Depresijacija i izvoz

Nikola Fabris i Slobodan Aćimović sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu pišu:

Preduzećima koja imaju neku izvoznu konkurentsku prednost devizni kurs treba da bude dugoročno stabilan i predvidiv, dok neuspešnim firmama ni jedna politika deviznog kursa (pa ni npr. 1 EUR = 500 RSD) ne bi pomogla da naprave neku konkurentsku prednost i povećaju svoje izvozne performanse.

Ovo mi izgleda kao da su ukinuli zakon ponude i tražnje. Njihov cilj je da ponude argument da izvoz treba podsticati poboljšanjem poslovnog okruženja, a ne manipulacijom deviznog kursa. Slažem se sa preporukom, ali ne i sa argumentom iza nje. Kao da su rekli da smanjenje cene automobila ne bi doveo do povećanja prodaje. To je apsurdno. Za dati kvalitet (konkurentnost), kakav takav je, svako smanjenje cene bi dovelo do povećanja tražnje za tim proizvodom.

Jednostavo, mora se priznati da bi niži kurs dinara, u odsustvu domaće inflacije, podstakao izvoz. Dobar argument bi bio: da, depresijacija dinara bi povećala izvoz, ali bi imala i druge negativne efekte kao što je porast uvoznih cena i obezvređenje dinarskih prihoda stanovništva. Povećanje izvoza nije cilj vredan veštačke depresijacije.