Miloljub iz Latkovića je dobio tri meseca uslovno jer je sa predumišljajem ubio komšinicinog psa i vukao ga kolima 10 kilometara. Ja volim životinje i ovakve vesti mi smetaju.
Međutim, većina libertarijanaca ne veruje da životinje imaju prava. Na primer Tibor Machan kaže, životinje nisu racionalna bića, ne mogu da odgovaraju za svoje postupke, ne mogu da se izvine ili da osećaju krivicu i zato nemaju prava. Otprilike.
Dejvid Graham, takođe libertarijanac, odgovara da i bebe spadaju u istu kategoriju pa imaju prava. Kod beba se očekuje da će postati racionalna jednog dana, pa taj argument pada u vodu. Ali Devjvid dodaje da bebe koje su u komi iz koje se neće probuditi, ili mentalno retardirani ljudi takođe imaju prava a nikada neće biti racionalna bića. Konačni odgovor na ovaj argument je da ljudi i životinje nisu isto.
Dejvid ne traži mnogo. Smatra da bi bilo ok dati životinjama negativna prava, odnosno pravo na život. Ne i pozitivna kao što su pravo na obrazovanje ili medicinsku negu. Možda to zvuči ok za kućne ljubimce ali nikako za domaće životinje koje se uzgajaju zbog prehrane.
Ja mislim da životinje jedino mogu da imaju prava kao imovina svog vlasnika. Po tom osnovu bi Miloljub onda mogao biti kažnjen. Ovaj koncept nažalost ne pokriva recimo pse lutalice i nije savršen, ali mislim da ne postoji bolje teorijsko rešenje od ponuđenog. Drugim rečima Snupi je bezbedan ali Lunja mora da se čuva sam.
7 comments:
Ima tu i jedan drugi problem... Kada se govori o pravima zivotinja, obicno se misli na pse, macke, svinje, konje, krave.
Ali, zasto se ne prica i o komarcima, muvama, bubavabama? A tek gusteri, zmije?
I znas sta bi hteo da upitam svakoga ko stiti prava zivih bica i zalaze se za cuvanje biodiversiteta? "Da li to onda znaci da smatrate da HIV virusu isto treba dozvoliti da prezivi?"
Koncept svojine je lampa koja će da rastera maglu.
Kad su životinje u pitanju, stvari su više nego jasne. Vlasnik može svoju imovinu da koristi kako god mu drago, da životinju gaji za ishranu ili za svoje zadovoljstvo. Životinje su deo nesvesne prirode i kao takve predmet prisvajanja od strane svesnih entiteta - ljudi. Naravno da za određena ponašanja ostaje mogućnost moralne osude i ostracizma ali ne više od toga. Miloljub da bude kažnjen što je opljačkao komšinicu. Lunja da se pazi.
S ljudima je nešto drugačije. Bebe su privatno vlasništvo roditelja. Odrastao čovek je vlasnik samog sebe. Period odrastanja, osamostaljivanja, je i period sticanja sve većeg i većeg udela vlasništva nad sobom i postepenog prisvajanja sebe. Razvoj svesti je mera svojine nad sobom. Mentalno retardirani ljudi uvek ostaju u manjoj ili većoj meri vlasništvo roditelja. Toliko o vlasništvu. Što se morala tiče, kako seješ tako ćeš da žanješ. Dete kome roditelj ne priznaje onoliko vlasništva nad sobom koliko je detetova svest razvijena znaće da mu vrati tačno onoliko koliko je zaslužio.
Kako su to bebe privatno vlasnistvo roditelja? Koliko ja znam ako je jedno ljudsko bice vlasnik drugog onda je to robovlasnistvo, bez obzira da li je to drugo lice poslovno sposobno ili ne. Jel to znaci da roditelji imaju pravo da, slobodno raspolazuci svojom imovinom, prodaju decu u ropstvo ili pedofilima za neku novcanu naknadu? Ako vam je to liberalizam, onda se ja ne vidim u tom vasem shvatanju.
Bio je skoro jedan zanimljiv slučaj u Engleskoj, mislim. Dete je patilo od neke bolesti i moglo je da se izleči operacijom. Međutim roditelji su da li jehovini svedoci ili tako nešto, pa ne prihvataju transfuziju, i u suštini su sami osudili dete na smrt. Sve je to završilo u sudu jer su lekari insisitrali na operaciji. Lekari su na kraju operisali dete ali je slučaj završio na sudu. Ne znam ishod.
Takođe, slučaj sijamskih blizanaca. Razdvajanjem se često ubija jedan život a nerazdvajanjem oba. Ako roditelji odbiju razdvajanje da li lekari ipak treba da izvedu operaciju?
Ovako komplikovane situacije stvarno testiraju teoriju. Ja ipak mislim da roditelji, a ne država, treba da donesu odluku.
Možda su ove ekstremne situacije i najveći problem liberalizma. Još neki poznati primeri su, vikati požar u prepupnom pozorištu, ili ko će prvi sa broda koji tone.
Treba imati u vidu da u 99,99% slučajeva ipak živimo u relativno normalnom svetu suočeni sa svakodnevnim problemima. Ako liberalizam daje najbolje odgovore na ove probleme, a ne slažete se sa 0.0001% rešenja za ekstremne situacije, možda ne bi bilo baš racionalno odmah dići ruke od liberalizma uopšte.
Usput da se ogradim, anonimus, ja ne mislim da bebe robove treba prodavati pedofilima (odakle vam ova ideja ja sam pisao o snupiju?) i mislim da bi to trebalo biti zakonom zabranjeno. Ne prodavanje dece jer je to fakat (surogat majke), nego pedofiliju.
Ma ok, samo mi smeta ideja da su deca privatno vlasnistvo roditelja, jer to ne moze da se nazove drukcije nego robovlasnistvo, ili gresim?
Anonymous: Robovlasništvo je vlasništvo nad odraslim čovekom. Beba ili fetus nisu odrasli čovek, pa stoga privatno vlasništvo nad njima nije robovlasništvo. Fetus je potpuno privatno vlasništvo majke ili osobe koja je angažovala surogat-majku. Ovo ne prihvataju pro-lajferi. Zašto je beba privatno vlasništvo roditelja? Zato što je stečena pravedno. Roditelji su koristili svoja tela (dobrovoljna saradnja) i zajedno radeći startovali proces. Beba se pravi od pravedno stečene imovine - kupovina hrane (dobrovoljna razmena (kupovina) hrane za novac stečen dobrovoljnom razmenom rada za novac (plata)) i aproprijacija neposedovanog (atmosferski kiseonik, sunčevo zračenje). Ako otac učestvuje u podršci procesu razvoja fetusa u bebu, raste njegov udeo u vlasništvu. Itd.
Alternativa ima više. Vlasnik bebe je nekakav bog. Vlasnik bebe su svi ljudi. Vlasnik bebe je država. Niko nije vlasnik bebe. I druge. Sve alternative dovode do mnogo gorih mogućnosti zloupotrebe beba nego vlasništvo roditelja.
Stvar je u sledećem. Životinje nisu subjekt, već objekt prava. Dakle, ne mogu postojati prava životinja, jer su one predmet prava ljudi. Postoje prava njihovih vlasnika i društveni interes koji se ogleda u određenom ponačanju prema životinjama. Dakle, Miloljub je primereno sankcionisan ne zato što napravio štetu psu kojeg je ubio i vukao, nego zato što je napravio štetu zajednici, koja se takvog ponašanja gnuša, pa je takvo gnušanje pretočila u njegovu zabranu. As simple as that.
Što se tiče teze da je roditelj vlasnik deteta, postavio bih samo jedno pitanje. Da li to znači da roditelj može prodati dete, ili ga ubiti, ili imati seks sa detetom?
Post a Comment