Greg Mankiw
prenosi podatke OECD-a o rastu ukupnog poreskog opterećenja u OECD zemljama. Tome sam dodao i podatke o prosečnom godišnjem rastu GDP-ja u ovom zemljama u istom periodu i dobio sledeću tabelu (zemlje su poređane po povećanju ukupnih poreza, kao procenat GDP-ja).
Šta je problem? Korelacija prirasta poreza (prva kolona) i prosečnog godišnjeg rasta GDP-ja (treća kolona) je pozitivna, mada iznosi niskih 0,15. To znači da je povećanje poreza pozitivno korelisano sa rastom GDP-ja. Vrlo čudno i nikako se ne uklapa u našu priču o tome kako su porezi štetni. Sa druge strane, korelacija druge i treće kolone je negativna, i to visokih -0,44, što znači da je visina poreza negativno korelisana sa rastom.
Suštinski, moje pitanje je - kako tumačiti činjenicu da su visoki porezi štetni, ali da povećanje poreza nije štetno? Nekoliko mogućih odgovora.
1. Loši su podaci. Zaista ne verujem da se u Grčkoj prikupi samo 27,5% od poreza, pa makar i OECD stajao iza te cifre.
2. Rast poreza do nekog nivoa jeste koristan, ali preko toga je štetan (videti Tursku ili Južnu Koreju).
3. Ova analiza je besmislena jer posmatra samo agregate, a ne ulazi u to o kojim porezima se radi i našta se pare troše. Takođe, potpuno se zanemaruju svi ostali faktori rasta GDP-ja.
12 comments:
"Korelacija prirasta poreza (prva kolona) i prosečnog godišnjeg rasta GDP-ja (treća kolona) je pozitivna, mada iznosi niskih 0,15."
To mora da bude pozitivno jer i nema negativnih slucajeva, porezi su svuda rasli i rast je svuda postojao. Tako da to sto je korelacija niska ustvari potvrdjuje da je rast poreza stetan. Negativna korelacija je prakticno nemoguca.
Bolji nacin bi bio da poredis povecanje poreza sa povecanjem rasta (ne samim rastom), ili da uzmes recimo 2% kao neki prirodni rast umesto nule, pa da onda vidis da li je povecanje poreza uticalo na silazak rasta ispod te granice. Tada bi bilo mogucnosti i za pozitivnu i za negativnu korelaciju pa bi korelacija imala smisla.
Inace, koliko vidim svi imaju po 5-10pp manje nego sto treba, ne znam sta nisu obuhvatili. U definiciji pise da se porezima shvataju sva obavezna davanja drzavi, ali ocigledno da nesto nije obuhvaceno, mozda penzije.
Moze da bude da nisu obuhvaceni doprinosi. Obicno ih OECD klasifikuje posebno.
Igipop
Ne znam sta je ovo prvo? verovatno ucesce u GDP?
Mislim da si izarao lose velicine za poredenje. Probaj neku drugu varijantu.
U stvari dokazao si samo da visina poreskog optercenja utice ali da nije od apsolutnog znacaja.
Moras da uzmes i pocetno stanje. Recimo srbije ce bez obzira na smanjenje ili povecenja poreza u ovoj deceniji imati brzu stopu rasta od Nemacke.
U stvari validno bi bilo porednje rast GDP i visina poreskog optercenja u godini uz uslov da uzmes drzave kojin su na priblizno istom nivou razvioja u nultoj godini. Tu ces sigurno imati visok stepen pravilnosti.
Slavisa:"To mora da bude pozitivno jer i nema negativnih slucajeva, porezi su svuda rasli i rast je svuda postojao. Tako da to sto je korelacija niska ustvari potvrdjuje da je rast poreza stetan. Negativna korelacija je prakticno nemoguca."
Ovo sam prilicno siguran da nije tacno, barem ne apsolutno tacno.
Igipop
Slavisa, mislim da si u pravu. Nepostojanje pada dovodi do toga da je koeficijent nuzno pozitivan. Znaci, metodologija jeste losa, priznajem, odnosno rast poreza svakako nije pozitivna stvar. Ali, nisam ja to ni tvrdio.
Nasa standardna tvrdnja je da je povecanje poreza stetno. Ako malo pogledas ove podatke, videces da stopa rasta uopste ne zavisi od povecanja poreza, sto je meni cudno. Recimo, prosek rasta GDP-ja za 5 zemalja sa najvecim povecanjem poreza je malo ispod 4%. Za 5 zemalja sa najmanjim povecanjem poreza je oko 2,5%. Meni to deluje cudno.
A podaci su defitivno sumnjivi.
Igipop:
Ti (vi) sugerises da nizi stepen razvoja podrazumeva visu stopu rasta. To uopste ne mora da bude tacno. Iskustvo iz prethodnih sto godina je upravo obrnuto - one zemlje koje su bile razvijene su brze rasle - konvergencija uglavnom ne postoji, ili ako postoji, jako je spora.
Sa žaljenjem se slažem sa Markom da je na TR "standardna tvrdnja da je povećanje poreza štetno". Ova tvrdnja je zabluda (iako, izgleda, većinski podržana!) jer implicira da su konstantni porezi nekako dobra stvar. Moje nestandardno mišljenje je da su porezi štetni, sami po sebi, uvek i koliki god bili. Porez je oduzimanje imovine od legitimnog vlasnika, makar i protiv njegove volje, a svakako pod pretnjom sile. Nema načina da se porez razlikuje od pljačke. Pljačka je korisna jedino za bandita, plain and simple, ne treba ti diploma ekonomije da to zaključiš. Akrobacije sa podacima od kojih ovaj post počinje su makroekonomski razzmatazz, garbage in - garbage out.
Ti je ok.
Kao sto ni visina poreskog opterecenja nije jedini faktor koji utica ne privredni rast tako nije ni dostignuti nivo privrednog razvoja.
Za poredejenje dva slucaja (dve velicine) jako je vazno da ostale budu iste.
Recimo ne moze se porediti uticaj poreskog opterecenja na privredni rast u Kongu ( gde je haos) i u recimo Vijetnamu. Ostake velicine koje su od znacaja deformisu relaciju.
Ali zato mozemo da uzmemo primer dve drzave kod kojih su ostale velicine relativno iste (institucije, obrazovanost, vrednosti, vladavina zakona)
Idealan slucaj je EU. Na celoj teritoriji EU u sonovi postoji isti okvir i on je dakle pogodan za poredjenje. Drzave koje su imaju niozu startnu poziciju imaju deloko vbrzi rast. One su dobre i za poredjenje uticaja poreskog opterecenja na privredni rast. Skoro sam gkledao neke tabele i podudarnost su neverovatne: tacno se oslikava ióno sto ti kazes.
Ima i teorija/zakon ( zaboravih ko je formulisao) da na otvorenom trzistu mora dodji do geografskog izjednacavanja cena faktora proizvodnje. To bi znacilo da ce recimo u nalckoj cena rada morati da padne a da ce cena rada u ceskoj (a i u Srbiji ako dozivimo da postane clane EU) morati da raste dok se u jednom trenutku u buducnosti ne izjednace.
Igipop
nemackoj :)
Igipop
Da, ovde je ceteris paribus pretpostavka, a ona ocigledno nije ispunjena. Ali, opet mislim da je cudno to sto se u Spaniji duplirao iznos poreza, a u Holandiji smanjio za 1,7% GDP, a stope rasta su "tu negde", 2,8% prema 2,3%
Sto se ujednacavanja cena faktora proizvodnje tice, toga u EU nece biti ni za 100 godina, a mozda ni tada. Za razliku od Amerike, gde je radna snaga izrazito mobilna, u Evropi je nezamislivo, a tako ce i ostati, da neko ode iz Svedske u Portugal, ili iz Engleske u Rumuniju, ako nista drugo, a ono zbog jezika.
Slavis a i Igipop:
"Slavisa:"To mora da bude pozitivno jer i nema negativnih slucajeva, porezi su svuda rasli i rast je svuda postojao. Tako da to sto je korelacija niska ustvari potvrdjuje da je rast poreza stetan. Negativna korelacija je prakticno nemoguca."
Ovo sam prilicno siguran da nije tacno, barem ne apsolutno tacno."
Mada se moja znanje statistike ovde vec pokazalo kao nepouzdano:), mislim da Slavisa gresi a da je Igipop u pravu. Korelacija moze biti negativna i ako su vrednosti posmatrane serije pozitivne. Dovoljno je da vrednosti jedne pojave rastu a vrednosti druge pojave opadaju pa da to bude negativna korelacija npr. ako poredis gdp i poresko opteerecenje onda je nagativna korelacija ako se porezi povecaju u godini x u odnosu na poreze za godinu x-1 a gdp se smanji u godini x u odnosu na gdp u godini x-1. To smanjenje uopste ne mora biti smanjenje sa 3% na -1% vec moze biti smanjenje sa 3% na 2.5%. Hocu da kazem da nije nuzno da bude negativan rast gdpa da bi bila negativna koerelacija. Mada, opet kazem da ni sam nisam siguran da li sam u pravu...
Marko:
U spaniji je, cini mi se, mnogo veci deo privrede u sivoj zoni, tj. mnogo se vise izbegava placanje poreza nego u Holandiji, a treba imati u vidu i konvergenciju...
U spaniji drzava nije tako jaka da moze da kontrolise sve, government failuri su cesci :)
Ceteris paribus je čisto teorijski konstrukt. Bar u društvenim naukama. Tako da sva poređenja empirije nemaju nikakvog smisla.
Uzmimo južnu i severnu Srbiju. Neki uslovi su definitivno isti ili vrlo slični - obe teritorije okupirala je ista država. Pa šta? Bitne stvari su različite i razvoj ide različitim brzinama. Možemo da idemo naniže i do dva stanovnika Srbije. Opet je ceteris paribus u stvarnosti nemoguć.
Nema poređenja. Statistika je potpuno beskorisna. Brojke koje koristite ne sadrže nikakve informacije.
Anonymous 3,
to bi vazilo da je korelacija merena s godine na godinu, ali ovde su i rast i porezi uzeti kao prosek na ceo period od 30 godina. Zato negativna korelacija prakticno nemoguca.
Post a Comment