Još jedna od tema oko koje libertarijanci nemaju jedinstveno mišljenje, a pošto je danas svetski dan borbe protiv smrtne kazne, bio bi red da to pomenemo. Neki libertarijanci (zovimo ih desni ili konzervativni) veruju da je smrtna kazna odlična za sprečavanje izvršavanja krivičnih dela protiv imovine, života i slobode drugih pojedinaca. Sa druge strane (levi) libertarijanci veruju da je smrtna kazna sjajna za manipulaciju od strane autokratskih režima i da je kao produžena ruka države nepoželjna. Zbog ove podele libertarijanska stranka u Americi nema zvanično mišljenje o smrtnoj kazni dok je demokrate i republikanci podržavaju.
Koliko je meni poznato, a nisam ekspert, urađeno je mnogo istraživanja na temu da li smrtna kazna sprečava izvršavanje krivičnih dela. Steven Landsburg citirajući neko istraživanje iz četrdesetih godina prošlog veka kaže da smrtna kazna utiče na smanjenje izvršenih krivičnih dela, ali da veći broj osuda utiče još više. Kao i kockari, i kriminalci su skloni riziku. Pre nego što počine krivično delo ili se klade razmišljaju o dve stvari, kolika je verovatnoća da će biti uhapšeni (izgubiti) i koju bi kaznu dobili ako budu uhvaćeni (dobitak). Kada pomnože ta dva rizika odlučuju da li će da počine krivično delo (da se klade) ili ne. Uglavnom, Landsburg citira istraživanje koje kaže da povećanje verovatnoće hapšenja za 1% smanjuje broj počinjenih krivičnih dela za isti iznos. Sa druge strane povećanje kazne za 1% smanjuje broj krivičnih dela za pola procenta. Znači, po njemu, smrtna kazna ima efekat, ali manji nego više hapšenja.
Ono što meni smeta kod smrtne kazne je mogućnost greške. Ako ubijete nevinu osobu tu grešku je nemoguće ispraviti. Mislim, teško je ispraviti i 20 godina na robiji ali tu neka velika kompenzacija može malo da ublaži nepravdu. Sa druge strane, neko bi mogao da kaže da je bolje da jedna nevina osoba bude osuđena na smrt nego da 99 ubica nikad ne bude osuđeno. I pored toga ja sam trenutno protiv smrtne kazne. Nisam siguran da ne bih promenio mišljenje ukoliko bi se još bavio ovom temom.
9 comments:
Sme li iko ikome ikada oduzeti zivot?
Walter Block je pisao o libertarijanskoj teoriji pravde i pomenuo i pitanje smrtne kazne.
Libertarijanska teorija pravde uopšte se eksplicitno ne bavi preventivnom funkcijom kažnjavanja tj. nije orijentisana na budućnost. Libertarijanska pravda ima za cilj da u što većoj meri obešteti oštećenog. Polazi se kao i uvek od principa samoposedovanja.
Ubijeni je bio 100% vlasnik svog tela i života. Ubica je uzeo tuđe i da bi pravda bila zadovoljena - uzeto mora da vrati. Ne originalnom vlasniku, to je zbog prirode stvarnosti (ili možda sadašnjeg stepena razvoja tehnologije?) nemoguće, nego njegovim naslednicima. Dakle, naslednici ubijenog postaju vlasnici života i tela ubice i mogu s tim da rade šta god ih volja. Mogu da mu oproste. Mogu da ga/je koriste za šta god žele. Mogu da prodaju ulaznice za njegovo ili njeno vešanje na stadionu. Mogu da ga "rasklope" i rasprodaju organe. Šta god. Dotični život i telo su njihovo vlasništvo.
Država s tim nema ništa, jer ubica nije opljačkao državu nego ubijenog. Imam osećaj da, iako se "preventivna funkcija kazne" uopšte ne pominje, libertarijanska pravda može više da obeshrabri potencijalne ubice.
Restorative justice
Na ovoj wiki stranici možete naći više informacija o takozvanoj restorativnoj pravdi o kojoj priča Andrej.
Znate kako Triler. Ja nemam moralnih problema te vrste. Ako neko pobije 20 ljudi sigurno je da takav (ne)čovek, bar po meni, zaslužuje da bude ubijen. Ono što mi smeta jeste mogućnost greške.
Ali, Lazare, Vi nemate taj moralni problem. Ja, recimo, imam. Pitanje je i suviše supstancijalno za domen osnovnog ljudskog prava (prava na život), da bi moglo biti predmet arbitrarne odluke. Ovde je problem sa libertetskog stanovišta da li se uopšte može (i treba) donositi zakon o bilo čemu vezanom za to pravo. Jer ono (pravo na život) je konstatacija koja ne potražuje razradu.. To pravo se jednostavno poštuje.
Lazare, mislim da nisi u pravu što se tiče restorativne pravde. Ovo na vikipediji je opis državnih marifetluka navodno sa ciljem da se posledicama zločina priđe "balansirano" ne bi li se smanjila verovatnoća da se to opet događa. Boulderdash!
Blockov rad je "Radical libertarianism: Applying Libertarian principles to dealing with the unjust government." Mislim da se može skinuti pdf sa Mises instituta.
Mogućnost greške u stvari nije problem. U slučaju da do toga dođe, naslednici pogrešno osuđenog i ubijenog postaju vlasnici sudijinog života i tela.
Triler, ali to isto možete da kažete i za pravo na slobodu ili čak imovinu. Nije samo smrtna kazna što Vama smeta, trebalo bi da Vam smetaju onda i što ljude zatvaraju ako počine krivično delo ili oduzmu imovinu ubici ili lopovu na primer. Jer su i njihova prava na slobodu ugrožena.
Ja verujem da svako ima pravo na život dokle god ne ugrožava prava na život, slobodu i imovinu drugih ljudi.
Andrej, hvala, pogledaću. Ne sumnjam da ste u pravu. Ustvari, Triler, Vi bi trebali da se u potpunosti slažete sa Andrejom onda.
Ne, Lazare, mislim da se ne razumemo. Ubica mora biti kažnjen, ali to ne sme biti smrtna kazna.
Ako već tako posmatrate stvari, "moj sudija" oduzima jedno, pravo na slobodu, a "Vaš sudija", izvršenjem smrtne kazne, oduzima sva tri prava! Mislim da ste, u pokušaju da relativizujete moje stanovište time što mi zamerate nejednako odnošenje prema trima ljudskim pravima, Vi sami rangirali tri osnovna prava legitimisanjem smrtne kazne.
"Ubica je uzeo tuđe i da bi pravda bila zadovoljena - uzeto mora da vrati. Ne originalnom vlasniku, to je zbog prirode stvarnosti (ili možda sadašnjeg stepena razvoja tehnologije?) nemoguće, nego njegovim naslednicima. Dakle, naslednici ubijenog postaju vlasnici života i tela ubice i mogu s tim da rade šta god ih volja."
Ne. Ubica ništa ne "uzima". Ubica ubija. Uništava.
Andrej, libertarijanska politička teorija nije zacementirana. Ta Block-ova interpretacija je, ako mene pitate, nadasve specifična spiritualistička obmana. 'Ubica- takes-a-soul-into-his-pocket' princip necete pronaci u filozofskoj paradigmi libertarijanizma.
Hume se prevrće u grobu..
To što neko može situaciju da opiše spiritualističkim žargonom ne znači da se radi o spiritualističkoj obmani.
Ubica uzima (otima) pravo vlasniku da sa svojim životom i telom (svojom legitimnom imovinom) čini šta ga je volja. Lišava ga mogućnosti da uživa pravo samoposedovanja, odnosno krši to njegovo pravo.
Kao i sa bilo kojim vlasništvom, recimo nad materijalnim objektima, kad se objekt vlasništva uništi, pravda zahteva da se pokradena ili opljačkana žrtva (legitimni vlasnik) obešteti. U ovom slučaju to je nemoguće učiniti direktno, pa se žrtva posredno obeštećuje - odštetu dobijaju naslednici.
Priča o kazni, pa i smrtnoj, bespredmetna je. Ako A uništi B-ovu imovinu, ima smisla oduzeti od A toliko da se B obešteti. (Od A se uzima nešto više od vrednosti uništene imovine zbog eventualno B-ovog pretrpljenog straha i troškova pronalaženja krivca.) Uništavanje A-ove imovine je sasvim imbecilno.
Post a Comment