Štrajk naučnika u državnim institutima nema smisla ne zbog toga što dosta njih ionako ne dolazi na posao pa niko i ne primećuje da ih nema, već zato što nisu dobro organizovani i jednostavno nemaju čime da ucene vladu za razliku od prosvetnih radnika. Doduše to i oni razumeju: Mi smo svesni činjenice da to što ćemo mi danas štrajkovati neće pogoditi zemlju Srbiju.
Ipak prete dugoročnim posledicama: To što ćemo mi štrajkovati... šteti kompletno nauci, ne u Srbiji samo u ovom momentu. Te će se posledice videti kasnije. Mene nisu ubedili, a sumnjam da će ubediti i ministra finansija. Najbolja strategija za njih je da lobiraju svoje bivše kolege koje trenutno vode Vladu Srbije. Bojim se da štrajk ide samo na njihovu štetu.
Naravno, poreski obveznici ne bi trebalo da finansiraju rad državnih naučnih instituta uopšte. Možda bi dobro prelazno rešenje za njih bilo da se samo delimično finansiraju iz budžeta a da ostatak zarađuju izradom studija i slično. Verujem da i sada žive od tezgarenja pa bi bilo fer da im se ti prihodi registruju i za toliko umanje plate koje im plaćaju poreski obveznici. Dosta ljudi i sedi po institutima samo zbog zdravstvenog i penzionog osiguranja, pa bi možda samo taj iznos trebalo da im se uplaćuje u nekom prelaznom periodu, dok se potpuno ne privatizuju.
Ne brinem se mnogo za naučnike, to su pametni ljudi koji bi lako našli posao negde drugde. Možda ne baš sa radnim vremenom koje sada imaju ali ipak posao.
12 comments:
mene zanima koliko vredi taj njihov rad za koji traze pare. ako imaju nesto da pokazu, to treba da im bude sredstvo, ovako zasto da im verujem da cemo imati dugorocne posledice?
Kod nas su ulaganja u nauku smesno mala 0.38% iz bruto domaceg proizvoda. Apsolutni minimum da bi nauka u drzavi postojala je bar 1%!
Ne, ne treba da strajkuju, treba svi oni koji su zavrsili vise od sredje skole da nestanu iz ove zemlje
Pa mogu da rade u privatnim institutima ili firmama i da zarađuju više novca.
Usput odakle vam da je 0.38% iz BDP-a malo. To je ogroman novac. Ne znam koliki nam je BDP tačno ali ako je oko 22 milijardi dolara onda na nauku ide oko 80 miliona dolara. Ali slažem se da procenat stvarno izgleda sićušan.
Najoptimalnija izdvajanja za nauku su 0.0% BDP-a.
Podatak od 0.38% iznela je ministarka nauke, u intervijuu datom casopisu "Astronomija".
Izvini, a hoces da kazes da su EU, USA i ostali budale sa idvajanjima za nauku koja se mere milijardama dolara?
European concern over R&D investment is not new. Three years ago, the EU set a goal of spending 3 percent of gross domestic product (GDP) on R&D by the year 2010.
Izvor
Lepa je ta vasa logika, pravac kameno doba.
Evo jos jedan primer, tek da se vidi koliko je tih 80 miliona "mnogo".
Jedan akcelerator u Nemackoj, DESY finansira se iz budzeta sa 145 miliona evra godisnje! (izvor) i to 90% izdvaja Ministarstvo za Obrazovanje i Istrazivanja a 10% grad Hamburg.
A to je samo jedna jedina institucija, sa skoro dva puta vise para nego cela nauka u Srbiji.
Da, oni su budale, mi smo pametni.
Ja verujem da najviše pronalazaka dolazi iz privatnih labaratorija. Možda grešim.
U svakom slučaju ako su manji porezi i više ostane novca kod građana i firmi oni će više novca uložiti u naučni rad. Firme iz želje za profitom a pojedinci iz želje za zaostavštinom. Otuda Carnegie, Nobel i slične fondacije.
Ali zašto samo 3% za nauku. Zar nije bolje da se izdvaja 5%, ako je nauka već tako bitna. Zašto ne sve?
8,259,977,000
Pogledao sam predlog budžeta. Za ministarstvo nauke se planira 100 miliona evra. Duplo više nego što sam napisao malopre. Pitanje je da li se za nauku izdvaja novac iz još neke stavke, tako da ni ovo ne mora da bude konačna cifra.
Ili sam ja opasno potcenio GDP ili je ovaj podatak o 0.38% netačan. Da li je moguće da je GDP preko 26 milijardi evra ili oko 37 milijardi dolara?
Nauku uglavnom najvecim delom finansira vojska i industrija (usa). Takodje lideri naucnog razvoja u normalnim zemljama su univerziteti.
Malo pre je pisalo 80 miliona, sada 100 i nije neka bitna razlika za ovu diskusiju (opet neuporedivo manje od one jedne institucije). Pretpostavljam da je ministarka znala sta prica, uz to je receno da je cilj do 2010. godine taj famozni 1%.
Zasto ne vise - zbog toga sto je neko seo i izracunao sta je i koliko potrebno. Ne zanose se bas svi idejom da ono cime se oni ne bave nije bitno i treba ga ukinuti.
Sve najvece naucne projekte i institucije finasiraju drzave, nekada jedna nekada vise njih. Od privatnog finasiranja bas i nema mnogo koristi, neki pokusaji poslednjih godina (npr NASA, Ruski kosmicki projekat) ali sve je to je, za sada, zanemarljivo.
Ma super su mi oni,društvo treba sa jedne strane više da izdvaja za nauku.Ali ona mora nešto ida radi.Sa jedne strane nemaju radove ni na nivou jednog ozbiljnijeg ing.biroa.Sa druge neznam šta će nam akceleratori
da "pravimo idrogensku za šiptari" moje mišljenje je da nam treba prosječno 3-5 posto za nauku ali to treba da plate firme a instituti treba da im nešto prodaju za to. Ovako će izučavat "strategije sisanja kod prasadi" i slično
Gospodo nauka je HI-tech roba .A robu mora bit konkurentna
Po meni je ulaganje u istrazivanje i razvoj bitno, ali zeleo bih da navedem jedan argument protiv toga da je vojni sektor uzrok razvoja.
Ono sto vojni sektor ili drzavna ulaganja proizvedu je neki osnovni proizvod koji tek treba da dobije prakticnu primenu. Dobar primer je bivsi SSSR. Ako je vojna industrija najvaznija za razvoj novih tehnologija isl. kako onda da SSSR nikad nije dostigao zapad po bilo kom parametru, bez obzira sto je imao najbolje matematicare, i uopste prirodne nauke, najbolju vojnu industriju (ili bar jednaku konkurentima). Hocu da kazem da u krajnoj liniji sve to zavisi od mogucnosti primene tj. od dobro razvijenog privatnog sektora. Stvarno ne znam koliki je odnos ulaganja u nauku izmedju privatnog i drzavnog sektora u SAD i EU, ali znam da se u SAD ulaze nekoliko pp bdpa vise u odnosu na EU. mozda su sva ulaganja u nauku u sad drzavna, ali ono sto ta ulaganja cini dobrim za celo drustvo (poboljava i pojednostavljuje zivot) je razvijeni privatni sektor.
Štrajk naučnika nema smisla zato što je jedino što ima smisla odnosno jedino što će da dovede do ozdravljenja privrede (ekonopmije) u Srbiji (i posledičnog rasta kvaliteta života stanovništva) smanjenje preraspodele mimo tržišta odnosno smanjenje (odmah) i (jednog dana) ukidanje poreza. Prosto je jadno kako se državni naučnici trude da nas ubede kako je najbolje za sve u Srbiji da ih izdržavamo. Ako već važe za obrazovaniji deo stanovništva, mogli bi da se malo potrude i nešto pročitaju, a ne da gaču kao ostala sitna boranija na državnim jaslama.
Državno finansirana nauka je čak i bolji kandidat za ekspresnu deetatizaciju nego državno sponzorisana kultura i sport. Za razliku od ovih drugih, medijski uticajnijih "sponzoruša", naučnici imaju manje mogućnosti da za svoje "tužne priče" i mokre snove pridobiju beslovesnu demokratsku javnost.
Post a Comment