Izbori za američki Kongres prošle godine bili su obeleženi rastućim skepticizmom libertarijanskih glasača prema kandidatima republikanske stranke, zbog loših rezultata Bušove administracije i republikanskog Kongresa po pitanju državne potrošnje i regulacije. Po osećanju mnogih među libertarijancima, republikanci su postali partija velike države, jednako kao i demokrati.
Ipak, neki, poput Brink Lindseya su predlagali alijansu sa demokratima, tvrdeći da libertarijanci treba da se odreknu svoje tradicionalne glasačke veronosti konzervativcima, i da nađu ne samo real-politički, več i ideološki kompromis sa "liberalima", oslanjajući se na zajedničku odanost "ideji građanskih sloboda", i pokušavajući da naprave "filozofsku sintezu Hajeka i Rolsa".
Iako verujem da Lindizijevo prevođenje libertarijanizma na levicu nije mnogo impresioniralo većinu libertarijanaca (ili možda jeste, ali negativno, kao što sam recimo ja bio šokiran) obećanje fiskalne odgovornosti koje su davali neki demokrataski kandidati možda im je olakšalo glasački izbor, tako da je značajan broj njih glasao za demokratske kandidate. Međutim, vrlo brzo, cela stvar se pokazala kao potpuni promašaj. Demokratski Kongres je samo nastavio onde gde je prethodni republikanski stao u širenju državnih izdataka i pork-barel investicija, i još možda dodao gas, a vodeći demokratski političari pokazuju da su sve nade u levo-libertarijansku alijansu u Americi bile potpuno iluzorne. Ti kandidati se bez razlike zalažu za etatizaciju zdravstvenog osiguranja, povećanje poreza i protive se slobodnoj trgovini.
Kampanja koju vode protiv NAFTA-e je posebno interesantna. Glavni promoter NAFTA- je bio upravo demokratski predsednik Bil Klinton. Međutim, kako primećuje Reason magazine, ovaj ugovor o spoljnotrgovinskoj liberalizaciji sada napadaju svi vodeći demokratski predsednički kandidati, uključujući i najizglednijeg, suprugu predsednika Klintona, Hilari. I to, što je posebno važno, sa "argumentom" da slobodna trgovina šteti američkoj ekonomiji jer vodi gubitku radnih mesta. Dakle, sa protekcionističkih i pozicija, a ne sa pozicija da je NAFTA polovična i nedovoljna liberalizacija (što je tačno).
Hilari Clinton: "NAFTA was a mistake to the extent that it did not deliver on what we had hoped it would."
Obama: "I would not have supported the North American Free Trade Agreement as it was drafted."
Edvards: "NAFTA is complete and total disaster."
Kučinić: "all copies of NAFTA should be humanely shredded and used as compost on shade-grown fair trade coffee, or something like that."
1990-ih godina su ameerički konzervativci smatrali Klintona levičarem. Njut Gingrič je predvodio pobedu u Kongresu 1994. godine sa parolom sprečavanja da Klinton instalira državu blagostanja. A Klinton je bio žestok zagovornik slobodne trgovine i globalizacije. Sećam se jednog predavanja u Moskvi na kome su ga neki ruski nacionalisti pitali zašto Rusija mora da usvaja slobodnu trgovinu, kad ona može sasvim fino napredovati i bez nje, na šta im je Klinton rekao: "pa vi možete skočiti sa 20 sprata, ali nemojte da se žalite kad se razbijete o beton". Ja sam u jednom ranijem svom tekstu u Helsinškoj Povelji koristio istu ovu Klintonovu parabolu protiv domaćih protekcionista.
Lako se može ispostaviti da je Klintova era, u odnosu na ono što nas možda čeka pod njegovom ženom ili Barakom Obamom, bila zlatno doba liberalnog kapitalizma u Americi i u svetu.
6 comments:
Zaključak je (mislim se ja u ovu moju pamet) da libertarijanci ne treba da gube vreme u pokušaju da naprave neku kombinaciju sa bilo kojom političkom opcijom iliti partijom. Sve partije su nužno kolektivističke. Nema i ne može biti saradnje između ljudi koji se partijski organizuju i ljudi koji prihvataju ideje libertarijanizma. Ovo nije pesimizam ili defetizam - nego realizam. Priroda političke partije (nezavisno od ljudi u toj partiji) onemogućava saradnju sa libertarijancima. Libertarijanci ne mogu da menjaju svet na političkom terenu, jer da bi mogli, morali bi da imaju partiju, a libertarijanizam to onemogućava.
Vazna stvar je i da je Clinton sve vreme imao republikanski kongres, i to vođen Gingričovom liberalnom ideologijom. Sada sa demokratskim kongresom, bilo koji demokratski predsednik bi praktično pretvorio SAD u Francusku.
Nisam ja uopste siguran u njihovu iskrenost. Normalno je da budu protekcionisti u izbornoj kampanji - Public Choice 101
Pa ne znam koliko je normalno da budu protekcionisti u kampanji. Klinton cini mi se nije bio. U poseti Vijetnamu 2000 posle izbora dok su se jos brojali glasovi na Floridi, on je rekao da su obojica kandidata posvecena glbalizaciji. Ne secam se da je Gor zagovarao protekcionizam.
Rekao bih da je demokratska stranka u celini skrenula ulevo u odnosu na Klintonovo vreme.
Naravno da su otisli ulevo, to ne sporim.
Samo kazem da ne treba politicarima verovati bas sve sto kazu u kampanji. Hilari i Obama kazu da oni NAFTU ne bi potpisali, ali ne kazu da ce je ponistiti. Tako je i vuk sit i ovce na broju, narocito ako su to rekli pred nekim sindikalcima.
Uostalom, protekcionizam po meni i nije bas klasicno levicarenje. I nacionalisti se za to tradicionalno zalazu.
Da, slazem se da je protekcionizam jos vise desnicarska prica, a ne ekskluzivno leva, recimo Pit Bjukenen je dobar primer.
Post a Comment