Pitanje je - kako u Srbiji pretvoriti AD u DOO. Odgovor - moraš da stekneš 95% akcija, a onda možeš prinudno da otkupiš ostale. Ok, ima neke logike. Međutim...
Prvo, zašto je to uopšte problem. Pa zato što je Zakon o privrednim društvima sva društva sa preko, čini mi se, sto akcionara proglasio otvorenim. Tako se na berzi našla gomila privatizovanih firmi gde većinski vlasnik ima preko 70% akcija, a svi ostali akcionari imaju 30%. Pošto u ostale akcionare ulaze svi zaposleni i svi penzioneri, a ponekada i naslednici penzionera, njih obično ima mnogo više od sto, tako da su skoro sva privatizovana preduzeća otvorena AD. Obično niko sa strane ne želi tih 30%, tako da je većinski vlasnik jedini realni kupac. Pretpostavljam da većina kupaca firmi žele da ih pretvore u DOO, kako bi mogli lakše da funkcionišu i kako bi ukinuli besmislene skupštine akcionara, radnike u UO, kao i troškove vezane za reviziju, brokere i sve ostalo što je obavezno ako je firma AD. Kako on to može da uradi? Ima samo dva načina.
Jedan je da počne da kupuje akcije na berzi. Međutim, početna cena po kojoj se trguje je knjigovodstvena, koja nema nikakve veze sa pravom cenom. Ta cena se ne koriguje sve dok ne dođe do trgovine, a do trgovine neće doći jer je cena nerealna. Recimo, ako je cena pet puta viša od realne, ta cena može stajati na berzi mesecima, sve dok neko ne ponudi 20% nižu cenu, kada cena pada za 20%. Znači, ako je knjigovodstvena cena 1500 dinara, postoje tri naloga za prodaju po 400 dinara i tri naloga za kupovinu po 500 dinara, transakcija se NEĆE obaviti, jer nije u okviru dozvoljene fluktuacije (+/- 20%). Po meni, potpuno suludo. Broker tada mora da traži od Berze dozvolu za promenu intervala u kojem se realizuju transakcije. Berza onda ceni da li je zahtev opravdan. (Napominjem da mi je ovakvo tumačenje dao jedan od naših uglednijih brokera i da on u tome nije video ništa čudno.)
Drugi način je ponuda za preuzimanje. Međutim, ni tu se cena ne formira slobodno. Najniža cena koja može da se ponudi je prosečna ponderisana cena za prethodna tri meseca. Ali, ako transakcija nije bilo, onda ni to ne može. A transakcija nije bilo jer nije bilo ponuda u okviru dozvoljene fluktuacije.
Treći način, koji se u Srbiji vešto izbegava, a čini mi se iz razloga što su Berza i brokeri relativno uticajni, je potpuno zaobilaženje i Berze i brokera prostim i jednostavnim kupoprodajnim ugovorom. Ako može kuća da se kupuje tako, zašto ne bi mogle i akcije? Zašto je Centralnom registru zabranjeno da vrši preknjižavanje akcija na osnovu kupoprodajnog ugovora, a Katastru nije zabranjeno prekrižavanje vlasništva nad nepokretnostima? To bi tek bilo slobodno tržište kapitala, jer ovo što sada imamo sasvim sigurno to nije.
13 comments:
Obaveza vršenja revizije nema veze sa organizacionim oblikom preduzeća nego sa veličinom. Obavezu vršenja revizije imaju srednja i velika preduzeća, bez obzira da li su a.d. ili d.o.o..
Da, ali vrsta i cena revizije zavisi i od organizacionog oblika.
Apsolutno se slazem s tobom po pitanju berze, ona je veliki protivnik daljeg razvoja trzista kapitala u Srbiji jer sebe smatra jedinim mestom gde se sme trgovati hartijama. Berza je dizala ogromnu galamu u vezi OTC trgovanja obveznicama i kako se to banke i c.registar usudjuju da zaobidju berzu. Zona fluktuacije je dodatna glupost, ali se cena lako moze nastimovati ako se vlasnik dogovori sa svojom strinom da trguju po jednu akciju svaki dan pa bi u tvom primeru spustili cenu na realan nivo za manje od nedelju dana. Dodatna komplikacija, ali izvodljiv posao.
ako se ne varam na pocetku je bilo najavljeno da ce taj interval od 20% da se povecava kada berza malo sazri. Evo vec par godina sazreva ali nista od promene.
To je ista prica kao i restrukturiranje preduzeca, koja mogu da traju i 100 godina.
Generalno je u poslendje vreme opalo interesovanje dobrih firmi da izlaze na berzu upravo zbog te nefleksibilnosti o kojoj pricas. Kupovina firmi koristeci takozvani private equity je sve cesca.
Dobar primer su tehnoloske kompanije. Devedesetih godina je bio trend organizovati IPO (listirati akcije na berzi) i tako prikupiti kapital ili ga se otarasiti. Danas, uglavnom traze direktne kupce (my space, youtube, skype, facebook jos trazi itd).
Vrsta revizije ne zavisi od organizacionog oblika. Ako govorimo o statutarnoj reviziji, koja je jedina obavezna po zakonu, izveštaj revizora će biti isti i za a.d. i za d.o.o.. Što se tiče cene, to je malo diskutabilno, po međunarodnim standardima revizije, cena bi trebalo da zavisi jedino od potrebnog vremena i strukture angažovanih revizora. U Srbiji, cena zavisi od toga koliko se može dobiti od klijenta, tako da a.d. ili d.o.o. neće bitno uticati na cenu.
Trenutno Komora ovlašćenih revizora pokušava da donese kriterijume za obrazovanje cena. Već dva puta su davali predloge za kriterijume, koji nisu bili usvojeni od strane ministarstva. Tu je bilo predloga da cena zavisi od broja zaposlenih, prihoda i imovine. Mislim da je tu bio i predlog da i organizacioni oblik utiče na cenu, ali nisam siguran. Ono što je interesantno kod tih kriterijuma je to da bi time bila određena minimalna cena. Kriterijumi su bili takvi da bi, na primer, cena revizije za EPS bila povećana desetak puta u odnosu na sadašnju a da bi minimalna cena revizije za srednje preduzeće bila oko EUR 10 hiljada. Trenutno kod domaćih revizorskih firmi cena revizije za srednje preduzeće se kreće od EUR 2000 pa naviše.
Milovan:
To jeste izvodljiva akcija, ali je losa zato sto time podizes ocekivanja oko cene akcija. Ako Pera cuje da je Mika prodao za 1000, a da njemu nude samo 500, nece on da shvati da je Mika dobio 1000 samo zato sto je bio prvi.
Anonymous:
Moguce je da gresim sto se tice troskova revizije. Ja sam pretpostavio da doo-u ne treba revizija, jer koga revizor revidira i za cije potrebe? Najveci broj doo-ova vode vlasnici. I moraju da plate 2000 evra da bi revidirali sami svoje poslovanje? Pa to je onda jos veci skandal od ovoga o cemu sam ja pricao.
Ako Komora ovlascenih revizora izadje sa cenovnikom usluga, kojim propisuje minimalne cene, ocekujte da cu da pokrenem slucaj pred Antimonopolskom komisijom. Naravno, ako taj cenovnik bude (ili vec jeste) predvidjen Zakonom o racunovodstvu i reviziji, onda se na to nece primenjivati antimonopolski zakon, a ja mogu da se slikam...
Marko nisam rekao Mika nego vlasnikova strina:). A ako cemo o ocekivanjima, Zika i Stojko ce brze bolje potrcati da prodaju kad pomisle da je prvo Mika prodao za 4000, pa Pera za 3200, pa Milojko za 2600 itd....a u stvari sve prodavao gazda a kupovala strina. A onda kad gazda spusti cenu na 100 dinara, dojavi svima koji nisu prodali da ce velikodusno da plati duplo od trenutne berzanske cene.
Sve u svemu, ovo je samo tehnika, poenta je da berzu prvo treba privatizovati, al kako kad, gle cuda, upravo ona ima manje od 100 akcionara i registrovala se kao zatvoreno AD pa njenih akcija vise nema ni na inace restriktivnom trgovanju. Sarkazam berze je fantastican, doduse ipak malo manji nego ranije kad su sva AD morala da se pojave na berzi i placaju neke njene tupave nadoknade bez obzira da li su 100% u vlasnistvu jednog akcionara...
Što se tiče revizije slažem se, zašto nekoga obavezati da plati reviziju ako on misli da mu nije potrebna.
A zakonom o računovodstvu i reviziji je propisano da je jedan od poslova koje obavlja Komora "utvrđivanje kriterijuma za obrazovanje cena revizorskih usluga", tako da od antimonopolske komisije nema nikakve vajde. Ipak su Zakon pisali revizori.
Pa nije valjda uticaj revizora na vladu jaci od uticaja mnogih drugih velikih i srednjih kompanija, pa da usvoje zakon u kome se propisuje minimalna cena revizije. To bi bilo totalno skandalozno i sumanuto!
...kao što je i uticaj par hiljada taksista u Beogradu veći nego uticaj milion i po stanovnika Beograda.
Mala grupa sa velikim interesom je uvek uticajnija od velike grupe sa malim interesom. U Hrvatskoj je pre nekoliko godina usvojen zakon po kome država subvencioniše neke konsultantske usluge. Šta mislite ko je uticao da se taj zakon donese?
Mada, uticaj nekih bivših direktora revizorskih firmi ja, svakako, ne bih podcenjivao.
PS: Određivanje minimalnih cena je bio samo predlog koji nije prošao.
Nije to tako cudno.
Koja firma ce aktivno da lobira da bi ustedela 2000 evra godisnje? Nijedna.
Koja firma ce aktivno da lobira da bi zastitila 80% svog prihoda? Svaka revizorska.
Uostalom, da li zaista mislite da je ijedan od ministara ili poslanika procitao predlog tog zakona? Mozda, ako je sam revizor, ili ako mu je zena revizor. A i ako je procitao, veliko je pitanje da li je u tome video nesto lose.
Jel moguće u Srbiji osnovati drugu, privatnu berzu, kao u CG?
Moguce je, clanovi 76, 77 Zakona, pa na dalje. Treba "samo" da Komisija za hartije od vrednosti da saglasnost.
Medjutim i onda berza mora da trazi saglasnost od Komisije za sve interne propise. Pitanje je da li bi mogla da se bitno razlikuje od sadasnje berze.
Post a Comment