Tržišno rešenje u Danasu i Peščaniku

U svom tekstu "Naši životi uz Če Gevaru", objavljenom u Danasu, a prenetom na sajtu radijske emisije Peščanik, beogradaski profesor istorije Nikola Samardžić govori između ostalog o gostovanju Če Gevarine ćerke na sajmu knjiga, i Rezoluciji Skupštine Srbije o ukidanju blokade Kube. Između ostalog, on kaže: "Do danas je samo filozof i politički pisac Ivan Janković zapisao kako se stidi zemlje u kojoj se slave kubanski diktator i njegov najbliži saradnik, masovni ubica, u kojoj se proslava rođendana Hajnriha Himlera ublažava alternativom poslave rođendana, istoga dana, Vladimira Putina, pod simbolima i idejama vodiljama nacizma, fašizma i neokomunizma."

Reč je o očiglednoj aluziji na moj skorašnji post na Tržišnom rešenju koji je bio posvećen sličnim temama, i sadržavao slične stavove.

Nisam ipak siguran koliko su ovakvi Samardžićevi stavovi, koje pozdravljam, zaista prihvaćeni čak i u takozvanoj Drugoj Srbiji. U istoj emisiji Peščanik, na čijem sajtu je ovaj tekst prenesen, još pre nedelju dana smo mogli da slušamo dve istoričarke koje su nas preko sat vremena uveravale da su komunisti bili jedini antifašisti, da mi treba da slavimo Staljinovu Crvenu Armiju koja je "oslobodila" Beograd, da je "antifašizam" duhovna vertikala itd. S druge strane, u poslednjoj emisiji, sociolog Mirko Đorđević je skrenuo pažnju na fascinaciju srpskih radikalnih desničara Če Gevarom kao borcem protiv globalizma. Ima jedan članak, na koji ukazuje Đorđević, koji govori o Vladiki Nikolaju i Če Gevari kao najvećim antiglobalistima.

Ja navijam da u formiranju ideološkog profila i identiteta Druge Srbije (jer su u našoj stvarnosti i Prva i Druga Srbija prilično maglovito definisani koncepti) liberalni glasovi kao što su Nikola Samardžić, Mirko Đorđević ili Zoran Ostojić (i Vladimir Gligorov i Miroslav Prokopijević, ne zaboravimo njih - česte goste Peščanika) imaju više uticaja od onih mladih partizanki iz predzadnje emisije Peščanika, i raznih drugih razočaranih radikalnih levičara poput Ljubiše Rajića, Zage Golubović i sličnih, koji od Karadžića i Mladića jedino više mrze Ameriku i kapitalizam.