"Dodatnih 15 posto akcija EPS bilo bi besplatno podeljeno svim punoletnim građanima, s mogućnošću da njima trguju tek nakon uspostavljanja realne cene" kaže Dinkić. Ja sam mislio da je realna cena ona oko koje se slože i kupac i prodavac, odnosno cena koju odredi tržište. Komunističke države su verovale da njihove vlade i komisije mogu da procene realni nivo cena. Videli smo kako se to završilo.
U ovom slučaju to znači da će komisija zabraniti (usput, gotovo nemoguće sprovesti) građanima da prodaju akcije dok one malo ne poskupe na berzi. Mada, veća ponuda akcija, pošto vlada da zeleno svetlo za prodaju, bi posledično mogla da obori cene istih. Takođe, Dinkić zanemaruje sadašnju vrednost novca, možda bi nekim građanima danas više značilo 300 evra nego 500 evra za godinu dana. I konačno, ovom merom uskraćuje građanima pravo da raspolažu svojom imovinom. Kao kada bi vam deda poklonio pola njive pod uslovom da je obrađujete.
Podela akcija građanima je sjajan i dugo čekani potez. Sa druge strane Dinkić bi trebalo da ima poverenja u građane da će sami najbolje odlučiti šta da rade sa svojom imovinom a ne da ih tretira kao decu i da im otvara "trust" fondove. Šta god da odluče građani će sami snositi posledice svog "neznanja".
28 comments:
Da sam politicar u Srbiji i da znam da cu da ispadnem lopov sta god da uradim, i ja bih izasao sa ovakvim predlogom.
Zamisli da posle podele akcija izadje neki Hamovic ili Miskovic sa ponudom za preuzimanje i da vecina gradjana prihvati ponudu... Pa Dinkica ni Sava ni Dunav ne bi mogli da operu da se nije on od pocetka za to zalagao samo da bi se srpski tajkuni jeftino domogli EPS-a.
Pa naravno da se Dinkić uvek zalaže za to da se srpski tajkuni jeftino diomognu čega žele
:)
Slobin Zakon o svojinskoj transformaciji iz 1996. kad je Beko bio ministar je imao isto to rešenje. Akcije se dele radnicima, ali radnici ne mogu njima da trguju. Time se praktično produžava rok državnom vlasništvu.
Ljudi,
moze li neko nama nedovoljno politički pismenim i nedovoljno inteligentnim da objasni zašto Dinkić baš sada izlazi sa ovakvim predlogom?Jer kako ja kapiram,država meni besplatno daje akcije EPS-a koje ja ne mogu da prodam dok mi ona to ne dozvoli?
Mislim ,bezveze.Ili je ono što je Marko napisao kao hipotetički slučaj zaista tako...Dinkić "pravi posao"nekom od loših momaka svojih prijatelja.Ne bi mu bio prvi put.Setimo se Nacionalne štedionice.
Joker
Joker:
Mislim da pitanje "a sto bas sada" uvek i za sve moze da se postavi, ali da odgovor na njega nije previse bitan.
Takodje, mislim da niste shvatili moj komentar. Ja sam rekao Dinkic izlazi sa ovako losim predlogom upravo zato da ga ne bi optuzivali da radi u interesu tajkuna. On tom zabranom zeli vas da zastiti da ne prodate akcije pre nego "sto postignu punu cenu". Sto je naravno, besmisleno.
Pa šta je onda poenta?
Joker
I ja mislim da Dinkić upravo to radi! Mislim da nema toliko promišljenog populiste medju našim političarima!
Inače, svi znamo da će na kraju oni postati vlasnici tih hartija (To je valjda i normalno. Do sada su pokazali da su najsposobniji, i svoju su sposobnost pretočili u ogromna bogatstva). Pitanje je samo cena po kojoj će doći do tih hartija, a tu Dinkić ne može da uradi gotovo ništa.
Čak i da protivno svakoj logici podigne porez na dobit sa 20% na 75%, mislim da većinu to neće sprečiti da prodaju svoje akcije već u prvih mesec dana!(banalan primer).
Daleko najbolji nacin privatizacije EPS-a, po mom misljenju, bi bila podela proizvodnih kapaciteta u odvojena preduzeca i onda prodaja na tenderu svakog od tih preduzeca posebno (Kolubara, Kostolac, Djerdap...), uz zadrzavanje vlasnistva nad Elektromrezom Srbije jos neko vreme, dok se situacija ne stabilizuje. To bi moralo da bude praceno olaksavanjem procedura za izgradnju novih kapaciteta.
Drugi relativno dobar nacin prodaje bi bilo ustupanje i prodaja akcija penzijskim fondovima (drzavnom i privatnim). Razlog za ovo je politicko-pragmatican. Osnovni problem EPS-a je to sto ne moze da naplacuje cene koje bi mu omogucile razvoj, jer drzava, iz politickih razloga to ne dozvoljava. Ukoliko bi vlasnici EPS-a bili penzijski fondovi, javio bi se i veoma jak lobi za povecanje cene struje - svi buduci penzioneri.
Znam da u Americi preduzeca sa elementima prirodnog monopola mnogo vole da medju akcionarima imaju policijski ili vatrogasni penzijski fond. To ih stiti od previse niskih cena.
" uz zadrzavanje vlasnistva nad Elektromrezom Srbije jos neko vreme, dok se situacija ne stabilizuje."
Mislis na prenos i distribuciju? Zar i to nije razdvojeo? Kako je to regulisano na zapadu?
U principu je razdvojeno, mada ne verujem da na "Zapadu" postoji unificirano resenje. Postoje zemlje u kojima cak ni ne pomisljaju na privatizaciju bilo cega u elektro sektoru.
Moglo bi da bude razdvojeno i u Srbiji (a mozda formalno vec i jeste), ali ne mislim da je to bas prioritet. Mislim da prvo treba dozvoliti i, na kraju krajeva, silom uvesti konkurenciju izmedju proizvodjaca cepanjem EPSa i prodajom delova. Prenos (visokonaponska mreza) bi verovatno ili bila drzavna, ili bi se nasao neki poseban nacin privatizacije, a onda mislim da bi se konkurencija u distribuciji sama javila. To je, ipak, najjednostavniji deo posla.
Znaci, ako sam dobro shvatio ti smatras da treba pocepati proizvodnju i prodati je, da prenos ostane drzavni i da treba privatizovati prenos(koliko ja znam danas postoji nekoliko drzavnih firmi koje rade distribuciju za razlicite delove srbije). A onda kazes " Postoje zemlje u kojima cak ni ne pomisljaju na privatizaciju bilo cega u elektro sektoru."
Zasto bi mi radili nesto sto niko ne radi? Koliko ja znam deregulacija u elektroenergetskom sektoru cesto dovodi do nestasica struje npr. u Kaliforniji. Razlog je sto je za izgradnju nuklearke potrebno dosta vremena i velika pocetna sredstva na koja se gubi kamata ili prinos godisnje 7 % npr. mozda i vise. Onda je zainteresovanost za ulaganje u tako nesto ne postoji, a da ne govorim o energiji iz vetra ili mini hidro elektranama koji bi verovatno propali da nema drzavne pomoci.
Zar nije pametnije i bolje resenje da drzava ulaze u strateske sektore i time podigne stopu investicija u privredi i smanji spoljnotrgovinski deficit a o nestasicama struje ne bi bilo ni reci, plus sto bi drzava mogla da drzi cenu struje jeftinijom i tako bi nasa privreda bila konkurentnija i strani investitori bi vise ulagali u sektore sa veliko potrosnjom struje pre u Srbiju nego u npr. Madjarsku. Prof. Djuricin (predsednik saveza ekonomista srbije) i mnogi ugledni ekonomisti se slazu sa mojim gledistem.
Subvencionisanje struje jednostavno nije fer. Drzava ne moze da drzi nizu cenu struje nego sto jeste vec moze da preliva iz dzepova gradjana u dzepove vlasnika fabrika. To bi radila ili putem finansiranja eps-a kroz budzet ili kroz podizanje cena struje domacinstvima.
Uvecavanje konkurentnosti jako lepo zvuci, ali treba da pogledamo ko bi to na kraju platio, jer drzava ne radi stvari besplatno, bez obzira sta prof. Djuricin i ugledni ekonomisti misle.
Uostalom, konkurentnost se ne meri samo cenom struje. Sigurno je da imamo prostora da povecavamo konkuretnost na drugim mestima kao sto su liberalizacija trzista rada, efikasnije sudstvo, smanjenje poreza i doprinosa itd. Ove mere bi verovatno podigle konkurentnost srpske privrede vise nego subvencionisanje struje.
Usput gresite za Kaliforniju. Kriza se desila zbog regulacije a ne deregulacije. Naime, koliko je meni poznato, proizvodjacima je bilo zabranjeno da povecavaju cene sto je dovelo do nestasica.
Ne razumem zasto mislite da nema zainteresovanih da grade nuklearne elektrane? Pa sve nuklearne elektrane u Americi su privatne i grade se svaki dan.
Evo zasto mislim:
As of October 31, 2005, there are 104 commercial nuclear generating units that are fully licensed by the U.S. Nuclear Regulatory Commission (NRC) to operate in the United States.
Although the United States has the most nuclear capacity of any nation, no new commercial reactor has come on line since May 1996. The current Administration has been supportive of nuclear expansion, emphasizing its importance in maintaining a diverse energy supply. As of April 1, 2005, however, no U.S. nuclear company has yet applied for a new construction permit.
The last reactor to come on line in the United States was the Watt’s Bar reactor in Tennessee, owned and operated by the Tennessee Valley Authority. It began commercial service in May 1996.
Koliko ja znam, sve velike nuklearke u poslednjih desetak godina gradila je drzava, npr. Francuska oko 80% struje obezbedjuje iz nuklearki i sve su drzavne a u SAD su privatne i pokrivaju manje od 20% trzista. Sta nam to govori?
Uz to, drzava je zainteresovana da pomaze razvoj iz obnovljivih resursa a privatni sektor nije.
Podaci su zvanicni i pokusacu da ostavim link za sajt sa kojeg sam naveo podatke
US nuclear reactors
"Ne razumem zasto mislite da nema zainteresovanih da grade nuklearne elektrane? Pa sve nuklearne elektrane u Americi su privatne i grade se svaki dan."
tako da je ova recenica prosto netacna.
Anonymous3:
Nisam mogao ranije da odgovorim, pa evo sada.
To sto sam rekao da postoje zemlje koje ne razmisljaju o privatizaciji ne znaci nikako da "bi mi radili sto niko ne radi". Rekao sam na NEKO ne radi, a ne NIKO.
Deregulacija jeste dovela do problema u Kaliforniji, ali zato sto nije odradjena dobro, odnosno liberalizovane su veleprodajne, ali ne i maloprodajne cene, sto je, kao i svaka druga kontrola cena, dovelo do problema koje pominjete.
"Zar nije pametnije i bolje resenje da drzava ulaze u strateske sektore i time podigne stopu investicija u privredi i smanji spoljnotrgovinski deficit a o nestasicama struje ne bi bilo ni reci, plus sto bi drzava mogla da drzi cenu struje jeftinijom i tako bi nasa privreda bila konkurentnija i strani investitori bi vise ulagali u sektore sa veliko potrosnjom struje pre u Srbiju nego u npr. Madjarsku."
Ovaj predlog bi se u fizici nazvao perpetuum mobile prve vrste. A mogao bi da se primeni i na bilo koji drugi sektor. Uostalom, ja pamtim itekako nestasice u vreme dok je EPS bio drzavni. To u Srbiji ne moze da bue argument protiv privatizacije.
I ne znam sta je netacno u Lazarevoj konstataciji o nuklearkama?? Pa na linku koji ste Vi ostavili pise "As of October 31, 2005, there are 104 commercial nuclear generating units that are fully licensed by the U.S. Nuclear Regulatory Commission (NRC) to operate in the United States." SVI su privatni.
Anonymous 3:
Izvinjavam se, sada sam tek shvatio da ste Vi mislili na drugi deo Lazarove konstatacije - da se nuklearke grade svaki dan.
Sa nuklearkama (kao i sa termoelektranama uostalom) postoji ozbiljan NIMBY problem (not in my back yard). Svi zele kapacitete, ali niko ne zeli da se sagrade pored mesta gde on zivi. I drzava tu zaista moze lakse da resi taj problem - jednostavno izvrsi eksproprijaciju (lep naziv za otimanje) zemljista i napravi nuklearku. Privatnicima je malo teze da ubede lokalne vlasti da elektrana bas mora da bude na tom mestu.
Ali nuklearke su samo jedna od opcija. Pustite preduzetnike da grade, pa neka oni mozgaju o tome sta i kako treba da naprave. Vise imam poverenja u njihovo poznavanje materije, nego u zaposlene u ministarstvu energetike. U te likove poverenje moze da ima samo onaj ko ih nikada nije upoznao.
Ja nisam negirao da su sve nuklearke u SAD privatne, vec kazem da u poslednjih 12 godina nije izgradjena nijedna niti trenutno postoji bilo cija namera da se gradi. Ako je privatni sektor tako zainteresovan za izgradnju nuklearki zasto onda u SAD na taj nacin dobijaju samo 19% a u Francuskoj 80%. Obe nuklearke koje se trenutno grade u Evropi su drzavne (Flamanville u Francuskoj, Olkiluoto 3 u Finskoj) a u SAD kao sto sm naveo je poslednja pustena u rad 96. i nema nijedne u izgradnji.
Mozda i postoji interes privatnih kompanija da ulazu u nuklearke, ali sta cemo sa minihidroelektranama, energijom vetra, solarnom energijom? Valjda je bolje imati energetsku nezavisnost nego zavisiti od Gasproma i Putina?
Ok, ovaj moj comment sam pisao pre nego sto sam procitao ovaj tvoj drugi, pa mi je prvi pasus suvisan.
I jos nesto, izgradnja novih nuklearki je uslovljena potrebom za energetskom nezavisnoscu i tu je uloga drzave ( zajednicke energetske politike EU) i zato kazem da je privatni sektor nezainteresovan za izgradnju novih kapaciteta jer gradnja traje dugo, 6-10 godina i vise (racunaj 10% izgubljenog prinosa godisnje), za to vreme sredstva su vezana a privatni kapital nema interesa da radi na energetskoj nezavisnosti. I John McCain je pokrenuo slicno pitanje u SAD.
Ja znam da je drzavno vlasnistvo u privredi pogubno iz vise razloga, posebno u finansijskom sektoru i narocito u osiguranju mi to smeta :) ali mislim da je energetski sektor moze biti i izuzetak, mozda ne toliko iz ekonomskih razloga, ali svakako iz (spoljno)politickih.
Ali zasto je energetska nezavisnost ista vaznija od tehnoloske, prehrambene, komunikacione, finansijske, ili industrijske? Zasto mora drzava da ima svoje elektrane, ali ne i svoje banke, farme, mlinove, mlekare, osiguranja, telekom? Koja je razlika?
Ima jako malo energetski nezavisnih drzava - arapske drzave, Rusija, Brazil, jos nekoliko. Sta imaju od toga? Sa druge strane, sve evropske zemlje, Amerika, Japan, zavise od tudje energije. Sta im fali?
Ako im nista ne fali zasto onda nastoje da smanje energetsku zavisnost, zasto Finska gradi Olkiluoto 3 i zasto McCain pokrece slicno pitanje u SAD i zasto je vlada UK odbacila ponudu za preuzimanje kompanije za prenos gasa koju su Rusi (drzavna firma) hteli da kupe? Da li mislis da bi bilo dobro da Gasprom dobije NIS, gasovode i skladista? Meni nije problem sto je to firma iz inostranstva, vec sto je to firma ciji je vlasnik strana drzava i koja onda ima fakticki monopol. Zato je moje misljenje da je bitno da drzava ima strategiju za povecanje energetske nezavisnosti. Farme, mlinovi, banke i osiguranja imaju konkurenciju, cak i ako su u stranom drzavnom vlasnistvu, sa elementima prirodnih monopola to nije slucaj. Struja, nafta isl su nesto veoma razlicito od bankarskih ili proizvoda osiguranja. Ne znam, tema je interesantna...
Slazem se da bih osecao nelagodu (da se najblaze izrazim) da Rusi kupe EPS. Ali, nemam nista protiv da kupe NIS, ako se ukine famozna uredba. To sto je NIS drzavni nam uopste ne garantuje energetsku nezavisnost jer i taj drzavni NIS mora da kupuje sirovu naftu negde. Mi nemamo sirovu naftu i nikada necemo moci da budemo u tom smislu samodovoljni.
Ako hocemo da sva energija u Srbiji bude proizvedena od domacih energetskih izvora, moracemo da se oslonimo na ugalj i reke. Cak ni za nuklearke nemamo nas uranijum, koliko ja znam.
Uostalom, Srbija je potpisnica sporazuma o energetskoj zajednici Jugositocne Evrope, ciji je cilj jedinstveno trziste struje na Balkanu, tako da je prica o energetskoj nezavisnosti i oslanjanju na nasu struju zanimljiva, ali ipak prilicno bespredmetna.
Da rezimiram. Po meni, rafinerije i benzinske pumpe su potpuno jednake mlinovima i pekarama. Kod struje mi je jasno da je situacija nesto slozenija. Medjutim, ni tu nije nemoguce da se stvar pomeri unapred i da se uvede konkurencija.
Ok, uglavnom se slazem sa tvojim poslednjim postom, mada i dalje mislim da cinjenica da u poslednjih 12 godina nije izgradjena nijedna nuklearna elektrana u SAD a da se jedine dve nove nuklearke u EU grade od strane drzave sa ciljem povecanja energetske nezavisnosti govori nesto...
Uz to, ostajem pri tome da bi potencijalna privatizacija EPSa (proizvodnje) morala biti dosta oprezna i postepena a prenos bi trebao ostati drzavni.
Bas ste se lepo zapricali pa sam i ja pozeleo nesto da kazem na tu temu .
Jedini razlog zbog koga se uopste pomislja na privatizaciju energetskog sektora je direktna ucena evropske unije . Prodajte da bi vas primili . Iako oni sami ne pomisljaju da je privatizuju . Da ima razlike izmedju ove i neke druge vrste privatizacije shvatices kada se setis svih onih restrikcija koije smo preziveli . A zamisli da su svi utikaci u tvom stanu moje vlasnistvo i da ja drzim ruku na prekidacu , kako bi se osecao ?
I da - imamo svoj uranijum i to vise nego dovoljno ali do sada nije eksploatisan iz politickih razloga . A o nuklearki bi trebalo ozbiljno razmisliti i to sto pre .
Post a Comment