Iako mi Isaak Asimov nije nikada bio među najomiljenijim sci-fi piscima, njegov koncept psihoistorije mi je bio veoma zanimljiv. Naime, Asimov piše o nauci kojom će ljudi ovladati u budućnosti, a koja će predstavljati spoj sociologije, istorije i statistike i kojom će moći da se predviđa budućnost.
Izgleda da je profesor na NYU Bruce Bueno de Mesquita relativno blizu predviđanja budućnosti. Njegov pristup se, za razliku od psihoistorije, ne zasniva na agregiranju ponašanja velikog broja individua, već na pažljivom analiziranju podsticaja sa kojima se suočavaju individue i vlade širom sveta, njihovim pretvaranjem u jednačine i korišćenjem teorije igara da nekako reši te jednačine. Navodno, tačnost predviđanja mu je oko 90%.
Zanimljiva je recimo njegova analiza sukoba Izraelaca i Palestinaca. On tvrdi da oba rešenja koja su sada u opticaju (dajte nam državu, pa ćemo prekinuti napade - Palestinci, ili, razoružajte se, pa ćemo vam dati državu - Izraelci) ima suštinski problem, a to je da ne postoji način da drugu stranu ubedite u svoju iskrenost. Ako Izraelci pristanu na predlog Palestinaca, Palestinci mogu posle dve godine da kažu - "mi nastavljamo, nismo zadovoljni rešenjem". Ako Palestinci pristanu na predlog Izraelaca, Izraelci mogu, pošto se Palestinci razoružaju, da kažu, "šalili smo se". Zbog nepoverenja, nijedno od ova dva rešenja nije realno.
Bueno de Mesquita predlaže rešenje koje bi moglo da postavi prave podsticaje i jednima i drugima - da unapred dogovore podelu prihoda od turizma u odnosu od, recimo, 60:40. Ukoliko bi Palestinci mogli da računaju na 40% prihoda od Izraelskog turizma, to bi značajno umanjilo podsticaje da izvršavaju terorističke napade. Slično važi i za Izrael.
Kako bi ovakva analiza mogla da se primeni na Kosovo? Jedno rešenje je da EU kaže - "Srbija i Kosovo će ući u EU kao odvojeni entiteti, ali u istom trenutku". Time mi postajemo zainteresovani za sve što se dešava na Kosovu, a oni postaju veoma zainteresovani za sve što se dešava ovde. Svaki naš gest koji odlaže reforme na Kosovu i njihovo približavanje EU, će koštati i nas. Isto važi i za njih. Odjednom bi i nama i njima u interesu bilo da ne provociramo drugu stranu, jer to samo ojačava nacionalističke i antievropske snage.
Doduše, mali problem sa de Mesqutinim pristupom je što pretpostavlja da su akteri racionalni.
7 comments:
Taman su ekonomisti počeli da se povlače, kad evo sada politikolozi misle da mogu da vide budućnost. Najgore je što ovi pričaju kao da se matematičkim modelima kreira novo znanje. Ustvari, ako ti znaš šta će tačno ko da uradi, lako je predvideti. Problem je što to nikad ne znaš. Mislim da mu se nekoliko puta posrećilo, a onda je počeo sebe ozbiljno da shvata.
Inače pogledao sam šta kažu kritičari i nije trebalo mnogo vremena. Posebno je onaj članak iz GOOD Magazina smešan. Piše da je predvideo da će Kina preuzeti Hong Kong, a to je ustvari bilo svima poznato, postojao je ugovor. A ono što je povodom toga predvideo je da će Hong Kong postati komunistički kao i Kina i da mu se loše piše. Objavio je knjigu o tome 1996, "Red flag over Hong Kong".
Druga glupost u članku je da je 1984. predvideo da će "tada opskurni" Ali Kamnei i Rafsandžani doći na vlast u Iranu. Kad ono, 1984. Khamnei je bio predsednik Irana, a Rafsandžani Predsednik Skupštine. Opskurni?
I tako dalje. Ali sve i da je sve tačno predvideo, fundamentalno je pogrešno misliti da "model" može nekako stvoriti novo znanje.
Ja mislim da je ovo ipak korak u pravom smeru za politikologiju, jer cak i ako je ovaj tip pogodio u samo 50% slucajeva, to je daleko vise od eksperata.
Koliko ja vidim, imas tri mogucnosti sa predvidjanjima. Jedna je da verujes ekspertima na rec. Druga je da pomocu modela probas da uneses makar malo konzistentnosti i elementarne logike u predvidjanje. Ako nista drugo, barem moras da navedes koje su ti pretpostavke. Treca opcija su "ideas futures" po ideji Robina Hansona. Mislim da je prvi daleko najgori, a savremene drustene nauke se uglavnom tu nalaze. Naravno, postoji i cetvrta opcija - reci da je sve to besmisleno i da se time ne treba uopste ni baviti.
Da li model moze da stvori novo znanje? Pitanje je sta tacno podrazumevas pod modelom i pod znanjem. Ako pod modelom podrazumevas statisticki regresioni model, mislim da moze. Ja znam da sam ja nesto naucio iz citanja rezultata regresija. Da li teorijski model stvara novo znanje? Ponovo, ja znam da sam ja neke stvari naucio, ili barem sam sebi razjasnio, citanjem teorijskih modela. Recimo, Bekerov model diskriminacije je dobar primer.
Pod modelom podrazumevam to sto Bueno de Mesquita podrazumeva, komplikovani matematički model. Jer on nije izmislio racionalni izbor u politici, to je postojalo i ranije. Ali on tvrdi da ako se racionalni izbor nekako opiše komplikovanim matematičkim modelom, to nam daje rezultat koji drugačije ne bi smo mogli imati. Ja mislim da je to prevara, da model tu ustvari igra ulogu strašila. Prema tome on nije korak napred u odnosu na racional choice politikologe.
Beckerov model diskriminacije bi spadao u obične racional choice modele, to je ok. Ali Mesquitini modeli, kako sam ja iz ovih tekstova shvatio, se mogu uporediti sa modelima za predviđanje kretanja na finansijskim tržištima. Kako su oni radili znamo, pogledaj kako je prošao Long Term Csapital Management, koji je radio po modeleima dvojice Nobelovaca Myrona Scholesa i Daniela McFaddena. Da, naravno da ako pažljivo analziraš i pravilno proceniš verovatnoće dešavanja i namere igrača, imaš bolju osnovu za predviđanje. Ali ako već znaš kako će se ponašati igrači, onda je ostao lako, ne treba pripisivati natprirodnu moć modelu.
"tačnost predviđanja mu je oko 90%."
sto onda nije bogat?
Koliko ja shvatam, on ima i svoju konsultantsku firmu, tako da uopste nisam siguran da nije bogat.
U svakom slucaju, ja imam izvesno razumevanje za pitanje "ako je pametan, sto onda nije bogat?", ali bi tim rezonovanjem zakljucili da vecina vrhunskih svetskih naucnika i nije previse pametna. A da recimo vrhunski sportisti jesu. Sto je mozda i tacno. :)
Zasto nije bogat? Pa zato sto neke stvari ne moze nikakav novac da kupi. Globalno divljenje i povladjivanje sujeti, na primer.
Mislim da je Landsburg ispričao jednu interesantnu anegdotu vezano za pitanje "što onda nije bogat".
Otprilike ovako ide priča. Neki tip je držao predavanje MBA studentima na nekom prestižnom univerzitetu mislim na temu nekih modela. Prvo pitanje je bilo, "kad si tako pametan što nisi bogat?" Tip, koji je inače jako bogat je odgovorio "kad si tako bogat zašto nisi pametan?"
Post a Comment