Slaviša piše doktorat na neku temu koja mi nije baš najjasnija ali otprilike se bavi Kaplanovom idejom da je previše demokratije loše za ekonomiju. To nije ništa novo, ali Slave ima odličan predlog. Kao što je praksa da se Centralne banke ostavljaju na miru da vode monetarnu politiku možda bi mogli da primenimo slično rešenje i za poresku i fiskalnu politiku. Kako je malo verovatno da bi se vlade odrekle potpune kontrole nad novcem možda bi sledeći primer mogao da funkcioniše. Recimo, neko nezavisno telo određuje koliko novca vlada u jednoj godini može da potroši i iznos poreskih stopa. Zatim skupština ili vlada odluči na koji način će da raspoređuje novac koji im se stavi na raspolaganje.
Nešto slično postoji na nivou EU, ona čuvena odredba da deficit ne može da bude veći od 3% godišnje. Ta odredba nije obavezujuća ali se plaćaju neki penali u slučaju da se troši više. Mada, koliko se sećam, zemlje članice je se i pored toga baš ne pridržavaju. U svakom slučaju meni se čini da je nezavisnost fiskalne i poreske politike podjednako važna kao i nezavisnost monetarne politke. Ako su već političari smogli snage da dignu ruke od štampanja para možda nije nemoguće da će odustati i od određivanja koliko mogu da troše tokom svog mandata.
6 comments:
Ideja je super,ali ono sto mene muci je "nezavisno telo".Mozes li zamisliti u Srbiji tako nesto i za manje znacajne stvari?Nazalost, ja ne mogu? Imas li ti ideju ko bi cinio to telo-samo nemoj mi reci najstrucniji i najpametniji ljudi jer u Srbiji su oni marginalizovani, a posto su takvi, uglavnom i ne pripadaju politickim strankama i onda zna se...
Mozda nije resenje ni telo vec neka odredba (zakon, ustavni amandman) da drzavna potrosnja ne sme da bude veca od nekog procenta GDP-a, na primer.
Naravno, ako bi se prikupilo vise poreza nego sto je planirano da se taj novac vrati obveznicima.
Mada i nezavisno telo, kao sto je centralna banka, bi trebalo da funkcionise. Sada, da li ce birati najpametnije ili najgluplje, je druga stvar :)
Caplanov predlog, pored toga sto podrazumeva da su ti ljudi strucni, podrazumeva i jos jendu bitnu stvar - da su ekonomisti. :)
"Mozda nije resenje ni telo vec neka odredba (zakon, ustavni amandman) da drzavna potrosnja ne sme da bude veca od nekog procenta GDP-a, na primer."
Ili da rast budzetske potrosnje u jednoj godini ne bude veci od stope rasta GDP+inflacije isl, a da se za svako povecanje preko toga trazi npr. dvotrecinska vecina u skupstini ili referendum. Sta mislite o tome? U nekim americkim drzavama imaju slicna ogranicenja.
Glasam za ustavno ogranicenje drzavne potrosnje u odnosu na procenat BDP, ukoliko je manje od 30 procenata. I to pod uslovom da u ovu potrosnju udje kako centralni budzet tako i svi vanbudzetski fondovi, socijalni fondovi, lokalne samouprave, nezavisne agencije, i sl. institucije.
Preferiram da se ogranicenje veze za maksimalnih 12 procenata BDP-a, ili nize, koliko su istorijski iznosili drzavni rashodi za core funkcije u drzavama OECD-a.
cg.
I ogranicenje rasta je dobra ideja, mozda cak i najrealnija, ali ako krenemo od 45% javne potrosnje onda i ne izgleda genijalno. U svakom slucaju svaki sistem je bolji od onoga u kome ministarstvo finansija glumi stedisu.
Post a Comment