Preživeli smo krajem jula jednu od najtoplijih nedelja od kad se mere temperature u Srbiji. Slušali smo tim povodom dosta obnovljenih teorija i para-teorija o tome kakvo je pravo značenje i koje su posledice globalnog zagrevanja (koje, globalno zagrevanje, je odmah, bez nekog pravog razloga, povezano sa ovom trenutnom, anomalijskom vrućinom).
Ja ću da prokomentarišem jednu stvar koja nije baš sasvim u fokusu javnosti vezano za ovo pitanje - a to je ekonomska osnova priče o klimatskim promenama (o tome imam nameru da napravim jedan veći članak, a sad sa vama delim samo osnovnu ideju). Svakako da se ekonomisti među čitaocima i blogerima sećaju poznatog skandala sa izveštajem UNDP o "humanom razvoju" iz 1999 godine. Čuvenog izveštaja u kome se tvrdilo da "petina najbogatijih u svetu poseduje 83% dohotka a najsiromašnija petina samo 1,3%". Skandal se sastojao u tome što je ova kalkulacija napravljena korišćenjem metode konverzije putem valutnih kurseva. Uzmete GDP per capita neke zemlje, pretvorite ga u dolare po važećem kursu u toj zemlji i izračunate "realni" dohodak te zemlje po srednjim svetskim cenama. Antiglobalisti su neumorno citirali ovaj izveštaj kao "dokaz" sve većeg siromaštva i nejednakosti u svetu (ja mislim da je kod nas Zaga Golubović u svakom svom članku u poslednjih 5 godina navodila bar dvaput ovaj "dokaz UN o neviđenom ekonomskom pustošenju neoliberalizma"). Ali, naravno, metodologija izveštaja je bila pogrešna jer drastično potcenjuje bogatstvo siromašnih zemalja. Kada se dohoci konvertuju preko PPP (pariteta kupovne moći) dobije se bitno drugačija slika: od jaza najbogatije i najsiromašnije petine od 74:1, dobije se 16:1. Jasno je i zašto - siromašni u Bangladešu i Srbiji ne kupuju po srednjim svetskim nego po bangladeškim i srpskim cenama, po pravilu znatno nižim. Oni poseduju mnogo više realnih dobara i usluga, nego što im sistem računanja preko deviznih kurseva daje, i u teoriji se smatra da MER sistem u odnosu na korektni PPP potcenjuje dohodak zemalja van OECD najmanje 3 puta. Ovaj izveštaj UNDP je došao pod udar kritike, posebno zato što su sve vodeće međunarodne ustanove, od OECD, IMF i drugih, već preporučile PPP sistem kao neku vrstu zlatnog standarda za svrhe međunarodnih komparacija dohodaka i analize siromaštva. Komisija za statistiku UN UNSEC je u svom izveštaju nazvala UNDP-vo korišćenje monetarnih kurseva "materijalnom greškom" koja "fundamentalno iskrivljuje pogled na dati problem". UNDP je morao da koriguje svoj izveštaj i da objavi nove podatke. Tako je skandal okončan još jednom blamažom UN, ali to nije sprečilo antiglobaliste da nastave sa propagandom o "neviđenom porastu nejednakosti u svetu" zasnovanom na kompromitovanim UNDP-vim "podacima".
Pitate se kakve to veze ima za globalnim zagrevanjem. E, pa UN ima još jedno "ekspertsko telo", IPCC (panel za klimatske promene) čiji je zadatak da nas plaši klimatskim katastrofama (tj "podržava Okvirnu konvenciju o klimi UN", koja kaže da se "moramo boriti protiv suvišnih emisija CO2"). E pa taj IPCC je u svom Third Assessment Report (TAR; 2001) napravio niz onih čuvenih scenarija porasta temperature u XX veku koji se kreću od "1.5 stepeni do 6 stepeni" (čuli ste to na televiziiji). Različiti scenariji su zasnovani na različitom tempu potrošnje fosilnih goriva, rasta populacije i što je posebno važno, rastu dohotka per capita u XXI veku. Posebno je važna ideja da će u ovom stoleću doći do konvergencije to jest, siromašne zemlje će uhvatiti priključak sa OECD.
I pogodite, da bi precenio dubinu ekonomskog jaza koji sada deli bogate od siromašnih, a time budući ekonomski rast koji je potreban za hvatanje priključka, a time i porast potrošnje fosilnih goriva, a time i porast emisije CO2, a time i porast tempreature, IPCC koristi - šta? Pogodili ste, sistem MER, poređenje dohotka putem oficijelnih deviznih kurseva i srednjih svetskih cena, i čak se eksplicite poziva na diskreditovani UNDP izveštaj iz 1999 koji koristi tu metodologiju.
Rezultati nisu izostali. Po nalazima IPCC/UNDP, odnos dohotka OECD zemalja i Azije je 40:1. Kad preračunate preko PPP to postaje 9,3: 1. Nije loše, samo 4 puta. Po najalarmantijem od svih scenarija A1F1 po kome će doći do velikog rasta GDP i potrošnje energije u XXI veku, svetski dohodak bi trebalo da se do 2100 godine poveća 140 puta! Za poređenje, u XX veku je porastao oko 5 puta! Ovo je još bolje od prethodnog - precenjivanje verovatno između 20 i 30 puta.
Ali pogledajte najblažu grupu scenarija B1, koji bi po nalazima IPCC trebalo da budu scenariji koji se odlikuju relativno manjom potrošnjom fosilne energije i oslanjanjem na informatičke tehnologije i alternativne izvore eneregije? Tzv "scenariji niskih emisija". Kako stoji stvar sa tim "najblažim scenarijima"? Pa svetski dohodak bi trebalo da poraste do 2100 godine 70 puta u Aziji, a oko 30 puta u ostaku zemalja van OECD. Opet, za poređenje, Japan je zemlja koje je u XX veku najbrže rasla u svetu, i on je uvećao svoj dohodak 20 puta! Ceo svet će u XXI veku rasti 2-3 puta brže od Japana u XX-om, a 4 puta brže od proseka celog sveta u istom periodu? Čak i najblaži scenariji IPCC su ekstremno neplauzibilni.
U pogledu emisija CO2, to se najbolje vidi po B1 T MESSAGE scenariju kojeg IPCC smatra definitivno najblažim, porast emisija CO2 u deceniji između 1990 i 2000 trebalo je da bude oko 0.9 GtC. Bio je, po podacima američkog ministarstva energetike oko 0,36 GtC. Dakle, 2,5 puta manje. Šta tek reći za "strože" scenarije, one na koje se novinari i propagnadisti levičarskih NGO mnogo više pozivaju? Koliko su tek njihove projekcije porasta GDP i emisija CO2 realistične?
Nema vremena ni prostora za bavljenje dodatnim detaljima. Samo jedna napomena za kraj. Metan je staklenički gas koji ima polovinu radijacijske moći CO2. Po svim modelima, predviđen je njegov snažan porast u XXI veku. Ipak, koncentracija metana je prestala da raste poslednjih godina! Šta da radimo s modelima? U kantu za đubre, naravno (samo što bi to imalo negativne posledice po karijere i zarade ogromnog broja lobista, "stručnjaka" i "kriznih menadžera" u eko-industrijskom kompleksu na Zapadu, čija je misija da spasu planetu od kapitalizma).
Dakle, in summa, čak i da eliminišemo bilo kakve sumnje (vrlo uputne) da se aktuelno zagrevanje zbiva zbog čovekovog uticaja na klimu, kalkulacije IPCC na kojima se zasniva alarm su ekstremno neplauzibilne i iz ekonomskih razloga. That was the memo.
4 comments:
kritika kritike modela
ne pobija osnovni rezultat istraživanja:
siromašni u Bangladešu su SIROMAŠNIJI od siromašnih u Srbiji , beskućnici u USA su BESKUĆNIJI od takvih u Švedskoj, i bez obzira što vam PPP daje drugačije indekse korelacije - kriva u suštini ostaje ista. Slično je i sa procenama posledica globalnog zagrevanja - radi se o trošenju NEOBNOVLJIVIH resursa i ispravka modela rasta ekonomije opet ostavlja krivu korelacije identičnom. Poenta je da 10% ljudske populacije troši 90% svih resursa. To NE TREBA da se čita kao kritika liberalizma ili sposobnih ili konkurentnih ili onih sa znanjem (naprotiv!), to je prosto OPIS stanja. Jedino pitanje je : održivo li je za budućnost? A za dobre odgovore potrebni su i loši modeli i njihova dobra kritika. (ova vaša :))
To sto se u slucaju fosilnih goriva radi o trosenju neobnovljivih resursa je jedna stvar, a to KOLIKO ce se tih neobnovljivih resursa u odredjenom periodu potrositi sasvim druga. Kriticni element ovde je procena BUDUCE potrosnje, koja je po ovoj kritici predimenzionirana, a samim tim i projekcije porasta buduce temperature. To nema direktne veze sa problematikom iscrpljivanja ili navodnog iscrpljivanja resursa, sto je sasvim odvojeno ekolosko pitanje. Projekcije IPCC upravo i racunaju sa tim da se nece tako brzo iscrpeti fosilna goriva.
Ne vidim zasto privredni razvoj ne bi bio odrziv ako se uzmu u obzir resursi koji jos nisu otkriveni (na Zemlji ali i na drugim planetama, bez obzira koliko ovo drugo nekima zvucalo neverovatno ili smesno). Problem sa svim katastroficnim predvidjanjima je bas to, kao sto su Maltus, maltuzijanci, rimski klub itd. predvidjali krah civilizacije zbog zbog prenaseljenosti, nedostatka hrane itd. Sada vidimo da hrane ima vise nego ikad (osim u zemljama poput Zimbabvea ili S. Koreje gde su njihovi pametni lideri sve nacionalizovali)cak i u zemljama gde je oduvek hronicno vladala glad u velikom delu populacije (Indija, Kina, pa cak i neke africke zemlje koje su prihvatile trzisnu privredu).
Resursi su ograniceni ako se posmatraju danasnje tehnologije prerade, ali ako se uzmu u obzir novi nacini pronalaska i prerade resursa, i sam pronalazak novih resursa, onda je sve ok. Kad su za lokomotive i parobrode koristili drvo sigurno nikome nije padalo na pamet da postoji i nesto sto se zove nafta. Ko bi pre 100 godina pomisljao da ce se etanol, dizel isl. dobijati iz kukuruza ili secerne repe, a da ne pominjem nuklearne elektrane, isl ili mogucnost istrazivanja morskog dna ili svemira.
Resursi nisu ograniceni (bar ne u smislu u kako to shvataju katastroficari i razni socijalisti).
Da su resursi ograniceni svaki rast potrosnje resursa u Kini i Indiji bi morao biti pracen smanjenjem potrosnje resursa u SAD i Japanu i Evropi. U poslednjih 20ak godina vidimo bas suprotno, desava se rast indijske i kineske ekonomije uz istovremen rast americke i evropske, a kao sto vec rekoh kada dodje do situacije da danasnje tehnologije pronalaska i obrade postanu nedovoljne usavrsice se druge tehnologije i bice pronadjeni novi izvori. Trzisna privreda nije zero-sum game.
Kazu da je sredinom 19. veka glavno pitanje u Engleskoj bilo "gde cemo da posadimo toliki ovas da nahranimo tolike konje kada 1950. godine svaki Britanac bude mogao da priusti fijaker?"
Post a Comment