Konkurs za esej o Hayeku

Slovenački Free Society Institute raspisao je nagradni konkurs za esej o Hayeku i upotrebi znanja i informacija u ekonomiji. Rok je januar 2008, učesnici mogu imati najviše 28 godina, esej je do 5000 reči na engleskom.

Upotreba znanja u hajekovoskom smislu nema veze sa pričom o tehnologiji i tim stvarima, nego se radi o shvatanju da je tržište najbolji mehanizam za prenos podataka o tome šta i koliko treba proizvoditi, o informacionoj ulozi koju cene igraju u ekonomiji. Sve je počelo kada su mejnstrim ekonomisti u prvoj polovini i sredinom 20. veka dokazivali da socijalizam može lepo da funkcioniše na osnovu proračuna birokrata o ukupnim resursima i potrebama, koji bi odozgo upravljali sistemom. Mises i Hayek su bili praktično jedini koji su tvrdili da socijalstička privreda ne može da uspe čak i kad bi birokrate bili anđeli, zato što jedino cene mogu da prenesu podatke o tome koliko, šta i gde treba proizvoditi. To niko pojedinačno ne može znati. Znanje u ekonomiji je raspršeno. Naučno znanje u ovom slučaju uopšte nije bitno - bitno je konkretno znanje, od slučaja do slučaja, kome šta treba i ko šta može proizvesti. Tržište je mehanizam na kojem se milioni tih sitnih podataka susreću i stalno koordinišu. Hayek je govorio da je ustvari fascinantno da tako nešto postoji. Kada tržište ne bi postojalo, izmišljanje takvog mehanizma bilo bi najveće čudo u istoriji sveta. Mi ga ne cenimo dovoljno samo zato što smo naviknuti na njega.

Ali mejnstrim ekonomisti su dobili debatu jer su matematički dokazali da socijalizam može da funkcioniše jednako ili bolje od tržišne privrede. Bravo. Neki nikad nisu shvatili, a neki su shvatili kasnije. Prvo je Hayek 1974. dobio Nobelovu nagradu (mada stidljivo, ne za radove o upotrebi znanja nego za teoriju ekonomskih ciklusa), a onda je vodeći apologet socijalizma među ekonomistima i jedan od najprodavanijih ekonomskih pisaca Robert Heilbroner konačno 1990. rekao: "Mises je bio u pravu".

Problem uloge tržišta i cena u prenošenju informacija je uvek veoma aktuelan. Kada na primer Đelić kaže da će podržati 1000 najboljih biznis ideja, on pokazuje da nije shvatio tu poentu. Samo slobodno tržište može dobro proceni koje ideje su dobre a koje nisu. Kada Dinkić gradi žičaru na Staroj Planini, on ne shvata da ima saznajni probolem. Da li je potrebna jedna žičara na Staroj Planini ili još jedna pekara u Beogradu, govori tržište. Preduzetnici to saznaju putem pokušaja i grešaka. To se može shvatiti i kao druga uloga tržišta, njegova saznajna uloga, različita od čisto ekonomske.

Elem, ko hoće da učestvuje neka prvo pogleda dva najvažnija Hayekova eseja o tome: ovde i ovde, mada je možda najbolje početi sa njegovim govorom povodom dobijanja Nobelove nagrade.