Pre trideset godina nagli porasti cena nafte su se zvali "naftni šokovi". Ovaj grafik pokazuje zašto to više nije tako. Udeo energije u ekonomiji opada. Energija je danas dovoljno nevažna da više ne može da izaziva makroekonomske potrese, a ni da bitnije utiče na spoljnu politiku.
13 comments:
"Energija je danas dovoljno nevažna da više ne može da izaziva makroekonomske potrese, a ni da bitnije utiče na spoljnu politiku."
Osim rata u Iraku...
Mislim da je Slavisa u pravu po pitanju toga da visoka cena nafte ne moze da znatno ugrozi stabilnost svetske ekonomije.
Ali, da ne utice na spoljnu politiku ne bih rekao... Irak je dobar primer, ali ne jedini. Pogledaj Venecuelu, Iran, Rusiju. Svi koriste energiju kao instrument spoljne politike. I, sto je najgore, imaju uspeha u tome.
Ja sam izgleda jedini naivan pa ne verujem da je Amerika okupirala Irak zbog nafte. Da su hteli naftu mogli su da im ukinu embargo i da im dozvole da je izvoze.
Iračani su uvek hteli da je izvoze ali im je bilo zabranjeno. Ne bi oni odlučili da je pojedu samo da bi zavrnuli slavinu americi. Čak i kada bi izvozili ekskluzivno Kini opet bi veca ponuda spustila cene na svetskom trzistu pa bi to koristilo i americi.
Sa druge strane, slazem se da se koristi u spoljnoj politici kao argument. Rusija je odlican primer, ali mislim da Irak nije.
Moja primedba je bila delimicno ironicna posto su tezu o nafti kao razlogu za iracki rat izneli upravo neki vidjeni ekonomisti, poput recimo Greenspana u njegovim memoarima, sto je siroko odjeknulo u svetu (a i Slavisa je cini mi se citirao tu Greenspanovu izjavu u jednom postu).
Ja ne mislim da je nafta razlog invazije Iraka iz istih razloga iz kojih i Lazar: da su hteli naftu, dovoljno je bilo da ukinu sankcije Sadamu i dozvole mu da nesmetano izvozi bilo gde, sto bi snizilo cenu na sveskom trzistu.
Slavisina ispravna generalna teza da ekonomija postaje sve manje energetski intenzivna samo potvrdjuje ovo ubedjenje.
Mozda je vec bilo spomenuto u nekom od ranijih postova, sry ako nisam primetio, sta je po vama razlog rata u Iraku??
Ali cak i ako nafta nije bila razlog za invaziju na Irak (a i ja mislim da nije), ona vrlo lako moze da bude razlog zadrzavanja trupa u Iraku. Ako neko proceni da bi haos u Iraku koji bi nastao kao posledica povlacenja u potpunosti prekinuo snabdevanje, kao i da bi taj haos mogao da se prosiri na region, onda nafta ipak veoma utice na sve sto se tamo desava.
Takodje, haos na Bliskom istoku veoma odgovara ostalim velikim proizvodjacima koje sam vec pomenuo. Iako je Slavisa u pravu da nafta nema prevelikog uticaja na svetsku ekonomiju, ona je i dalje veoma bitna jednom manjem broju drzava koji su svoju moc stekli iskljucivo putem prihoda od nafte. Da je cena nafte niza, Cavez ne bi mogao da pomaze Moralesa, na primer, pa je veliko pitanje kakva bi bila situacija u Boliviji.
Tako da ja mislim da iako americkim firmama koje su vlasnici nalazista nafte odgovara sadasnja situacija, americkoj drzavi itekako ne odgovara, upravo zato sto se neki od najvecih neprijatelja finansiraju skoro iskljucivo tim parama. Ako Amerika zeli da sputa Caveza, Putina ili Ahmadinedzada, mora da radi na obaranju cena nafte. Ne zbog ekonomije, vec zbog politike.
Ja sam pomenuo Greensaponov stav ali nisam rekao da se slažem sa njim. Ne mogu da se setim da li je kasnije i on to malo revidirao. Nisam siguran.
Evo ga post:
Greenspan
Milovane ja mislim da je rat u Iraku isključivo posledica 11. septembra. Ljudi imaju kratko sećanje ali je tada većina ljudi podržavala invaziju na Irak. I Hilari je u kongresu dala glas koji je administraciji ostavio odrešene ruke.
Bušova administracija je tada sa dosta podrške pokušala da reši bliskoistočno pitanje. Očekivali su domino efekat razvoja demokratije u regionu. Uspešna kampanja u avganistanu im je bila dodatni podsticaj. Nažalost, nije sve ispalo kao što je planirano i tu smo gde smo. Posle bitke svi su generali, ali je činjenica da su i javnost i političari podržavali invaziju pre samo par godina. Zašto smo to danas zaboravili nije mi jasno.
Marko,
Ja ne verujem da američke trupe ostaju u Iraku zbog nafte. Pitanje veće cene benzina u Americi je daleko manje bitno od trupa u Iraku. Američka administracija drži trupe u Iraku jer bi povlačenjem konačno priznala grešku. To još niko iz administracije nije uradio. Mislim da bi političke posledice povlačenja po administraciju i republikance bile gore nego zadržavanje trupa. Demokrate sa druge strane neće imati taj problem, mada ni svi demokratski kandidati ne obećavaju momentalno povlačenje.
Ja sam došao na par nedelja u Irak, doduše na sever u Kurdistan. I iz druge ruke mogu da kažem da je došlo do značajnog poboljšanja sigurnosne situacije. Svi moji irački prijatelji su mi rekli da je Bagdad, koji je najnebezbednii deo zemlje, danas ipak mnogo bezbedniji. Delimično zbog većeg broja američkih trupa a delimično zbog drugačijeg pristupa. Koliko god to zvučalo ironično, bagdad je danas bezbedniji zbog segregacije. Suni žive u suni krajevima gde se šijama ne dozvoljava ulaz i obrnuto. Podignuti su zidovi oko celih predgrađa. Bagdad je takođe bezbedniji jer se ljudima smučila cela situacija. Praktično je došao šumar i izbacio četnike i partizane iz šume, kao što je to slučaj u Anbaru. Inače danas je Anbar skoro potpuno bezbedan, što je pre samo godinu dana bila najopasnija provincija. Mnogi drugi krajevi zemlje su stabilizovani.
I ja sam se iznenadio jer sam pratio vesti i smatrao da je u pitanju totalni haos. Medjutim, zaboravio sam da mediji uglavnom preteruju.
Konačno, iako sam bio protiv invazije mislim da povlačenje sada ne bi bilo fer prema iračanima. Iračka vlada ima opciju da traži od amerikanaca da napuste zemlju (neka od rezolucija saveta bezbednosti). Ne samo da vladi ne pada na pamet da to traži, nema ni preteranog pritiska od strane građana za takav potez. Naprotiv, kada pitate iračane kakva će biti bezbednosna situacija za par meseci oni kažu da to zavisi od toga koliko će američke trupe da ostanu.
Moje je mišljenje da kada su već razbili čašu onda je njihova odgovornost da ostanu ovde dokle god su dobrodošli. Trenutno su više nego dobrodošli.
Naravno da ne ostaju samo zbog nafte. Ali sam isto tako siguran da mnogi u Busovoj administraciji koriste i taj argument. Sasvim opravdano, btw.
Marko, ako pogledaš brojeve na grafiku, udeo je opao sa 19 na 9% za 50 godina, što nije veliki pad. Naravno da energija utiče, ali je generalni trend da se uticaj smanjuje. Venecuela, Iran i Rusija su svi u prvih 5 izvoznika, a ranije su i mnogo manje zemlje mogle da se busaju.
Inače oko Iraka, slažem se da nafta nije imala i nema uticaja ni sada. Evo Iran ima još više nafte i stabilan je izvoznik. Po naftnoj teoriji Iran bi trebalo da bude najbolji prijatelj SAD, ali očigledno da nije. U slučaju rata cena bi skočila na $200, što sigurno nije interes SAD.
Meni nafta zvuci kao mnogo jaci razlog nego li 9/11 koji je prvenstveno bio povod rata u Avganistanu. Ako se ne varam (lazare, slavisa ispravite me) naftni izvori u iraku su bili nacionalizovani za vreme Sadama. Dakle, ko kontrolise drzavu, kontrolise i 115-250 mlrd barela procenjenih rezervi nafte.
Naftni izvori su i sada nacionalizovani, prihod od prodaje ide u budžet.
Ali SAD u svakom slucaju nije ni imala nameru da im uzme naftu. Njihove kompanije bi normalno sklopile ugovore, koncesije, itd.
Ali da je to bila poenta, ne bi im trebao rat. To su mogli da urade i sa Sadamom sve vreme 1990-ih, umesto da mu lupaju sankcije.
Nisu mogli jer je Sadam bio proglasen za neprijatelja jos pocetkom 90ih tj od Zalivskog rata. A tesko da bi i on prihvatio da da koncesiju USA
Pa Avganistan i Irak su ustvari išli u paketu na emocijama 11. septembra. Irak je napadnut u martu ili aprilu 2003, ali im je trebalo dosta vremena da se pripreme za invaziju. Ne sećam se tačno ali mislim da su oni već sredinom ili krajem 2002. (znači samo godinu dana posle 11. 9.) doneli odluku.
Za cenu je apsolutno je nebitno ko bi imao koncesije. Bitno je naftnim kompanijama. One verovatno lobiraju državu ali je sigurno da političari ne uzimaju u obzir samo naftni lobi kada odlučuju da li će u rat ili neće.
Post a Comment