste vi? Ne, zaista, to zapravo treba obrnuti.)
Sta je sa ovim sto imamo u kontinuitetu, svakodnevno? Ako hocu da zivim tu gde su svi moji (a to je ono sto hocu), sta mi ostaje? Samo da se nekako sviknem na tu svakodnevnu ekonomsku ucenu - ili da se protiv toga pobunim, kako znam i umem, pa sta bude. Uglavnom sam negde izmedju, jer i ja radim, samo sto sam prestao da radim po firmama (sada sam "samostalni umetnik", prevodilac, tako da o svakodnevnom zivotu pod svemogucom i "Nevidljivom rukom trzista" znam mnogo vise nego svi vi drzavni i NGO sluzbenici zajedno). Ali, kakva je to sloboda? Rec je o celom ambijentu, koji ne pita jel oces ili neces.
Prema tome, o cemu ti pricas covece? Jel ti stvarno verujes u ta sranja o "slobodi izbora" tamo gde je toliko toga zakucano unapred, SVE NA SILU I UCENU? Pa to je opste mesto, ta prevara, to je toliko tanka demagogija da se o tome uglavnom vise i ne raspravlja... Samo je pitanje da li to prihvatas ili ne, da li si uspesno racionalizovao (opravdao) to nasilje i poistovestio se s njegovim nosiocima i mehanizmima ili jos nisi toliko procesiran. Vi ste ocigledno obareni do koske... Zahvat uspeo 100%... Neverovatno, uvek me zapanji kad vidim dokle to ide. A ne bi trebalo, to ipak vidimo stalno...
Uglavnom, da ti malo pomognem, posto te ove zavrzlame oko "sloboda izbora" ocigledno prevazilaze... Ima samo jedan odgovor koji mozes da das, a da ima neko zrnce postenja: ko je jachi, tlachi. Uvek mozete da potegnete taj stari fasisticki cinizam, jer se sve svodi upravo na to. To je makar posteno, utoliko sto nema nikakvog zamazivanja. Ti si se postrojio uz jache. Uz najvece, najpohlepnije i najcinicnije zlikovce koje je ovaj svet ikada video. I ostali iz ekipe. Nema problema, vas izbor. Ali, posto taj izbor ima posledice na koje neki drugi ljudi gledaju poprilicno mrko, jer ih to uvlaci u odnose i situacije za koje ih niko nije pitao da li hoce ili nece, racunaj na dalje posledice. Racunam i ja. Sukobi su prosto neizbezni, zagovarate nesto mnogo agresivno, destruktivno i, najzad, odvratno. Prizivate zivot pod stalnom ucenom i strahom, klimu opste samozivosti i nepoverenja (sve na ugovor), mentalitet ogranicen na Delta siti, fiskalne kase, tendere i vauchere. Ostale posledice da sad ne ponavljam. To nije lepo i zato prosto morate racunati na svakakve reakcije, ne samo na one pozitivne
Aleksa, mislim da nam se stavovi u stvari ne razlikuju tako mnogo. Svako od nas želi da ima neki svoj fizički i mentalni prostor koji organizuje kako hoće, bez neželjenih uticaja, neku svoju "slobodu izbora".
Prvo, do tog prostora se ne dolazi lako. Takvi su ljudi, bar za sad i takvo je ljudsko društvo, bar za sad. Naravno, ne vredi kukati "nepravda!", treba delovati u smislu promene situacije u željenom pravcu. Dalje od "jači tlači" filozofije, koja je i nama odvratna. S druge strane, ne treba biti naivan pa očekivati da svi ili čak mnogi ljudi to žele. Čovek je kvarljiva roba, često se odlučuje na to da uzme nešto tuđe, čak i uz primenu sile. Tako da nepoverenje nije znak naše zlobe već realnog sagledavanja stvarnosti i ljudi kakvi jesu. Sukobi nisu nešto što mi priželjkujemo nego fact-of-life i to ne samo među ljudima već u svoj živoj prirodi. Sukobi su gorivo evolucije, a protiv toga se vredi buniti koliko i protiv gravitacije. Bezizgledan je pokušaj da se svi ljudi "urazume" odnosno nekako ubede da odustanu od sopstvenog interesa. Ono što se dogodi je da oni koji delaju u sopstvenom interesu iskorišćavaju altruiste i altruisti ili izumiru (ako su glupi) ili odustaju od altruizma i počinju da delaju u sopstvenom "sebičnom" interesu.
Drugo, naše insistiranje na poštovanju privatne svojine i traženje načina da se ona zaštiti nije "postrojavanje uz pohlepne i cinične zlikovce." Upravo suprotno. Pohlepni zlikovci nemaju problem sa otimanjem i pljačkanjem tuđeg, dakle sa nepoštovanjem privatne svojine, mada su na rečima poštovaoci privatne svojine što jeste cinično. Grešiš kad nas stavljaš na tu stranu, mi se tome protivimo kao i ti.
Sve u svemu, odredište nam je isto. I mi hoćemo da živimo svoje živote po svojim merilima i da nam se u to niko nepozvan ne meša. Razlikuju se načini na koje mislimo da bi se to moglo postići.
"Sta je bas s tim "primitivnima", kakvu su oni "slobodu izbora" imali kad su tvoji idoli-preduzetnici nagrnuli na njih? Kakvu slobodu izbora su imali svi oni koji su se nasli na putu engleskim i holandskim trgovcima, spanskoj kruni, americkim "pionirima", Shell Oil i ostalim korporacijama, vladi US, ruskim i kineskim tajkunima i da sad ne nabrajam? Sta je s takvim "licnim izborima"? Jel to ima neke shire posledice?"
Nemoj mesati babe i zabe. Ima trgovaca koji su trgovali i bilo je paradrzavnih "trgovaca" (npr. Istocno i Zapadno Indijske kompanije) koji su pljackali. Oni nisu isti, iako . Otkud ti to da mi podrzavamo pljackanje???
Drugo, kako mi se cini, porodica bistrih potoka je bila na drzavnom zemljistu, a ne privatnom?
Ti svuda vidis silu i ucenu. Ok, na to imas pravo, ali gresis. Otkud ti uopste ideja da neko treba da ti bilo sta cini ili pruza, a ti da mu ne dajes nista zauzvrat? Velika vecina ljudi radi za protivuslugu (koja obicno ima oblik para). Hoces li da ih nateras da ti pomazu badava? I, molim te, nemas pojma gde i sta mi radimo, tako da se mani demagogije "lagodni NGO i drzavni poslovi"...
za andreju v.:
"Porodica bistrih potoka" se nalazi na privatnom posedu. Sve ces ladno izvrnuti ili falsifikovati, samo da bi nasao opravdanje za taj razbojnicki mentalitet. Niko im nije usao u posed, samo je napravio kamenolom odmah pored. To je ok, zar ne? Isti ambijent? Tacnije, usli su im u posed, jer preko jednog dela sada ide novi put, ali to je otprilike ona situacija kada nekom coveku izgrade most sa auto-putem iznad kuce, ali tako da svetinja privatnog vlasnistva formalno ostane netaknuta. Ovde je cak i to bilo taknuto i to poprilicno. Sto se ostalog tice, nemam vise sta da ti kazem. Reci nisu dovoljne.
za a. stanimirovica:
Opet generalizujes. Nije isto kao gravitacija. Ispada da nam nema zivota bez opste klanice. Ne vidis ni jedno drugo "gorivo" za zivot i procvat ljudskih mogucnosti? To je jedina dinamika koju mozes da zamislis?
Sve to sto pricas vazi za jednu specificnu kulturu. Naravno da su ljudi skloni svemu i svacemu (zar nije simptomaticno kako uvek polazite od najgoreg?), ali sve to ne dolazi do izrazaja u svakoj kulturi, u svakom sistemu vrednosti. Sve zavisi sta afirmisemo ili ohrabrujemo, a sta obeshrabrujemo.
Pogledaj koje kulturne stavove ili vrednosti vi ohrabrujete. Tamo gde uopste imas pojam "vlasnistva" (sam koncept, ne neko drugacije vidjenje "vlasnistva"), moras ocekivati pohlepu i otimachinu. Tamo gde sve "kosta" moras imati strah i ucenu. Tamo gde je sve "licni interes" moras imati nepoverenje i korupciju (zaista ne znam zasto se zalite na korupciju; pa to je sustina celog sistema; svi su "placeni" i samo slede "svoj ineteres" ). Tamo gde imas prekomerno, privatno gomilanje moras imati nasilje i oskudicu. To su REBUSI koje vasa filozofija uopste ne prepoznaje. Zato je sve sto pricas cista demagogija. Mozda iskrena, uopste ne moram da sumnjam u tvoje dobre namere, ali utoliko gore. Kako mislis da se otarasis onih najpohlepnijih i najagresivnijih? Pomocu nekih propisa? Ko ce biti garant tih propisa? Ljudska savest ili neko privatno sudstvo-vojska-policija? Ko je ovde naivan? Utopijski nastrojen?
Inace, uopste ne ocekujem da se "svi ljudi urazume", to je besmisleno, jer u masovnom drustvu ljudi ne mogu postici konsenzus oko bilo cega. To je krajnji i najpodmukliji trik tog ambijenta. Moguci su samo sukobi, a saglasnost i prepoznavanje samo po manjim grupama. Radim to sto radim prosto zato sto je to moj stav, dobacujem dalje od sebe ono sto smatram pozeljnim ili poucnim; ne radim to na osnovu kalkulacije o shansama ili sa ocekivanjem da ce "svi ljudi" jednog dana to prihvatiti. I posto nesto ipak radis bez obzira na bilo sta, onda se usput s nekima prepoznajes, a s nekima dolazis u sukob. Dospevas u neku drugu situaciju, umesto da samo sedis i vices "nepravda". Svet je takav kakav jeste zbog nas, ne sam po sebi. Stvarnost je ono u sta ljudi veruju. Znas ono Kalderonovo, "Zivot je san"? Pogledajte o cemu vi sanjate, u sta verujete. Kada ljudi pasivno prepustaju da im neko drugi kroji stvarnost, da "sanja" umesto njih i to onda samo racionalizuju, onda dobijamo ovo sto imamo sada.
Koja je to "tvoja" ili vasa predstava o zivotu? Kako mislis da zadrzis ovaj nacin zivota, na koji smo svi navikli - koji je toliko radno i energetski zahtevan - a da svi ljudi budu slobodni, da ne zive u stalnom strahu i pod nekom vrstom ucene, da sama osnova zivota i svake ljudske aktivnost bude trajno sacuvana ili stalno regenerisana? Nemoguce.
(Ili ce mozda biti kao sto je direktor Paunovic prorocki sugerisao u jednoj poruci: sto ne resi Nevidljiva ruka trzista, resice super-bakterije?)
Ideje imaju posledice; pogledaj kakve posledice ima tvoja predstava o zivotu. Pogledaj i koliko je ta ideja uopste "tvoja". Tvoja je koliko i bilo sta sto mozes da kupis u supemarketu, kad ga jednom pokupis sa police; nesto unapred osmiljeno i upakovano, iz vrlo specificnih interesa.
Ali, cak i da je 100% tvoja, tj. autenticna, opet gledaj njene ukupne zahteve i posledice.
Najzad, ovo je zaista licemerno. Mozda ti nisi imao takve ispade, ali dobro znas da su se ostali clanovi ovog kluba i doslovno postrojavali uz teske zlikovce i ubice. Miss Blam je pisala in memoriam Fridmanu (najobicniji apologeta pohlepe i samozivosti), andreja v. i ivan stankovic su histericno branili Pinochea, Paunovic je i direktno opsluzivao ljude iz vlasti (sto sada nastavlja na drugoj funkciji), a fascinaciji Reganom i Tacherkom nema kraja. Dobijate pare od njih, radite za njih, opravdavate njihovu politiku, itd. Potpuno ste fascinirai tom Silom i njenom Efikasnoscu. Spekuliste o tome kako bi sve moglo biti jos efikasnije. To vam je jedini kriterijum i cilj - sto bolji rezultat na tabeli u excelu. Gurui su vam "filzofi" koji su samo nalazili opravdanja za svo to nasilje, destrukciju i najgore ljudske impulse (Hajek, A. Rand, itd.). Ali, samo se vrati na prvi pasus, na one rebuse koje sam naveo. To je ambijent koji podsticete, a onda se zalite sto sanacija problema koje to izaziva ne ide bas najbolje - i onda predlazete svoja tehnicka resenja. Ali, sve u slobodno vreme. Radno vreme provodite obavljajuci sasvim konkretne poslove za vlast i ostale ajkule, uglavnom tako sto rutinski sprovodite postojeca "resenja"
Cak i ta vasa malogradjanska utopija - Neosrednji vek, sto rece jedan prijatelj, jer imamo samo pojedince i njihove male posede (feude); a vec smo videli kako to ide: svaki "posed" prosto mami one malo ambicioznije da ga maznu, dok nekima kao jedini "posed" ne ostane samo njihova radna snaga - znaci, cak i ta vasa utopija, da bi se ostvarila, podrazumeva neke rizike. Kako vi mislite da stignete tamo gde zelite? Revolucijom? Masovnom hipnozom? Lobiranjem i "okruzivanjem" ljudi iz vlasti, kao sto je to na drugom mestu predlagao vas genijalni strateg, dr. Tasic? Ali, vidimo gde to zavrsava: ovde na blogu. U stvarnosti ste samo obicni sluzbenici aktuelne vlasti, na ovom ili onom nivou, u ovom ili onom obliku. Ili se spremate da preuzmete te funkcije.
Sve to su stvari koje vredi dovesti u pitanje. Ako nista drugo, taj pokusaj nije tako d-o-s-a-d-a-n i zatupljujuci kao ovo cime se vi bavite. Ali, tu su i drugi razlozi. Sve to je prosto pogubno i neodrzivo. Izaziva suvise velike otpore i poremecaje kod ljudi, sece granu na kojoj svi sedimo, ne vodi nikud. Cak nema pred sobom ni neki dostizan cilj. Cist apsurd, samo sa suvise konkretnim i teskim posledicama. To je sve samo ne znak nekog realistickog ili racionalnog stava, o odgovonosti da ne pricam. Cista psihoza, los san. Probajte da sanjate nesto drugo.
Iz ovoga treba traziti izlaz, to je moj predlog i jedina pozitivna stvar koju ovde mogu da ti kazem
Naravno, tražimo izlaz iz problema.
U pravu si, nije sukob jedino što čoveka vodi. Postoji i ljubav, poverenje i saradnja. Ali ne na nivou celog društva, već na nivou manjih grupa. Porodica je u suštini komunistički uređena, svako doprinosi koliko može, a svako dobija koliko mu treba. Veće grupe, prirodno sa nešto slabijim vezama bliskosti, saradnje i solidarnosti već su nekako socijaldemokratske - na primer selo ili kućni savet. Ali ovde govorim o privatnoj sferi, sferi dobrovoljnog pristupanja i napuštanja nekakve zajednice ili grupe. Pokušaji da se nametne poverenje i solidarnost na nivou celog društva, među ljudima koji se ne poznaju, koji su jedni drugima stranci, pored toga što se empirijski već pokazalo kao ćorsokak, ljudima je naprosto odbojno. Nema bliskosti među neznancima. Pokušaj da se izmaštano harmonično društvo i kultura silom nametne čini da se ljudi osećaju ugroženo i opljačkano a u toj situaciji nema ni solidarnosti ni saosećanja ni širokogrudosti ni zajedništva. Sam taj pokušaj, odnosno prisiljavanje ljudi na nešto (koliko god to nešto bilo plemenito) dovodi do toga da se oni ponašaju kao žrtve prisile, sopstveni kratkoročni interes postaje dominantan i dobiješ još više onoga protiv čega si krenuo. Mi kažemo: ne prisiljavaj ljude da budu solidarni. Ostavi ih da sami, svako za sebe proceni i odluči koliko želi da bude solidaran. Učini da se svaki član društva oseća siguran da ono što je za sebe uradio, napravio, stekao neće biti oteto pod bilo kojim izgovorom. Drugim rečima, štiti privatnu svojinu. Smanji poreze i regulaciju. Vrati opljačkano, obešteti žrtve socijalističkih eksperimenata i ne pljačkaj više. Spreči silom svakog ko hoće da pljačka. To nije utopija, to je jednostavno ljudski pošteno. To je ono za šta se zalažemo, što želimo da postignemo.
Da ponovim, mislim da među nama nema velike razlike. Ti nas optužuješ da hoćemo da na SVE odnose među SVIM ljudima primenimo ono što je primereno među potpunim neznancima - opreznost, sopstveni interes, nepoverenje, možda i strah. Nije tako. S naše strane, ti zvučiš kao neokomunjara. Ali samo ako misliš da svoje ideje nametneš celom društvu, pa čak i ako samo propagiraš takvo gledište kao ideju uređenja celog društva. Ako međutim to držiš za sebe i svoj krug bliskih i bližnjih - sve je OK.
Pa dobro, tu si verovatno pravu, mozda i jesam "neokomunjara". Verujem u duh zajednice, a ovde sam najmanje 3 puta objasnio zasto prava zajednica moze biti samo nesto malo ili relativno malo. To je jedini okvir u kojem se ljudi mogu razvijati kao slobodna i autenticna bica. Za vecinu vas, to je samo "kolektivizam", a zapravo je susta suprotnost tome; kolektivizam, u ovom ili onom obliku, kao komunisticki diktat ili liberalni-malogradjanski konformizam, imamo samo u masovnom drustvu. Za razliku od levicara ne verujem u vlast, masovno drustvo, masovnu proizvodnju, etiku rada, progres, super-bakterije, itd. Najozbiljnije, to su te tacke razlaza u odnosu na celu levicu i ono sto ih cini bliskim vama. Njih, ne mene.
Ovde samo postoji slicnost u retorici, cak i u nekim detaljima, ali iz sasvim oprecnih razloga. Tebe i ostale iritira sve sto umanjuje tehnicku efikasnost. Naravno da se onda kao meta mogu pojaviti i NGO moralizam i oportunizam ili korumpiranost drzavnih servisa, sto se i meni gadi. Ali, sve dok preskaces one rebuse i kontradikcije koje sam naveo ("ako hoces vlasnistvo, onda...", itd.), sve to sto pricas bice veca utopija nego bilo sta sto bih ja mogao da izmastam. I bice tako licemerno. Pogledaj sta realno radite, koje licnosti, vrednosti i stavove afirmisete. Procitaj celu poruku, ne samo poslednja dva reda.
U stvarnosti se uopste ne postavlja pitanje da li ja nesto nekome hocu da nametnem. Meni je vec nametnuto toliko toga. Tvoj pristanak na koncepte vlasnistva (jos jednom, na sam koncept, ne na ovakvo ili onakvo tumacenje, o cemu se inace mozes sporiti s levicarima), robe, najamnog rada, tvoja vera u progres, uzmanje masovnog drustva i svih njegovih psiholoskih posledica zdravo za gotovo (strah, nepoverenje, sebicnost) podupire i stalno reprodukuje uslove koje i ja moram da trpim. To je tesko nasilje. Sta cemo s tim? Sve to su prazne liberalne price, moguc je samo rat. A saglasnost, posebno oko stavova i osecanja koji odstupaju od vladajucih vrednosti, tek tu i tamo.
Zato i imamo sadasnji odnos snaga: s jedne strane taj vladajuci trend, sve vas koji mu virite iz bulje i jednu sicusnu opoziciju. Pri tom, ne verujem da ikada moze doci do masovnog prosvetljenja i postepenog, relativno bezbolnog preokreta. Ali, nezadovoljstvo i poremecaji koje izaziva ovakvo stanje, svesno i nesvesno, samo ce rasti. Te pritiske malo ko moze da podnese, a da ostane citav, racunajuci i vas, koji tako vatreno navijate za takve ishode i jos radite na tome. Toga sam se makar nagledao u zivotu, tih "srecno" prilagodjenih ljudi ili cak zestokih agitatora trzista i vlasnistva, a koji mogu da posluze kao enciklopedijske zbirke klasicnih klinickih poremecaja. Tu klimu opsteg nepoverenja i samozivosti, ali i toliki stepen specijalizacije i ogranicenosti na trivijalna, tehnicka pitanja, ne moze da podnese niko, bez teskih ostecenja (cak je i Adam Smit otvoreno pricao o debilizaciji koju donosi prekomerna specijalizacija; stara garda; i sam tesko ostecen, ali s dobrom trunkom postenja).
Gomilace se i druge posledice cele te mahnite aktivnosti. Ni to ne garantuje neki srecan ishod, daleko od toga. Uopste, taj sukob se ne moze razresiti onako kako je to zamisljala Levica - na neki organizovan, sistemski, masovan nacin. Ipak, ostaje da se vidi sta moze doneti rat izmedju te dve kulture, te vase i ove za koju ja navijam, izmedju ta dva opsta sistema vrednosti (posto se neke opste crte svakako mogu prepoznati).
To radimo, s vrlo skromnim sredstvima, ali opet s nekim odjecima, nesto se mrda. Slabo ili preslabo u odnosu na vladajuci trend, ali bitno je da vatrica tinja. Mozda ce u jednom trenutku to dovesti do jedinog "sistemskog" i "metodoloski ispravnog" resenja: do potpunog odbacivanja cele ove kulture. Ali, to ne mozemo znati. Kada pricamo o zajednici, masovnom drustvu, znacenju svega toga, itd., samo pokusavamo da shvatimo koji su to uslovi i odnosi koji afirmisu zivot, slobodu i autenticnost - i zasto su te stvari vazne, s prakticnog stanovista - a koji uslovi to zatiru. Cilj je odredjeni uvid, a ne neka nova ideologija ili "sistem", koji bismo onda "nametnuli svima". Treba biti duboko zagadjen celom ovom autoritarnom kulturom da bi se uopste razmisljalo na taj nacin, govorilo tim jezikom. Ali, ono sto vec znamo je da sam otpor toj kulturi i afirmacija suprotnih vrednosti sigurno predstavljaju veci izazov, donose vece uzbudjenje, dovode nas u kontakt s boljim, zdravijim i lucidnijim ljudima i otvaraju ceo univerzum mogucnosti, za razlliku od bavljenja kontejnerima, vaucherima i povracajem imovine.
Koliko su ove druge preokupacije "realisticke" ili "racionalne", kada se pogleda sta se sve realno desava i gde to ide, vec sam naznacio. Rekao sam i zasto vase opste usmerenje, koje si ti ovde zaista dobro sazeo, smatram utopijskim, ali i licemernim ili demagoskim. Valjda to sad ne moram da ponavljam, samo treba da pogledas par pasusa gore, ako je to ovde uopste bitno
Isto tako sam vise puta rekao zasto bi ta vasa igra, s vlasnistvom i gomilanjem, "bila OK" kada bi to bila neka drustvena igra a la Monopol ili se odvijala u nekom karantinu ili u nekoj komuni ko iz filma "Svedok", samo, eto, "kapitalistickoj" . Dobro znas kako to ide. Jednom pusten s lanca, taj mentalitet (ta kultura, sistem vrednosti) prosto prozdire sve oko sebe. Nije stvar "licnog izbora", nasuprot drugim takvim izborima, slobodnim i legitimnim. Kamo srece da je tako.
Hvala na pokusaju da nekako odgovoris, ali racunaj na najgore, sigurno ne od mene, nego od svega za sta se zalazes. Racunam i ja.
Opet kažem: manje su razlike među nama nego što bi se na prvi pogled mogao steći utisak.
I mi verujemo u duh male ili relativno male zajednice. Ključno je da članstvo u toj zajednici bude dobrovoljno, da se zajednici može pristupiti i istupiti iz nje po želji. Čak i kada je dobrovoljna zajednica jako velika odnosno brojna, nema problema. Dobrovoljnost ulaska i sloboda izlaska su važni. Kolektivizam je prisiljavanje ljudi da budu u zajednici i onda kad oni to ne žele, najčešće to zovemo etatizam. Tu je levo-desna podela nebitna, da li me neko tera u tor zbog socijalističkih ili nacionalističkih razloga - svejedno mi je, protivim se tome zbog tora a ne razloga. Bitna je podela na etatiste i klasične liberale odnosno libertarijance. Pošto si protiv vlasti i nametnutog masovnog društva - etatista ne možeš biti, znači jedino ostaje neka varijanta libertarijanizma. Primeri za male dobrovoljne zajednice su porodice i firme. Primeri za velike nametnute zajednice su države.
Slažemo se i u oceni odnosa snaga: vladajući trend i sićušna opozicija. Grešiš što i nas svrstavaš u vladajući trend - u stvari smo i mi opozicija. I kao i ti vrlo smo nepoverljivi prema šećernim vodicama vladajućeg trenda. Optužba da smo nepoverljivi prema vladajućem etatističkom trendu stoji - ne verujemo im. Optužba za samoživost ne stoji, to pokušavaju otimači da nam zamažu oči da nas lakše opljačkaju. Želja da ono što je MOJE zadržim za sebe ili bližnjeg svog NIJE samoživost. Svesni da smo mikro-manjina, i da mase neće nikada razumeti o čemu se radi, insistiramo da nas se ostavi na miru, u našem "karantinu" ili "komuni" - na našoj privatnoj svojini. Kolika su - tolika su, naša skromna sredstva, slaba u osnosu na vladajući trend pljačke. Ali su NAŠA sredstva. Mislim da si u pravu za kontejnere i vaučere - to je etatizam. Mislim da grešiš za povraćaj imovine - svako ima pravo na svoj karantin ili komunu odnosno na svoju privatnu svojinu. Ako aboliraš nacionalizaciju privatne imovine postrojavaš se uz levičare/desničare/otimače.
Nećemo nikom ništa da namećemo. I mi sebe vidimo kao žrtvu zamene teza - u stvari nama se nameće da moramo da budemo u masovnoj zajednici. Mi se suprotstavljamo toj nametnutoj masovnoj kulturi i afirmišemo suprotne vrednosti.
Andreja, hvala na jos jednom postenom odgovoru, iako uporno preskaces neke stvari. Ali, ako je tako ko sto pricas, onda si ti neka posebna frakcija, a ne ona u kojoj su ostali sa ovog bloga i jos neki koji su se javljali. U svakom slicaju ne razumem to tvoje MI ili me to zbunuje, zato sto Miss Blam, Jankovic, Tasic, Paunovic, Antonic i Andreja V sigurno nisu deo neke sicusne opozicije, nego teski politicki i intelektualni konformisti, pri tom i sluzbenici onih faktora cije strategije i ponasanje ti ovde osudjujes (po meni, samo delimicno i s pozicija koje nisu moje, ali sto opet donekle odudara od njihovih prica). Nije mi sasvim jasno.
Sto se tice koncepta vlasnistva, samo probaj da zamislis situaciju u kojoj taj koncept ne postoji. Postoje stvari "toliko licne po upotrebi da je njihovo zajednicko raspolaganje besmisleno" (Stanley Diamond, antropolog, jedan od mnogih koji su pisali o tome), ali moguca je i situacija (kultura) u kojoj prosto nema "moje", "tvoje", "zajednicko" ili "drustveno", posebno ne na neki 1) iskljuciv i 2) uslovljavajuci nacin (sve za pare ili neki drugi strogi uslov; ovo pod 2. je kljucno).
Ljudi ne razmisljaju u tim okvirima, na sve gledaju drugacije, ne opterecuju se takvim glupostima. Mogu imati vrlo slozene odnose razmene - zapravo, slozenost tih sistema, koji se NIGDE nisu razvijali u pravcu "kapitalizma" i danas zapanjuje istrazivace - ali, nema strogog uslovljavanja. Niko se ne ostavlja da crkne, ako nije dovoljno sposoban, ambiciozan, cak i vredan, itd. (iako ovde opet koristim nas recnik, koji u takvoj kulturi ne postoji). To je nezamislivo. To bi i kod nas bilo vise nego pozeljno, jer smo videli gde vodi opsednutost takvim konceptima, pocevsi od "svetinje privatnog vlasnistva". Da, sada je tako, nikome ne bi bilo svejedno da mu neko otme stan ili bilo sta, ali taj rizik ili mogucnost je direktna posledica samog tog koncepta, a ne neka anomalija u njegovom tumacenju. Tamo gde je vlasnistvo "svetinja" - znaci, tako opsesivno naglaseno - moras imati nasilje i otimachinu.
Sto se tice zajednice i masovnog drustva, proveri, ako hoces, zasto sto su to oprecni pojmovi, zasto nikako ne idu zajedno ili opcino i koje su njihove glavne implikacije (politicke, tehnoloske, itd.).
Zajednica moze biti samo nesto relativno malo, moze ih biti koliko hoces, ali tamo gde nema vlasti i prinude, nema ni uslova za nacin zivota na koji smo navikli, jer on pociva na masovnoj radnoj i energetskoj mobilizaciji, koju je nemoguce postici spontano i dobrovoljno. Znaci, niko nista ne brani, nego prosto nema uslova. Ali zato ima uslova za toliko toga drugog. Mozda i za zdraviji i smisleniji zivot, za pravi procvat ljudskih mogucnosti - a ne samo za razvoj "sistema" i masivnih tehnoloskih mehanizama.
Stepen razvoja tih sistema je tacna mera degradacije pojedinca, jer namece sve stroziju specijalizaciju i ukida svaku autonomiju. Postali smo potpuno bespomocni bez tog oslonca koji nam sam po sebi diktira vrlo stroge politicke odnose. Sto veca "razvijenost", to veca zavisnost i bespomocnost pojedinca. A vi biste ipak da nastavite ovako, sa svom podelom rada, servisima i pogodnostima koje to nosi sa sobom - za neke ili, u nekoj meri, za sve, samo po smenama, posto manje-vise svi radimo, a onda "odmaramo" i koristimo usluge drugih. Sve kao i do sada - samo srecnije podeseno i "bez vlasti". Pa nece moci. To je glavni, klasicni paradoks masovnog drustva. Stara faustovska dilema: dacu ti PC, kablovsku i vitaminski koktel za besmrtnost, al ima da radis sta ti se kaze. Pri tom, ukupne posledice te prekomerne proizvodne i merkantilne aktivnosti samo se gomilaju i razvaljuju sve zivo, nezavisno od nasih dobrih namera ili srecnih dogovora. Uglavnom, ako na to gledas kao na paradoks, umesto da ga uzimas zdravo za gotovo ili kao "prirodni" ishod neke univerzalne "evolucije", dosta toga moze da se raspetlja
"Nepostojanje" koncepta vlasništva ne moram da zamišljam. Stvar "toliko lična po upotrebi da je zajedničko raspolaganje besmisleno" je četkica za zube, na primer. Ono o čemu Stanley Diamond piše je svuda oko nas i nemamo problem s tim - to je porodica. Tu nema "moje", "tvoje", "zajedničko" ili "društveno", posebno na neki isključiv ili uslovljavajući način. Tačno, "tu postoje vrlo složeni odnosi razmene bez strogog uslovljavanja." Tačno kako kažeš "niko se ne ostavlja da crkne, ako nije dovoljno sposoban, ambiciozan, čak i vredan, itd." To je sasvim očigledno i svi mi to dobrovoljno prihvatamo i tako živimo u i sa svojim porodicama. Mnogo su neuspešnije porodice koje ne funkcionišu tako. Gde se uvek zna šta je čije, razmena je strogo uslovljena a nesposobni se ostavljaju da crknu. I mi osuđujemo ili u najmanju ruku ne odobravamo takav "porodični život." Male grupe, gde svako svakog poznaje, možda i voli, gde su ljudi dobrovoljno solidarni - to je i naš ideal. Mislim da su nam po ovom pitanju gledišta podudarna.
Stvari su dijametralno suprotne kad se pokušava to isto da nametne i da se stvori veća, brojnija zajednica gde su ljudi pod pretnjom sile "solidarni." Ako ljudi nisu dobrovoljno u nekoj zajednici (manjoj ili većoj) i nisu sami izabrali da budu solidarni - solidarnosti neće biti, pa makar bila nametana pretnjom smrću. Mislim da se i ovde slažemo.
Da se izrazim slikovito, mi tražimo društvo u kome će pomenuta faustovska dilema postojati ali će izbor biti slobodan. Dakle, ako mi neko ponudi PC, kabl i vitamine i traži slepu poslušnost ako prihvatim - mogu i da prihvatim ali i da odbijem. Ako prihvatim - nema kukanja. Ako odbijem - opet nema kukanja, sam sam izabrao. Kamo sreće da dođemo u situaciju da se nađemo u faustovskoj dilemi! Mi se (za razliku od tebe, mislim) ne plašimo ove dileme, priželjkujemo je. Jer sada smo u mnogo gorem položaju: ponuda je ili da plaćaš porez i da se lečiš u šugavoj bolnici, decu šalješ u šugavu školu i primaš šugavu penziju, ili da plaćaš porez i ponovo da platiš pristojnu bolnicu, pristojnu školu i pristojan penzioni fond. Za nas je ta tvoja faustovska dilema san: da nam je izbor između plaćanja poreza i usluga kakve-su-takve-su i neplaćanja poreza i sopstvene odgovornosti za svoj život.
Ono u čemu se beznadežno ne slažemo je progres. Neću ništa da ti dokazujem, svako od nas zna šta je za njega najbolje. Mi preferiramo brži progres u odnosu na sporiji, za majmune je priroda bistri potok i zelena šuma, za ljude je nekad priroda bila brvnara i ognjište, danas je čelik, staklo i armirani beton, sutra kolonije na Marsu.
Nasa porodica nije prava analogija, jer svuda okolo vladaju drugaciji odnosi. Ona je integralni deo (ili "celija", kako se to cesto kaze) kulture u kojoj je koncept vlasnistva jedan od glavnih. I porodica sluzi za obuku i snalazenje u tim odnosima. Na primer, roditelji, na svoj nacin, obucavaju decu za prodaju i ponasanje na "trzistu rada" - sto je vrlo bizarna, ako ne i morbidna kulturna praksa - da ne navodim druge "vrednosti" koje se tu reprodukuju.
Jos jednom ti kazem da neki "izbori" imaju suvise siroke posledice, da su suvise agresivni i destruktivni, da bi se na to moglo gledati u okviru liberalne price o "slobodi izbora".
Kada je rec o solidarnosti, ovde je sve pucalo od ispada tipa, ko je lenj ili mu "preci nisu bli dovoljno odgovorni da mu obezde dobre startne pozicije", neka crkne. Zivimo u sistemu koji masovno iskljucuje i gazi ljude - na sta vi uzvracate, na primer, novim shemama za dugorocno postavljeno "dobrocinstvo". Znaci, s jedne strane podrska tom brutalnom ambijentu, a s druge predlozi za efikasniju sanaciju problema koje on stalno generise. A i tu vas vise iritira tehnicka neefikasnost postojecih mehanizama (usled koprupcije, oportunizma, itd., sto znaci - gle cuda - sebicnih interesa), nego bilo kakva briga ili osecanje solidarnosti.
Opet te pitam, ako je ta vlasnicka utopija tvoj ideal, kako mislis da potisnes ovo sto imamo sada? Sa stanovista onih kojih su sada u sedlu i to bi bila "revolucija" ili "pobuna". Kakav tretman ocekujes? Da li uopste nesto nameravas da preduzmes, osim caskanja sa mnom ili sa istomisljenicima?
Sta je sa ukupnim posledicama, sto stalno ponavljam, koje se samo gomilaju i koje su vec napravile nevidjenu stetu, nezavisno od nasih dobrih, liberalnih namera i dogovora?
A ako je progres tako dobra stvar i vodi ka kolonijama na Marsu, onda neka se ubrza jos vise i prebaci vas tamo sto pre. Pitanje je samo sta cete ostaviti ovde. Bistri potoci i zelena trava nisu bitni samo za majmune. Staklo i armirani beton, kao ambijent, proizvode ljude neosetljive na druge oblike zivota, ali i na Drugog uopste. To ima teske posledice. Brutalnost i sklonost ka redukovanju tog Drugog (ljudskog bica, zivotinje, biljke, zemlje, vode, itd.) na "resurs" ili "posed" samo su neke od njih. Uopste, ima tu dosta problema, koje ti nekako olako preskaches ili smatras resenim. A neku tajnu vezu izmedju nas i dalje ne vidim, mozda je bolje da je i ne trazimo
Bio je tu skoro jedan post, "Šta da se radi?", koji sam i ja komentarisao, mada sumnjam da će ti se dopasti.
Hiljadama godina, drustvene zajednice funkcionisale su sa zajednickom imovinom. neke to cine i danas. Naravno postoji u ovim zajednicama i privatna i licna imovina. Ono sto nam se nudi kao svetnja (privatno) vlasnistvo jeste uz tzv individualnu slobodu pre anomalija nego pravilo kroz istoriju.
u jendom selu u blizini Dubrovnika postoji i danas zajednicak imovina (izvor vode), kao i privatna imovina - kuce i niko ne zivi u komuni. Zajednickom imovinom raspolaze se prema (nepisanim, organskim) pravilima za raspolaganje zajednickom imovinom. Za privatnu imovinu, tu su zemljisne knjige itd. Privatna imovina se moze prodati, zajednicka ne.
Zasto je voda u ovom selu izvan trzisnih tokova? Zato sto bi u tamosnjim klimatskim uslovima monopol jednog na vodu bio poguban za druge.
Da se ne bi i dalje zamarali akademskim rpimerima, primeticu da je opsesija priv. svojinom jedan patoloski trend filozofa, narocito kapitalistickog zapadnog sveta. U feudalnom drustvu u kome su ziveli zgrtanje je bilo greh. Mladoj gradjanskoj klasi bili su potrebni filozofi koji ce opravdati njihovu pohlepu i zgrtacki (analni) karakter.
O ovome ima i kod Freuda.
Post a Comment